Како се примиче стогодишњица од почетка масовног страдања Јермена у Турској, Јереван и Анкара већ повлаче (не)дипломатске потезе који потврђују да две суседне земље још нису у стању да се ослободе бременитог тестамента прошлости.

У Јеревану се 24. априла одржава велики комеморативни скуп на коме ће бити обележена годишњица геноцида над Јерменима који је 1915. године извршен на подручју данашње Турске у време распада Османског царства. Тада је убијено милион и  по припадника тог народа. У Анкари то упорно оповргавају и признају да је страдало „неколико стотина хиљада Јермена”, као што су у тадашњим немирима гинули и припадници других народа, укључујући и саме Турке.

Председник Серж Саргсјан је уочи тог скупа, на коме се очекују многи државници света, повукао неуобичајен потез: позвао је и турског колегу Тајипа Ердогана да присуствује комеморацији у Јеревану. Две земље никад нису успоставиле дипломатске односе, нити одржавају званичне и јавне контакте.

У Анкари је на тренутак настао тајац. Уместо одговора, Ердоган је позвао председника Саргсјана да истог датума, 24. априла, присуствује свечаности на којој ће Анкара обележити стогодишњицу битке за Дарданеле која је у Првом светском рату вођена против Енглеза и Аустралијанаца.

Тај потез збунио је многе и у Турској и у Јерменији. Анкара је и раније обележавала битку за Чанакале (Дарданеле), али увек 18. марта, када је и почео напад противничке морнарице. Промена датума очевидно није случајна. Анкара на тај начин покушава да скрене пажњу светске јавности са геноцида и скупа у Јеревану, на коме се очекују многи државници.

Председник Саргсјан је одмах одбацио Ердоганов позив. „Овај потез (коинциденција датума) циничан је и кратковид… То потврђује да Турска наставља да демантује постојање геноцида који је извршен над Јерменима”, истакао је он у изјави коју су пренели и медији у Истанбулу.

У малобројној јерменској заједници у Турској – која сада броји једва 60.000 душа – оштро критикују смишљену игру Анкаре са датумима. „То је нељудско поигравање са трагичном судбином нашег народа која је почела 24. априла”, преноси недељник „Агос” изјаве Јермена који живе у Истанбулу.

Геноцид над Јерменима је досад признало двадесетак земаља: Француска, Шведска, Русија, Грчка, Аргентина… Али, захваљујући дипломатским напорима Анкаре, која је досад уживала подршку САД, то питање, и поред више покушаја, није стигло до Уједињених нација.

Ердоган је прошле године повукао потез без преседана: „изјавио је саучешће” потомцима Јермена који су страдали у време распада империје. Али на томе се зауставио пошто би признање геноцида отворило многа болна питања за Турску, пре свега повраћај огромне имовине побијених и прогнаних Јермена.

То питање се сада изнова интернационализује. Француски председник Франсоа Оланд, који је потврдио да ће присуствовати комеморативном скупу у Јеревану, позвао је Анкару да направи корак напред и да „разбије табуе прошлости”. У разговору са припадницима јерменске дијаспоре у Паризу, он је јуче позвао две земље да отворе процес помирења и да се Турска суочи са историјском истином.

Тај процес сигурно неће ићи брзо ни лако, иако међународна заједница, пре свега САД, покушава – засад без успеха – да уклони рампе између две суседне земље. У Јеревану успостављање односа са Турском условљавају признавањем геноцида који је за њих неспоран, док у Анкари одбацују те оптужбе и предлажу да се то питање препусти на разматрање историчарима.