субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.02.2015. у 08:15

Како сам остао без села у Швајцарској

У швајцарским алпима Фото www.pixabay.com

Нисам за то да порески обвезници помажу коцкаре који су узимали стамбене кредите у швајцарцима, а да мене, сиротана, који је на себе ставио окове стамбених кредита марке евро, оставља на цедилу! Каква је, уосталом, разлика између те две групације бедника који су само, гле безобразлука, желели да купе станове и одвоје се од својих мама и престану да сисају палац?

Отуда је кукњава радних људи и грађана који су узели стамбене кредите у швајцарцима, мада искрена, изузетно узалудна. Зато што им је судбина већ нацртана. То није морао да им каже Штиглиц, могла је и Клеопатра. Њих је геополитика, односно, одлука швајцарске владе да одмрзне франак, гурнула у дужничко ропство или, евентуално, на ограду Бранковог моста. Међу тим јунацима и јунакињама има подоста мојих пријатеља који су имали илузију да их тадашње ниже рате у швајцарцима чине сигурнијим, паметнијим у посттранзиционом циркусу у којем смо, одавно се види, предодређени да играмо шимпанзе.

Мислили су да је то бољи избор, не схватајући да је тај чин једнако проклет као задуживање у еврима. Отуда држава мора да се понаша једнако према свима нама. Укратко, и ја желим заштиту државе. Да ли сам ја дужник нижег реда? Када сам, беше ли то 2007, узео стамбени кредит, рата ми је била око 40.000 динара. Сада је више од 60.000! Ко ће ми надокнадити тих двадесетак хиљада месечно које сам губио и губим…

Какви смо само посттранзициони наивци били, када смо пристали да добровољно постанемо ропска створења неолибералног доба, говори и чињеница добро позната у стручној финансијској јавности. Највећи број банкарских менаџера, и финансијских експерата, заувек је себи ставио швајцарску крагну! Они креирају националну економску политику, а нису у стању да уреде ни своју личну! Какви су то угледни макроекономисти који су кикснули као домаћини? Погледајте курс, камате и своје рачуне. То је њихов и наш резултат. Мање више – минус!

Што се мене тиче, изабрао сам кредит индексиран у еврима само због инстинкта. Није ту било промишљања, анализа графикона, читања Кругмана. Ма какви! Више анализирам када играм лото или када у кладионици, додуше ретко, пратим Јончепинг против Бромопојкарне. Али, како не знам да ли је реч о клубовима прве или друге Шведске фудбалске лиге, тако нисам изучавао ни фусноте у уговорима о задуживању, када сам потписивао уговор са ђаволом, који, узгред, каже како је ствар у детаљима. Ко другачије каже, клевеће и лаже.

Тако се, за неколико година, може догодити да кредити у еврима такође пошизе и да тада и ја осетим исто што и моји сапатници швајцарци. Да уместо кукњаве, почнем да њачем.

Не знам шта ће гувернерка Јоргованка одлучити у разговорима са банкарима. Сигурно их неће позатварати, што би бар 90 одсто сиромашних Срба натерало да се напију. Не од шљивовице, већ од шампањца. Јер, кад се слави, слави се! Банко-картели, као финансијске групације махом у страном власништву, показали су Србима да су све ове године, током транзиционе еволуције, постали гуштери. Банке нам одсеку реп, али ми поново одемо код њих, по нови кредит, схватајући како нам је реп опет порастао. А богами и уши. И тако настављамо са омиљеном националном хируршко-кројачком операцијом: сечем уши – крпим буџет! И тако унедоглед.

Али, како наш национални интерес није да се еволутивно вратимо међу ушате гмизавце, односно, да нам реп увек израсте када нам га одсеку, иако гмижемо у дуговима, поставља се разумно питање: како се излечити од финансијског мазохизма и утицаја банкарских бића која су нам одрапила највеће камате на кредите у Европи, увукавши се у наш живот као осми путник? И до сада су нам, за све ове године, појели бар неколико унутрашњих органа. Да је жив, угледни и поштовани Пабло Ескобар макар би се заруменео када би му профит на коку премашио 20 одсто на годишњем нивоу без обзира у којој је валути продавао свој бели производ – а код појединих водећих банака у Србији камате су од 27 до 30 одсто! И за нарко-дилере је то, брате, много.

Убеђују нас банкари, то је због ризика. Ми смо, ваљда, неки гадан и неурачунљив свет. Па, када смо такви, зашто има толико банака под српским небеским сводом? Што не беже, него нас цеде?

Наравно да је реч о нечем другом. Разуме се да су банко-картели, нарочито они страни, у дилу са свим нашим владама. Док стране банке овде остварују веће екстрапрофите од колумбијских, домаће банке су махом одрадиле своју улогу у проевропској и демократској Србији. Нахранили су партијске тајкуне, који нису враћали милионске кредите, па ћу сада то уместо њих, учинити ја и милиони сличних изиграних створова који се, како то ружно и бирократски звучи, називају – порески обвезници!

Да је другачије, да држава брине о својим грађанима, а тек потом о активама страних банака, финансијским мерама би притерала банке уз зид и натерала их да се одрекну екстрапрофита. Постоје, иначе, такви ретки фрајери у Европи, попут премијера Исланда и Мађарске. Кад смо код тога: Господине Вучићу, идете ли ви у банку?

Када је Србија званично постала саучесник банака у поробљавању грађана преко стамбених кредита, чиме смо сви претворени у поданике покорне? Влада Србије је 2004. године, када је министар финансија био Млађан Динкић, основала Националну корпорацију за осигурање стамбених кредита. Тог тренутка, када је донела уредбу да стамбени кредити могу бити индексирани у евре или швајцарце, уз осигурање код Националне корпорације, свечано је легитимисала кредите у швајцарцима.

Немам никакву илузију ко је јачи у овом бермудском троуглу – грађанин, банка, држава – у којем уместо бродова, нестају девизе и људи. Свака влада је до сада врло снажно и храбро затварала очи, препуштајући грађанима да сами ратују против банкарских завојевача.

Банке чак не поштују ни препоруке НБС о смањењу камата које су једнострано повећавале. Банке чине шта желе. Оне су преузеле нашу слободу и претвориле нас у малограђане првог реда. Ћутим, дакле постоји(м)! Мислим на кредит, не на моју маленкост.

Ако банке сада не попусте, без обзира да ли је реч о швајцарској крагни или евро-оковима, банкари ће доћи у посед гомиле станова којима је толико пала вредност, да неће бити више никога да их купи. То ће бити освета из нехата пропалих дужника.

Због тога не марим за одлуке државе, нити за банкарско зеленашење. Велики свет нас је убедио да је боље бити роб банке, него газда испражњених села, чији су становници похрлили у град. Тако је велика транзициона сеоба народа, од слободних грађана и сељака, у финансијске сужње, практично окончана. Штета што ми мозак није радио. За главницу и камату, могао сам да купим читаво село. И то не у Србији, него у Швајцарској.

Александар Апостоловски

Коментари6
f6901
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Petrov
Nakon kraćeg posta, Aleksandar je seo u sedlo i napisao, ne samo duhovit, već i gorko jasan tekst u svom oprobanom stilu. Sve što je Apostolovski naveo za sebe, važi i za mene - u dlaku je isto, čak i godina ulaska u predvorje pakla. I razlozi, podstanarstvo. Oni koji nisu bili podstanari, ne znaju da je ono snažan vetar u leđa ka stambenom kreditu. Šta više, ja sam morao na samo 15 godina, jer mi ja za dlaku izmakla kategorija - mlad bračni par, što znači plaćanje u fulu. I tako, jedno vreme sam se ždrao, a onda sam presekao i rekao sebi, dobro, ako treba da se iseliš, iselićeš se i bićeš ponovo podstanar. Pa šta ! Puko si kintu, ali nije ni prva ni poslednja. I mirnije spavam. A reći ću svima nešto, onako, među svojima: Imam drugara koji je ušao u isto predvorje, doduše šavjacarsko, i toliko se nasekirao da je dobio težak infarkt i sada je invalid. Ta spoznaja me je toliko otreznila i bila ta, tačka presecanja. Pastoralna fotka Švice u Alpima je u skladu sa rečenim, i oseća se.
Jovanka Voždovčanka
Ne može država da štiti građane prema tome, u kojoj su valuti uzeli kredit, ne vodeći računa o pravom imovinskom stanju korisnika, i, naročito, o tome da li su, porodično, dobili i otkupili društv. stan. Svi oni, koji su, ili njihovi roditelji, dobili i otkupili društv. stan, već su dobili, dovoljno, od ove države, i, sada, neka ćute. Država ima dug, odnosno obavezu da pomogne, samo, onima, koji su, porodično (babe, dede, roditelji, oni) decenijama plaćali stamb. doprinos, a nisu dobili ni stan, niti kredit. Pomoć države takvima, računala bi se kao vraćanje revalorizovanih iznosa uplaćenih stamb. doprinosa. Samo to je ispravno i pošteno.
bata dilin
Meni nije jasno kako su ljudi u srbiji gde je legalna valuta dinar mogli da uzimaju kredite u svarcajcima, evrima itd. ?
srdjan sredojevic
Glavno pitanje: kako je bilo koja banka, po potpisivanju ugovora isplatila prodavca? Odgovor: u dinarima. Pa zasto onda u evrima i francima obracun? Odgovor: zbog nesigurnosti poslovanja u Srbiji. Pa zar zato nije kamata od 20 do 30%? Dragi bankari i draga drzavno partijska oligarhijo, nemate pravo " i na jare i na pare". Izaberite kako cete profitirati, ili na visoki rizik sa dinarskim kamatama, ili na strane valute sa kamatama iz doticnih zemalja. I ovo je nacin kako se moze resiti problem i to retroaktivno, na dan izdavanja kredita. Ili, ako ne postoji volja kod bankara, onda sa porezom na ekstraprofit, ali ne po resenjima Mladjana, vec Svedjana. Jer iz mojih pitanja i odgovora se evidentno vidi postojanje istog. Ili je autor u pravu, sve prethodne vlade su imale u svom sastavu ljude koji su imali fransize nazovi stranih banaka. Ako je to tacno, a to je posao tuzilastva, onda nije u pitanju ekstra profit vec pljacka gradjana. Jer isti ti donosi zakone i isti ti presudjuje.
Nada N.A.
Odličan tekst. Na žalost surovo istinit mada napisan sa puno duha. Najgore od svega je to što građani plaćaju ogromne tuđe krađe a mnogi će na kraju biti u situaciji da ne mogu otplatiti svoje kredite. Bila sam podstanar 22 godine ali se nikad nisam smela usuditi ući u kreditno ropstvo, što zbog velikih kamata, što zbog nesigurnih primanja, a o sumi koju sam platila za tolike godine podstanarstva i ne razmišljam...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља