недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:00

Директорa осмолетке „Вук Караџић” ђаци од миља назвали Хитмен

Аутор: Д. Алексићчетвртак, 05.02.2015. у 08:15
Златко Грушановић (Фото Р. Крстинић)

„У свему што радим водим се чувеном јеврејском пословицом – ако не будем бољи, бићу гори”, истиче Златко Грушановић, први човек Основне школе „Вук Караџић”, једини директор београдских школа добитник Светосавске награде. За ово престижно признање предложили су га наставници, десетак образовних и културних институција, удружења и општина Стари град – сви са којима је унапређивао рад осмолетке у претходних седам година.

– На Филолошком факултету дипломирао сам у јануару 2003, а већ у фебруару само дошао у ову школу на замену. Потом сам отишао у ОШ „Ратко Митровић”, а 2006. колеге су ме поново позвале овде јер је било упражњено место за професора српског језика. Две године касније тадашња директорка се разболела. Колектив ме је предложио за место руководиоца. У том тренутку био сам најмлађи директор у граду, а због фризуре коју сам тада носио био сам познат као „директор са репићем” – каже тридесетдеветогодишњи Грушановић који се са колегама шали да једини испуњава услове за челно место ове школе јер као и Вук Караџић потиче из Лознице.

Да су колеге тада добро процениле способности младог професора убрзо су потврдили резултати. Добрим представљањем школе број уписаних првака за само неколико година порастао је са 40 на 95, а укупан број ђака са 530 на 650. Једна од највећих његових заслуга је, како су истакле колеге и сарадници, што је у школу у Таковској повратио поверење родитеља.

– Мене познају сви родитељи. Зову ме, шаљу мејлове, редовно долазе. Школа мора да има добар однос са њима јер то је важно за бољи рад и атмосферу. Ако постоји неки проблем, родитеље упутим на наставнике и психолошко-педагошку службу јер ред је да прво са њима попричају – указује Грушановић који је стекао и наклоност ученика. Није ни знао да је међу ђацима носио надимак Хитмен. Због ожиљка у облику броја седам који има на глави поистоветили су га са плаћеним убицом из игрица и цртаћа. Шалу је прихватио и почео је да носи мајицу са тим ликом.

– Када се са ђацима успостави добар однос и када им је забавно у школи са њима се може радити све. Док сам им предавао, осим о лекцијама, са њима сам причао о игрицама и филмовима. Како другачије да им приђемо ако не преко онога што их интересује – сматра Грушановић додајући да први човек школе мора да буде добар руководилац, али и добар менаџер.

Осмолетка у Таковској улици стара 176 година минуле јесени је постала једна од најсавременијих, а само пре неколико година од министарства је добила тројку због некоришћења модерних наставних средстава.

– Сада у школу више не може да улази и излази ко жели јер се све надзире преко интерфона. Прати се и ниво угљен-диоксида у учионицама, а када се отворе прозори грејање се гаси како се не би трошила енергија. Сада имамо и систем за чување података који се не може уништити, а уз помоћ интернета ђаци ће лекције моћи да уче и електронски – описује новине „главни менаџер” ОШ „Вук Караџић”.

-------------------------------------------------------------------

Модернизација школе

За седам година део школе је реновиран, кинески и јапански су почели да се уче као факултативни језици, унапређена су наставна средства, организоване хуманитарне акције... Драмска секција у којој су учествовали и малишани са сметњама у развоју и за коју је Златко Грушановић писао текстове, постала је препознатљива и у позориштима широм Србије. Тај „минули рад” Грушановића је препоручио за Светосавску награду Министарства просвете.

-------------------------------------------------------------------

Кутак за све старе ђаке

Велика жеља Златка Грушановића је да једна од најстаријих београдских осмолетки буде место на које ће се бивши ђаци радо враћати.

– Кад год сазнам ко је све био ђак трудим се да га позовем да посети школу или да учествује у припреми неких програма. Циљ ми је и да млађима усадим то да би, шта год постигли у животу, требало да се врате у своју прву школу, да поново осете радост када уђу у њу. Стављање у први план емотивних и социјалних вредности је најважније јер из школе потичу најлепше успомене, а ми треба да створимо услове за то – истиче Грушановић.

-------------------------------------------------------------------

Два три акорда на гитари за опуштање

Од када је постао директор колеге и ђаци могу га срести са гитаром у рукама.

– Када сам именован на ово место брзо сам схватио да ће ми бити потребно мало опуштања. Нисам имао времена да идем на јогу или таичи, у школу сам донео гитару. Врло често са њом изађем и свирам по ходницима. После напорног дана одсвирам два-три акорда и то ме брзо опусти. Али, дајем је и ученицима – прича Златко Грушановић.


Коментари16
c933f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

keti nikić
Divno.OŠ Vuk Karadžić, oja osnovna škola za koju me vežu najlepše uspomene. To je bila jedna od najboljih škola osamdesetih u Beogradu: zahtevni nastavnici, ali divni ljudi, posvećeni. Znali su kako da nas motivišu.. Lepo je to vreme bilo! Samo napred direktore!
Gemba poznati
anonimus je prepoznat.Toaleti su renovirani i čisti.Opremu za TO naručuju redovno nastavnici.Direktor je uvek dostupan i ugovara sastanke sa roditeljima ,koje redovno prima i sa njima saradjuje.Televizori se koriste u sklopu nastave a ne za zabavu.
Milan Raicic
Ponosan sam na tebe, Zlajo. Jos od nasih brucoskih dana iz Patrisa znao sam da sve sto radis-radis i srcem i glavom. Ziv nam bio!
Jela Helo
Bravo Zlatko!!! Divan covek, sreca je upoznati ovakvog coveka, posebno u zemlji Srbiji!!!
Lala Markpvić
Svaka čast. Poznavajući čoveka od vremena kad je studirao, videlo se da će daleko dogurati daleko. Samo napred.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља