недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 31.01.2015. у 15:00 Војислав Лалић

Пат-позиција између Турске и Јерменије

Тајип Ердоган (Фото Бета)

Како се примиче стогодишњица од почетка масовног страдања Јермена у Турској, Јереван и Анкара већ повлаче (не)дипломатске потезе који потврђују да две суседне земље још нису у стању да се ослободе бременитог тестамента прошлости.

У Јеревану се 24. априла одржава велики комеморативни скуп на коме ће бити обележена годишњица геноцида над Јерменима који је 1915. године извршен на подручју данашње Турске у време распада Османског царства. Тада је убијено милион и  по припадника тог народа. У Анкари то упорно оповргавају и признају да је страдало „неколико стотина хиљада Јермена”, као што су у тадашњим немирима гинули и припадници других народа, укључујући и саме Турке.

Председник Серж Саргсјан је уочи тог скупа, на коме се очекују многи државници света, повукао неуобичајен потез: позвао је и турског колегу Тајипа Ердогана да присуствује комеморацији у Јеревану. Две земље никад нису успоставиле дипломатске односе, нити одржавају званичне и јавне контакте.

У Анкари је на тренутак настао тајац. Уместо одговора, Ердоган је позвао председника Саргсјана да истог датума, 24. априла, присуствује свечаности на којој ће Анкара обележити стогодишњицу битке за Дарданеле која је у Првом светском рату вођена против Енглеза и Аустралијанаца.

Тај потез збунио је многе и у Турској и у Јерменији. Анкара је и раније обележавала битку за Чанакале (Дарданеле), али увек 18. марта, када је и почео напад противничке морнарице. Промена датума очевидно није случајна. Анкара на тај начин покушава да скрене пажњу светске јавности са геноцида и скупа у Јеревану, на коме се очекују многи државници.

Председник Саргсјан је одмах одбацио Ердоганов позив. „Овај потез (коинциденција датума) циничан је и кратковид… То потврђује да Турска наставља да демантује постојање геноцида који је извршен над Јерменима”, истакао је он у изјави коју су пренели и медији у Истанбулу.

У малобројној јерменској заједници у Турској – која сада броји једва 60.000 душа – оштро критикују смишљену игру Анкаре са датумима. „То је нељудско поигравање са трагичном судбином нашег народа која је почела 24. априла”, преноси недељник „Агос” изјаве Јермена који живе у Истанбулу.

Геноцид над Јерменима је досад признало двадесетак земаља: Француска, Шведска, Русија, Грчка, Аргентина… Али, захваљујући дипломатским напорима Анкаре, која је досад уживала подршку САД, то питање, и поред више покушаја, није стигло до Уједињених нација.

Ердоган је прошле године повукао потез без преседана: „изјавио је саучешће” потомцима Јермена који су страдали у време распада империје. Али на томе се зауставио пошто би признање геноцида отворило многа болна питања за Турску, пре свега повраћај огромне имовине побијених и прогнаних Јермена.

То питање се сада изнова интернационализује. Француски председник Франсоа Оланд, који је потврдио да ће присуствовати комеморативном скупу у Јеревану, позвао је Анкару да направи корак напред и да „разбије табуе прошлости”. У разговору са припадницима јерменске дијаспоре у Паризу, он је јуче позвао две земље да отворе процес помирења и да се Турска суочи са историјском истином.

Тај процес сигурно неће ићи брзо ни лако, иако међународна заједница, пре свега САД, покушава – засад без успеха – да уклони рампе између две суседне земље. У Јеревану успостављање односа са Турском условљавају признавањем геноцида који је за њих неспоран, док у Анкари одбацују те оптужбе и предлажу да се то питање препусти на разматрање историчарима.

Коментари6
a9edd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мики Микић
Када Француска и Енглеска позивају на којекаква признања онда то доказује њихово лицемерство. Па ти исти су поубијали милионе људи за време свог империјализма и били предводиоци у трговини робовима преко 200 година. Нас су врбовали против ОСманлија док им је одговарало а када се ишчекивала српска независност и уједињење Срба онда су подржавали оне друге да би нас држали под шапом.
pod1 pod2
Kada ce nasa Drzava, u saradnji sa Jevrejima, internacionalizovati genocid u NDH?
Владо Доб
Турци су побили милион и по Јермена а остали су побегли и отели им земљу на територији која је већа од територије коју сада заузима држава Јерменија.Турци би требали не само да признају злочин и извину се него и да земљу врате.
Мирко Контић
Ратне флоте Француске и Уједињеног Краљевства су биле надомак лука турских градова док је на копну вршен тај геноцид и ни једном нису реаговале иако су биле у ратном сукобу са Турском. Јерменија би требало да прозове на одговорност и Французе и Енглезе - не само Турке. Није непозната хипотеза и о концентрационим логотима широм окупиране Европе у другом светском рату и одсуству реакције западне алијансе, да бомбардује те логоре. Баш напротив, као да им је било у интересу да сви ти људи настрадају, а бомбардовали су Београд 1944, без икаквог проблема. Него Француска кад већ прозива друге за вршене геноциде нек и саму себе прозове на име разних геноцида које је вршила по Алжиру, Вијетнаму, и многим другим местима. Него сад би они да испадну фини и светионик помирења., Није него.
malo bez veze xxx
Ako je pat-pozicija, mozda Turci dobro igraju šah?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља