Веровали или не али када бисте сад отишли у банку да тражите стамбени кредит њихов службеник би морао прво да вам понуди зајам у динарима па тек онда у другој, наводно чврстој валути. На то их обавезује Закон о заштити корисника финансијских услуга. У животу, међутим, тако нешто је готово незамисливо. Кад банкара питате да уради неку такву калкулацију, с роком отплате од 20 до 25 година, добијете одговор да њихови компјутерски програми подржавају само реалне зајмове.
Зашто стамбени зајам обрачунат и исплаћен у динарима, није реалан? Зашто су грађани принуђени да буду у раљама валутне клаузуле и да им сваки пут када падне вредност националне валуте скочи рата за отплату у динарима? Зашто и сада, када ојачали швајцарски франак прави проблеме овим дужницима, готово нико не помиње као могућност конверзију таквог кредита у домаћу валуту?
Одговор је, поједностављено речено, да тако нешто није могуће. Динар није стабилна валута, а камата, као средство заштите банчиног капитала од инфлације, превисока је, јер су и цене код нас у не тако давној прошлости више биле високе него ниске. Зато се динаром могу купити само мање вредности, могу се добити само потрошачки, готовински, евентуално ауто кредити, јер се све то одобрава на краћи рок. Речју, борба против високо евроизоване економије, за коју су се залагали сви наши гувернери Народне банке, јер им то квари рачуне у спровођењу монетарне политике – не одмиче.
Да су динарски стамбени зајмови немогућа мисија грађанима је јасно ставила до знања и држава. Јер, уз њену помоћ, што значи њене субвенције купљено је око 15.000 станова, али сви са валутном клаузулом.
Соња Миладиновски, члан Извршног одбора Сосијете Женерал банке каже да би све банке требало у својој редовној понуди да имају и стамбене кредите у динарима без валутне клаузуле, ако већ нуде стамбене кредите са валутном клаузулом. Она додаје да су извори за финансирање у динарима на дуге рокове, осим властитог капитала, ограничени, јер уопште нема дугорочних динарских зајмова, нити стабилне дугорочне штедње у динарима.
– Код цене ових кредита, иако би маржа преко основне стопе, због непостојања девизног ризика требало да буде нижа него код индексираних кредита, главни проблем је у самој основној стопи која је вишеструко виша од основне стопе за евро. У овом тренутку шестомесечни еурибор износи 0,14 одсто, док шестомесечни белибор (основна каматна стопа) износи 8,75 одсто. Са додатком марже која треба да покрије остале оперативне и трошкове кредитног ризика, цена ових кредита засигурно би прешла преко десет процената, што је на рокове од 15, 20 и више година неиздрживо оптерећење за кредитне дужнике. Чак и ако се претпостави да ће у међувремену динарске каматне стопе падати, потребно је време да би дошле на ниво који у овом тренутку имају стопе, на пример у Хрватској. У овом тренутку њихов шестомесечни зибор износи око 1,3 одсто. Конверзија из индексираних у неиндексиране кредите, значила би аутоматски и прелазак на динарске услове кредитирања, односно замену базне стопе еурибора у белибор – кажеСоња Миладиновски.
Економиста Љубомир Маџар подсећа да се Народна банка залагала за динаризацију, односно веће учешће динара у монетарном систему, али да то не налази на пријем ни код банака ни код њихових клијената.
– И сами дужници су бирали кредите индексиране у чврстој валути, јер су такве камате биле ниже, па су се надали да ризик неће бити велики, а испоставило се да јесте. Због стања у буџету држава не може да им помогне, а ту је и питање моралног хазарда. Ако би сада помогла само неким дужницима сви би убудуће бирали зајмове с девизном клаузулом, који носе мању камату, јер би рачунали да ће држава и њих да спасе – каже Маџар.
Ј. Рабреновић
