петак, 22.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.02.2015. у 08:15

Дужнички флерт између социјализма и капитализма

Пита тужилац пљачкаша зашто је опљачкао банку, а он одговара – она је прва почела.

Овај виц, међутим, можда најбоље говори о ставовима победника грчких парламентарних избора левичарској партији Сиризи којима се очигледно не допадају банке. У 40 експлицитних тачака, које подразумевају план за националну и економску обнову Грчке, нашли су се и предлози, између осталих, о национализацији банака и помоћи дужницима. Да се за приватне дугове, који премашују трећину расположивих примања грађана, уведе мораторијум – што значи да се одложи њихово плаћање.

Овдашњи дужници, поготово они које је ојадио валутни цунами швајцарског франка, с пажњом прате како друге државе решавају проблем задужености својих грађана. Хрватска је фиксирала вредност франка на годину дана, Мађарска је пребацила зајмове у швајцарцима у домаћу валуту о трошку државе и банака, а сада ето и грчког модела за попуштање дужничке омче. Нема сумња да је у позадини свих ових мера и политика, односно борба за гласаче.

Живот, а и грчки повериоци оличени највише у највећим земљама Европске уније, показаће шта ће остати од Сиризиних предлога. Истини за вољу, ни нама није у последњих петнаестак година, од петооктобарских промена, мањкало флертова између капитализма и социјализма. Иако смо декларативно изабрали капитализам, банке су у тој игри речи биле дежурни кривац. Да су зеленаши била је најчешћа одредница којом су их корили политичари, привредници и грађани.

Тако је Ивица Дачић, лидер овдашњих социјалиста, у јулу 2012, када је био тек мандатар нове владе, оптужио банке за антисоцијалну политику назвавши их највећим непријатељима народа. Потом их је позвао на разговор о изградњи економског и финансијског система и укључивање у социјални дијалог.

С друге стране актуелни премијер Александар Вучић колико је познато није се клизао по том терену. Штавише у својим изјавама био је експлицитан да ми сада живимо у капитализму, а не у социјализму. Говорећи о продаји „Телекома” упитао је недавно да ли ми живимо у капитализму или би неко да нас врати у самоуправни социјализам.

Ни овдашњим највећим капиталистима, па чак и онима који су и сами били власници банака у једном тренутку, не допадају се банке, односно њихова пословна политика. Тако је Мирослав Мишковић, власник „Делте”, пре неку годину преко своје представнице поручио да банке две године не треба да наплаћују своја потраживања према физичким и правним лицима како би се на посредан начин подстакла потрошња и покренуо финансијски циклус.

Један банкар му је на страницама нашег листа поручио да он сам следи свој пример и да своју робу, а то су скупи аутомобили, да купцима да бесплатно возе две године, а тек после тог рока да почну да их отплаћују. Пре неки дан гувернер Народне банке Јоргованка Табаковић је, опет на његов захтев да сада она омогући кредитирање привреде ослобађањем две милијарде евра из девизних резерви, одговорила да он прода квадрате својих станова по сто евра како би подстакао тражњу.

Да ли је наш проблем заправо то што нисмо презадужени попут других дужника у региону па нас зато политичари препуштају на милост и немилост банкама?

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да наши политичари вагају колико је дужнички проблем за њих тежак у политичком смислу.

– Ако смо у капитализму људи морају да мисле својом главом. Њихова задуженост зависи од њих, али с друге стране на своје зараде они мало могу да утичу. Држава и када би имала најбољу намеру да помогне дужницима нема пара. С друге стране отворила би Пандорину кутију. Ми не знамо да ли су сви дужници за зајмове у швајцарском франку у тешкој ситуацији. Немамо социјалних карти да видимо да ли је неко од њих куповао два стана или кућу од 200 квадрата. Да ли се треба са њима солидарисати. Пуно је и оних који немају стан, а нису могли да узму кредит, јер нису испуњавали услове. Њих нико не помиње. Када би држава помагала свакоме то је систем казана, а не слаже се са Вучићевим капитализмом – каже Савић.

Он подсећа да су банке у Србији зарадиле огроман новац, да су камате зеленашке, да су код нас расле када су светске камате биле на историјски ниском нивоу што значи да су оне све своје ризике већ урачунале. Пошто су много зарадиле, а позивају се на тржишно понашање, и саме морају да сносе део проблема у којима су се нашли њихови клијенти. Њихов одговор би требало да буде да снизе камате на све кредите.

– Од банкара тражити милост немогуће је. Лакше је од ИСИЛ државе тражити да пусте јапанске таоце. Кад је избила хипотекарна криза у САД њихова држава се није много потресла што људе избацују из станова. Настала су шаторска насеља као фавеле у Бразилу. И коме је америчка држава помогла. Банкама, а не дужницима. И Сириза ће се мало јуначити, па ће схватити да без туђих пара не може да исплати плате и пензије – каже Савић.

А банкари? Ћуте и раде свој посао. Када неко на динарски кредит плати камату од 20, 30 одсто годишње. С толиким каматама стоји оцена да је реч о готово чистом зеленашењу. Шта ту онда вреди аргумент да је код нас годишња инфлација у неколико наврата прелазила десет одсто. Кога занимају оне приче о ниском кредитном рејтингу земље што поскупљује цену нашег задуживања, о лошој слици економије с високим јавним дугом, великим минусом у јавним финансијама, недостатку привредног раста који је узрок све већем броју ненаплативих зајмова…

Према рачуници банкара они су од 5. октобра наовамо привреди и грађанима кроз кредите дали између 15 и 16 милијарди евра. Чијих пара? Па из њихових матица, односно штедње грађана неких туђих земаља. Јер, домаћу штедњу и домаће изворе финансирања нисмо имали. Она је тек последњих година нарасла на осам милијарди евра.

– Овде се замењују тезе. Па државне банке су због лошег управљања партијских кадрова и кредита њима блиским и повлашћеним бизнисменима више коштале државу и пореске обвезнике неко туђе банке које добро послују – каже један банкар.

Јована Рабреновић

------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Срби се више не плаше ни Шваба ни Турака, него швајцараца.

• Дужни смо ко Грчка, а левица нам млака.

• Порука евру: Hic Cipras, hic saldo!

• Ојачаће и динар. Чим добије трансфузију.

• Американци уништавају рубљу, начињу и евро, али умириће их Дон Јуан.

• Доста ми је тих курсних подвала. Одсад се задужујем само у органима.

• Грчка је Ахилова пета Европске уније.

• Динар се шепури још само у Долини Јоргованке.

Драгутин Минић

Коментари15
b3ea8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

velimir sokolovic
Ovo je zaista jedna velika krađa u našem društvu, odnosno u našim društvima (jer se iste stvari dešavaju i u BiH. Tekst je zaista jasan k'o dan. Veoma dobro urađen i jasno predstavljen lopovluk banaka. Međutim, meni nije jasno slijedeće: Evo ja danas tražim kredit od neke banke i recimo dobijem taj kredit. Naravno u našoj valuti (pretpostavljam da banke moraju poštovati novčane tokove države). Zašto te banke mene zadužuju za neke franke ili dolare? Ja tražim kredit i dobiću ga u našoj valuti. Niko u banci nije uzeo sa "kamare" franke i meni ih dao. (Ako jeste onda je to drugi problem i ja kad dobijem recimo dolare, moram vratiti te dolare plus kamatu). Ali ja sam dobio naše pare i ja ću banci vratiti naše pare plus kamatu. Šta tu banka gubi? Ništa. Zapravo ona je ljude uvukla u problem jer je znala da će franak rasti i da će tako imati ekstra profit. Da je franak padao nikad oni to ne bi spomenuli niti smanjili ljudima zaduženja. Svjesno i bez potrebe ljude su vezali za rastuću valutu
Srboljub Savić
Neće biti samoupravnog socijalizma nikada više. Nema frke. Pravićemo ga od blata. Najteže je imati pa nemati. Sad imamo kapitalizam u kojem se, pored zelenaških kamata na glavnicu duga, plaćaju i kursne razlike i kamate na te razlike. Po formuli: (glavnica x kurs) x kamata. Pritom se te kursne razlike i te kamate na kursne razlike ne plaćaju ni na kakve švajcarce, već na njihove fantomske ekvivalente. Zemljo, otvori se!
Леон Давидович
Заправо са "Швајцарцем" само покушавају одржати реалну вредност новца јер динар и евро инфлација стално обезвређује.
Pera Peric
E, doktore, doktore... A zasto kredit nisi uzeo u Nemackoj ili Holandiji?
др Милош Д Јовановић
Поштовани г. Алекса Петровићу. Када би се сви кредити сабрали само по основу одобрених вредности цена би била толика да би сте видели да тај новац никада није ушао у земљу. Дакле не постоји. Сагластан сам да је извршена електронска трансакција. И то тако што је неко у банци укуцао цифру. Ето одакле одакле новац. Ако не верујете проверите. Ако нисте чули за деривате и акцијску добит време је да се освестите и престанете да гледате цртане филмове. Да не причам још да је нереално да је камата у Србији 5 % и више посто а у Немачкој и Холандији 2.5 %. Оставите се ви глупости ризика и сличних малверзација. ТО СЕ ЗОВЕ КАЈШАРЕЊЕ. Тачно је да сам у коло ушао свесно јер избора немам. Или кајшарење или стуб испод Бранковог моста. Разлика је поштовани СНС бот у томе што Немачка и Холандија не дозвољавају мени да не могу да отплатим кредит. А Вучић још и такав кредит кајшари порезом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља