Убеђивали су ме да је стамбени кредит у швајцарцима најповољнији, због ниже камате и краће процедуре одобравања. Пропустили су наравно да ми предоче какав валутни ризик носи такав кредит, што је била њихова обавеза. Сматрала сам да ми је гарант сигурности Национална корпорација за осигурање стамбених кредита која је такве кредите осигурала и наравно држава која је то одобрила, каже Драгана А. чија је рата почетком 2008. године била 330,36 франака или 16.388 динара. Сада је 34.000, а већ следећа ће, рачуна, прећи 40.000 динара. У овом тренутку наша саговорница банци дугује 20.000 евра више него што је подигла. Не може да плаћа рату, јер ради у државној институцији и плата јој је смањена. И што је најгоре, плаши је дуг који прети да прерасте вредност њеног стана. Тражиће раскид уговора са банком, а већ ју је тужила за једнострано повећавање камате.
Покушала је да конвертује кредит у евре, али је, многи се не сећају, та услуга коштала додатних 5.000 евра које није имала. И друга шанса да смањи дуг јој је пропала, јер када је, НБС дала препоруку банкама да по Закону о заштити корисника финансијских услуга грађанима врате преплаћене камате или их укалкулишу у дуг, њена банка се оглушила. Дакле, приче о томе како су грађани пропустили своје прилике да конвертују кредите нису тачне.
– Нама је било најважније да се отарасимо швајцараца, али то није било могуће, каже Драгана А.
Ових дана највише се полемише о томе да ли је НБС надлежна за овај проблем и да ли после најновијих догађаја има обавезу да заштити потрошаче.
– Банкарски уговори представљају најкомплексније правне послове у које потрошачи ступају и иако су по закону биле дужне да их информишу о ризицима и последицама уговора које потписују, банке то нису чиниле. Јер, физичко лице, био он судија, професор правног факултета или видовњак не мора да зна ништа, а о свему мора бити обавештен. Ако није, он не сме сносити никакав ризик. Банка, са друге стране, мора да урачуна сваки могући ризик, између осталих и оперативни који се састоји у евентуалној акцији државе, конкретно НБС, уколико реши да заштити своје грађане кроз примену закона. Зато НБС, уколико се одлучи да реагује, неће морати банкама да плати никакве милијарде, јер је тај ризик већ укалкулисан у високе каматне стопе – а ако није, то је проблем банака, а не државе, каже за „Политику” адвокат и стручњак за европско право Војин Биљић.
Он наводи и то да НБС стално понавља да нико није могао да предвиди скок франка. Али, ако је тако, у складу са чланом 35 Закона о банкама, и то спада у оперативни ризик, који сноси банка, а не корисници кредита, објашњава Биљић.
Сасвим друго питање је оно на коме НБС инсистира – да су се грађани полакомили за кредитима у ЦХФ и да су то били коцкарски послови. Али уговор о кредитима, по нашим законима, не сме бити. Валутна клаузула је, каже Биљић, и дозвољена да би банка сачувала вредност новца који је дала, а зарадила на камати.
– Да ли је могуће да НБС у својим изјавама појашњава да је могуће шпекулисати у кредитним пословима. До сада сам мислио да је тако нешто забрањено, каже он.
И на крају, намеће се једно једноставно питање. Ако НБС прописује да рата кредита не сме бити већа од половине плате, зашто код кредита у ЦХФ она може порасти до, на пример, две зараде?
– Мислим да мора постојати граница примања грађана која може ићи на рату кредита, не само у тренутку одобрења већ и у току отплате. У реду, као „пунолетни” грађанин, сносићу последице своје лаковерности, банка ће ме истерати из стана, али и даље не знам од чега ћу платити остатак дуга, који се стално повећава услед камата. Ако НБС тако нешто сматра правичним, онда се наши појмови о правичности значајно разликују, каже Војин Биљић.
Ј. Антељ
-----------------------------------------
Закон на страни грађана
Члан 4 Закона о НБС: НБС обавља послове заштите права и интереса корисника услуга које пружају банке.
Члан 17 Закона о заштити потрошача: Забрањена је непоштена пословна пракса, а трговац сноси терет доказивања да није обављао непоштену пословну праксу.
Члан 18 Закона о заштити потрошача: Пословна пракса је непоштена ако је противна захтевима професионалне пажње и ако битно нарушава економско понашање потрошача, што се огледа у томе да услед недовољне обавештености потрошач донесе одлуку коју иначе не би донео.
Члан 35 Закона о банкама: Оперативни ризик је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат банке услед пропуста у раду запослених, неодговарајућих процедура, неадекватног управљања информационим системима и услед непредвидивих екстерних догађаја.