понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 04.02.2008. у 22:00 Д. И.

Како је настао хот-дог

За прављење хот-дога треба утрошити свега неколико минута

Лако се спрема, није скуп, а при том је изузетно укусан и брзо засити – хот-дог је једна врста брзе хране, данас тако популарне и често коришћене свуда у свету. Принцип за прављење ове намирнице је крајње једноставан – најчешће виршла, а понекад и кобасица, направљена од свињског, говеђег, а неретко и пилећег меса „смештеног“ у посебно направљену опну, уз разноврсне зачине – од белог бибера и соли до белог лука, и претходно обарена, ставља се у кифлу, а затим се додају сенф, кечап, понекад зелена салата и други укусни додаци. За прављење хот-дога треба утрошити свега неколико минута, а осим што је укусан, показао се и као изузетно користан у заштити од цурења сосова и стварања флека на одећи, јер хлеб задржава све састојке ове брзе хране на свом месту.

Иако га у данашње време многи обожавају, нарочито на америчком континенту, где се сматра да просечно сваки становник у току године поједе најмање 60 хот-догова, овај производ ипак није проналазак модерног доба. Још у деветом столећу пре нове ере у својој „Одисеји“ Хомер пише о јунаку који једе виршлу, а према неким подацима на преласку између две ере стари Римљани су волели ову врсту хране и често су је конзумирали. Ипак, за творце хот-дога каквог данас познајемо сматрају се Немци и Аустријанци који су правили сличне производе дајући им различита имена. 

Један немачки месар из Франкфурта крајем 17. века правио је и продавао минијатурне кобасице у хлебу, а према неким подацима у 18. и 19. столећу виршле и кобасице често су коришћене у исхрани становништва у разним градовима Немачке. Додуше, пре стотинак година облик оваквог „сендвича“ био је другачији од данашњег хот-дога, обично су виршле, најчешће у пару, стављане у лепињице, док у хот-дог иде једна прилично велика виршла. 

На амерички континент хот-дог је стигао око 1860. године, заједно са немачким емигрантима. Тих година месар Чарлс Фелкман почео је да га продаје на Кони Ајленду у Њујорку и врло брзо хот-дог је постао изузетно популаран. У деценијама које су уследиле појавиле су се и нове варијанте овог производа – са кобасицом уместо виршле, и најразличитијим прилозима, а временом је било све више обожаватеља ове брзе хране. О популарности овог производа можда довољно говори и податак да је амерички председник Френклин Д. Рузвелт приликом посете краља Џорџа Шестог Сједињеним Америчким Државама 1939. године послужио свог госта специјалитетом – хот-догом.

У модерно време направљене су и посебне машине за дубљење хлеба, а мини-киоска за припремање и продавање ове намирнице има готово на сваком ћошку у свим већим градовима света. Занимљиво је да у току једне сезоне утакмица тимова прве бејзбол лиге у Америци, љубитељи овог спорта само на стадионима поједу више од 26 милиона хот-догова. Иначе, најдужи икад направљени хот-дог био је дугачак 608 метара.

Коментари2
8c477
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

S
Ako ste pročitali tekst valjda ste zaključili da je hot-dog iz Evrope krčio put ka Americi kakav je vaš komentar Gorane ,,amerikanizacija,, zato što oni uživaju u ovoj hrani mnogo češće nego evropljani? Volim hot dog bilo bi lepo da postoji više prodajnih mesta u Beogradu gde bi moglo da se uživa uz ovaj brzi obrok.
goran
E takvih kioska nema u svim vecim gradovima sveta. Ne u Francuskoj. Smrt brzoj hrani...I srpskom amerikaniziranju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља