петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

У потрази за европском драмом

Аутор: Ана Тасићсубота, 31.01.2015. у 21:57
Из представе „Хотел Европа” Фото З. Кршљанин

„Хотел Европа” Синише Ковачевића је сентиментална трагикомедија разуђене структуре, написана 1980. године,  када се њена радња и дешава. Лабаво повезани догађаји се одвијају у пансиону, а њихови актери су преовлађујуће стари људи, припадници различитих европских нација. Основне теме комада су универзалне, суочавање са пролазношћу, старошћу, усамљеношћу, док он има наративно–драмску структуру, доноси спој приповедања и драмске игре. Радња и ликови су обавијени дискретним шармом носталгије, сетним осећањем пролазности, молским тоновима израза самоће. Тај лирски дах је највећа вредност текста. Осим тога, он нема у себи значајну, опипљиву драматичност, због чега се исцепкана радња губи у магли општости, не држећи чврсто пажњу читаоца, односно гледаоца представе.

Редитељ Синиша Ковачевић је свој текст на сцену Београдског драмског позоришта поставио стилизовано, удаљено, делимично и гротескно. У пластичним цртама је обликовао станаре пансиона или хотела „Европа”, правећи од њих више фигуре, типове, него стварне, живе ликове. Слободан Бода Нинковић искусно игра продорног и ауторитативног, иако помало истрошеног, зарђалог Енглеза Џонатана Смита, главног приповедача и учесника радње, станара пансиона са дугим стажом. Даница Ристовски је донела строги и крути, у обрисима и арогантни лик власнице пансиона, Немице Биргит Блаб. Јелена Чворовић Пауновић је нежно представила танушну Францускињу Емилију, љубитељку чипки и порнића, а Борис Радмиловић дрчног Шпанца Хуана, љубитеља ноћних дама. Небојша Љубишић игра Италијана, капетана Ђузепеа, а Добрила Илић и Азра Ченгић две круте сестре Данкиње, Анке и Гертруде Клајсен. Скромнијег Холанђанина Матијаса, љубитеља пецања, представља Драгослав Илић, Аустријанца Јозефа Прихаску, добродржећег и углађеног професора музике Зоран Симоновић, а одбаченог Турчина Сулејмана Зоран Ђорђевић (он игра и епизоде поштара, мајстора, свештеника). Сви ови глумци солидно играју на пољу стилизације, исушено, без психолошки веродостојних емоција.

Нешто другачије, мало ближе реализму, наступа Матеја Поповић, у улози разбарушеног млађег песника Александра, сазданог од страсти и љубави према Марији коју путем телефона покушава поново да освоји. Но, ни његова осећајност није психолошки тачна, већ је и она претерана, у складу са опште театрализованим стилом игре. Посебан извор гротеског хумора  је Фифи, Ђузепеов пас, који је на сцени комички ефектно представљен, као гломазна статуа џукеле од два метра, светлеће црвених очију.

Сценографија Миодрага Табачког одговара пластичном стилу игре, музејска је и декадентна, попут Европе. Седам доминантних врата, од соба пансиона, илустровано је фотографијама које грубо, иронично, представљају државе станара. Врата Францускиње осликана су Ајфеловом кулом, Енглеза Биг Беном, Шпанца силуетом бика са идиличном позадином заласка сунца итд. Сетна музика гудача наглашава кључно осећање болне пролазности  (композитор Кристина Ковач).

Европа је данас врло трусни простор, уздрман у геополитичком, економском, културолошком смислу, крцат противуречностима и кризама које траже дубље сагледавање ствари. Од драме и позоришта очекујемо да одражавају те напетости, да буду смислено и подстицајно место постављања питања и истраживања могућих одговора, да учествују у разматрању начина ослобађања од бројних тескоба које притискају данашњег Европљанина, и посебно Србина који је на путу укрцавања у Европску унију. Ова драма и представа, са друге стране, не нуде тај потребан одраз нагомиланих тензија, већ дају један лагани и бледуњави поглед на Европу, иако зачињен иронијом. Зато оне не остављају дубљи траг у свести данашњег гледаоца, запетљаног у мрежи несигурности које траже растерећење.


Коментари1
78dc8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ангажовани гледалац
"Од драме и позоришта очекујемо да одражавају те напетости, да буду смислено и подстицајно место постављања питања и истраживања могућих одговора, да учествују у разматрању начина ослобађања од бројних тескоба које притискају данашњег Европљанина, и посебно Србина који је на путу укрцавања у Европску унију." Ово је суштина, сматрам да позориште мора да буде ангажовано, доста је лимунада које заборавимо пре него што се представа и завршила.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Позориштe

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља