субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.02.2015. у 08:15

Кредитни ризици урачунати у високе камате

Фото www.pixabay.com

Убеђивали су ме да је стамбени кредит у швајцарцима најповољнији, због ниже камате и краће процедуре одобравања. Пропустили су наравно да ми предоче какав валутни ризик носи такав кредит, што је била њихова обавеза. Сматрала сам да ми је гарант сигурности Национална корпорација за осигурање стамбених кредита која је такве кредите осигурала и наравно држава која је то одобрила, каже Драгана А. чија је рата почетком 2008. године била 330,36 франака или 16.388 динара. Сада је 34.000, а већ следећа ће, рачуна, прећи 40.000 динара. У овом тренутку наша саговорница банци дугује 20.000 евра више него што је подигла. Не може да плаћа рату, јер ради у државној институцији и плата јој је смањена. И што је најгоре, плаши је дуг који прети да прерасте вредност њеног стана. Тражиће раскид уговора са банком, а већ ју је тужила за једнострано повећавање камате.

Покушала је да конвертује кредит у евре, али је, многи се не сећају, та услуга коштала додатних 5.000 евра које није имала. И друга шанса да смањи дуг јој је пропала, јер када је, НБС дала препоруку банкама да по Закону о заштити корисника финансијских услуга грађанима врате преплаћене камате или их укалкулишу у дуг, њена банка се оглушила. Дакле, приче о томе како су грађани пропустили своје прилике да конвертују кредите нису тачне.

– Нама је било најважније да се отарасимо швајцараца, али то није било могуће, каже Драгана А.

Ових дана највише се полемише о томе да ли је НБС надлежна за овај проблем и да ли после најновијих догађаја има обавезу да заштити потрошаче.

– Банкарски уговори представљају најкомплексније правне послове у које потрошачи ступају и иако су по закону биле дужне да их информишу о ризицима и последицама уговора које потписују, банке то нису чиниле. Јер, физичко лице, био он судија, професор правног факултета или видовњак не мора да зна ништа, а о свему мора бити обавештен. Ако није, он не сме сносити никакав ризик. Банка, са друге стране, мора да урачуна сваки могући ризик, између осталих и оперативни који се састоји у евентуалној акцији државе, конкретно НБС, уколико реши да заштити своје грађане кроз примену закона. Зато НБС, уколико се одлучи да реагује, неће морати банкама да плати никакве милијарде, јер је тај ризик већ укалкулисан у високе каматне стопе – а ако није, то је проблем банака, а не државе, каже за „Политику” адвокат и стручњак за европско право Војин Биљић.

Он наводи и то да НБС стално понавља да нико није могао да предвиди скок франка. Али, ако је тако, у складу са чланом 35 Закона о банкама, и то спада у оперативни ризик, који сноси банка, а не корисници кредита, објашњава Биљић.

Сасвим друго питање је оно на коме НБС инсистира – да су се грађани полакомили за кредитима у ЦХФ и да су то били коцкарски послови. Али уговор о кредитима, по нашим законима, не сме бити. Валутна клаузула је, каже Биљић, и дозвољена да би банка сачувала вредност новца који је дала, а зарадила на камати.

– Да ли је могуће да НБС у својим изјавама појашњава да је могуће шпекулисати у кредитним пословима. До сада сам мислио да је тако нешто забрањено, каже он.

И на крају, намеће се једно једноставно питање. Ако НБС прописује да рата кредита не сме бити већа од половине плате, зашто код кредита у ЦХФ она може порасти до, на пример, две зараде?

– Мислим да мора постојати граница примања грађана која може ићи на рату кредита, не само у тренутку одобрења већ и у току отплате. У реду, као „пунолетни” грађанин, сносићу последице своје лаковерности, банка ће ме истерати из стана, али и даље не знам од чега ћу платити остатак дуга, који се стално повећава услед камата. Ако НБС тако нешто сматра правичним, онда се наши појмови о правичности значајно разликују, каже Војин Биљић.

Ј. Антељ

-----------------------------------------

Закон на страни грађана

Члан 4 Закона о НБС: НБС обавља послове заштите права и интереса корисника услуга које пружају банке.

Члан 17 Закона о заштити потрошача: Забрањена је непоштена пословна пракса, а трговац сноси терет доказивања да није обављао непоштену пословну праксу.

Члан 18 Закона о заштити потрошача: Пословна пракса је непоштена ако је противна захтевима професионалне пажње и ако битно нарушава економско понашање потрошача, што се огледа у томе да услед недовољне обавештености потрошач донесе одлуку коју иначе не би донео.

Члан 35 Закона о банкама: Оперативни ризик је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат банке услед пропуста у раду запослених, неодговарајућих процедура, неадекватног управљања информационим системима и услед непредвидивих екстерних догађаја.

Коментари21
f73d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

velimir sokolovic
Ne znam mzašto je bankama bitno da je kredit u "švicarcima". Jedino ako su znali da će švajcarski frank biti ojačan. A zašto su to radili, kada imaju evro?? To su radili jer su znali da će Š. franak postati jak. Ali, ja se pitam, zašto su kredite "preveli" u franke? Oni (banke) su dali klijentima kredit u KM a ne u švajcarskim francima, te zašto traže da se oni razračunavaju u š. francima? Zašto pričaju da banke gube!!! Pa nisu ONI (iz banke) uzeli švajcarske franke i dali ih klijentima, te sada moraju te franke vračati Švajcarskoj što bi bio njihov gubitak. Ali nisu. Oni nisu uzeli švajcarske franke i dali ih klijentima, te na taj način nisu ugroženi i ne mogu ništa izgubiti.
Вукота Мараш
Не видим баш ни једн разлог да се диже толика прашина око кредита у швајцарским францима, када је ситуација, готово, идентична са кредитима у еурима. Свако, ко жели, може да упореди средњи курс еура данас, са курсом на данашњи дан 2010. године, при чему ће утврдити да је разлика око 20%. Дакле, пренаглашавање једног проблема ставља у други план други, озбиљнији, проблем. Озбиљнији због тога, што је број кредита у еурима значајно већи. При цејој причи се потпуно занемарује чињеница да је постојала јасна (уверен сам - диктирана) методологија пљачке сопствених грађана. Најпре су уништене домаће банке па тржиште препуштено странцима са једним јединим циљем да се од грађана "исиса" све, што је могуће. Баш као и пљачкашка приватизација: на делу је "удружени злочиначки подухват" са циљем подривања економског система земље. Циљ је успео. Актери неких потеза су склоњени (а неки, богме, и враћени!). Ефеката се нико није одрекао, а ни покушао да било шта, суштински, промени. Шупља прича начисто.
@ Novak Vujosevic
Dragi gospodine, Nije da nemamo pojma nego smo umorni od neistina- vi birate ovaj trenutak da kukate, kako realno te velike rate tek trebaju doći. Stanovi sada manje vrede ali franak će opet pasti I realno, dugoročno opet ćete biti na dobitku. To što u ovih par meseci koliko će franak biti prejak pokušavate da smuvate da vam svi gradjani Srbije otplate dug prosto nije u redu, zato ovakvi komentari. Videli set statistiku- prosečna veličina stana u švajcarcima je duplo veća od prosečne kvadrature stana uzetog na euro kredit. Toliko o "kućenju I preživljavanju" Pozdrav od Euro zaduženika
objektivno o
Ja ne znam tacno kakvi su propisi u Srbiji ali ne mogu da verujem da ne postoji mogucnost da se kredit za stan refinansira. U tom slucaju ponovo se sklapa ugovor pod drugim uslovima i zapravo se prodaje i kupuje stan ponovo. Kredit za stan nije dozivotna robija, bar ne bi trebalo da bude. U tom slucaju postoje odredjeni novcani troskovi ali to je cena koja nekada treba da se plati, koji god da su razlozi u pitanju.
Novak Vujosevic
Stalno salju komentare ljudi koji o ovoj temi neznaju nista.Prvo prodajom stana se u ovom slucaju ne resava nista jer banka potrazuje u vecini ovih slucajeva bar za jednu cetvrtinu vise novca nego sto ove nekretnine vrede. Naravno ne racunajuci kamate i do sada isplacene rate. Ovaj komentar gospodina Biljica nije za podcenjivanje jer za ne upucene doticni gospodin je dobijo spor u Strazburu protiv jedne nase banke. Radilo se bas o kreditu u svajcarcima. Tako da je ugovor proglasen nistavnim, i to je prvi takav dobijeni spor. U svako slucaju ako NBS nece da reaguje i zastiti svoje gradjane onda pravdu treba traziti na sudu. Samo sto mnogi neznaju da svaki izgubljeni spor na medjunarodnom sudu palca drzava odnosno njeni gradjani.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља