Око хиљаду дужника банака чији су зајмови обрачунати у швајцарским францима и чланова њихових породица окупило се јуче у подне на протесту испред зграде Народне банке Србије на Славији тражећи од централне монетарне институције и гувернера Јоргованке Табаковић да заштити њих, а не банке. Незадовољни драстичним поскупљењем својих задужења за стамбене зајмове, грађани су носили транспаренте на којима је писало „Дужник – роб”, „Вратите рату и паритет курса на 2007. годину”, „Ој, Србијо, међу кредитима у швајцарцу”. Окупљенима се није обратио нико из Народне банке, а грађани су испред врата оставили картонске кључеве као симболичну предају својих станова. Око сат и по пре овог протеста одржан је сличан испред седишта Пиреус банке у Београду. Оба скупа обезбеђивале су бројне полицијске снаге.

Протест је организовало Удружење потрошача Ефектива, а председник удружења Дејан Гавриловић саопштио је окупљенима шта траже од надлежних институција.

– Од Народне банке тражимо да ради свој посао и да нађе системско решење за проблеме који су настали због тога што су банке једнострано мењале услове зајма, као и због тога што дужници не могу да плаћају енормно увећане рате. Од банака тражимо да врате све што су узеле подизањем камате, као и обрачуном зајма по вишем курсу. Банке су до сада активирале око 700 хипотека, а проблем је заправо много већи. Ускоро ће и држава имати трошак, јер ће Национална корпорација за осигурање стамбених кредита морати да плаћа рате банкама. Ми само желимо да отплатимо зајам у нормалним условима, а да се банке одрекну екстрапрофита – рекао је Гавриловић.

Учитељица Ј. С. јуче је на протест дошла с мужем из Шапца.

– Узели смо зајам за стан у швајцарцима у противвредности 45.000 евра 2008. године. Швајцарац је био 48 динара, а месечна рата је и онда и сад 349 франака. Тада је рата била 16.500 динара. У банци су ми рекли да не испуњавам услов да добијем кредит у еврима јер прелази половину моје зараде. Сада је рата 43.000 динара и после смањења зарада од десет одсто, то је цела моја учитељска плата. Сада банка не пита како ћу да плаћам кад на зајам одлази цела плата. Слушам шта нас саветују ових дана – да идемо у банку да се договоримо, тражимо репрограм и слично. А када одем праве се као да се ништа не дешава, као да немају појма ни о чему. М смо за тај стан морали да дамо чак две хипотеке, јер су рекли да је цена те године била нереално висока. На купљен стан хипотека је 30 година, колико ћемо зајам отплаћивати, а на стан мојих родитеља хипотека је трајала пет година. Тако је тражила банка – прича Ј. С.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------

Санфи: НБС не мора да интервенише

Представник ЕБРД Питер Санфи изјавио је јуче да решење проблема оних који су узели стамбени кредит у швајцарским францима не мора да укључује интервенцију Народне банке Србије или других јавних институција.

Проблем је, како је навео, у Србији значајно мањи него у појединим земљама региона. Удео кредита у швајцарцима за домаћинства, додаје, у Србији је у прошлој години износио мање од 14 одсто.

Санфи, који је заменик директора у Канцеларији главног економисте ЕБРД, оценио је да би Србија, ако је то могуће, требало да избегне примену решења суседних земаља попут Хрватске или Мађарске и подвукао да све опције морају бити пажљиво размотрене.

„Најбоље је да се банке директно с клијентима договоре како да превазиђу тешкоће и дођу до решења. Ако наметнете курс на нивоу на којем је био пре него што је франак добио на вредности, као што планирају Хрвати, то би могло да поремети финансијску стабилност, јер би се смањиле капиталне резерве банака”, рекао је Санфи.

Он је поручио да приликом тражења решења мора да се има у виду цела слика и утицај који би такав потез имао и на банке. „Много је боље да банке на неки начин охрабрите да седну и разговарају с онима који су задужени у францима”, сматра Санфи.

Танјуг