недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Проблем валутне клаузуле у стамбеном кредиту

Аутор: Оливер Антићпетак, 06.02.2015. у 08:15

У нашој јавности данима се расправља о проблему стамбених кредита у швајцарским францима. У средствима информисања се могло читати и чути много тога, осим онога што је стварно релевантно. Наведено је, такође, да држава не може да се меша у приватне односе банака и клијената.

Као прво, истакао бих да су својевремено два висока државна званичника позивали грађане који су били заинтересовани да купе стан, да је најповољније да прихвате уговорну клаузулу везивања за швајцарски франак, као најстабилнији... Та чињеница, без обзира што су поменути званичници били представници бивше власти (овде сада не улазимо у проблем постојања или непостојања њихове намере или крајње непажње које би подразумевале и одређене правне последице), обавезује морално, у најмању руку, садашњу власт да помогне својим грађанима који су се нашли, не својом кривицом, у незавидном положају, у покушају да реше егзистенцијално питање. Куповина стана на кредит је несумњиво управо такво питање (овде се не ради о куповини луксузних аутомобила или друге сличне робе).

Оно што је посебно занимљиво јесте да нико није ни поменуо суштину правног проблема. Наиме, оно што везује странке, банку (повериоца) и клијента (дужника) –– лица које је узело зајам од повериоца да би купило стан – јесте уговор. Да би пак настао пуноважан уговор морају се испунити одређени законски услови, а поред осталих то су: предмет и основ (кауза) уговора. До сада је у јавности, посредно, помињан само предмет уговора (који се односи на питање:на шта су се уговарачи обавезали), који, уколико је био допуштен у време закључења, једноставно значи да је уговор пуноважан и да се мора поштовати.

Међутим, нико није ни поменуо каузу уговора, која мора да постоји и да буде допуштена, не само при настанку уговора, већ и за све време трајања уговорног односа, све до његовог гашења (по правилу испуњењем, али и на други начин, нпр. раскидом). У свим овим случајевима проблем је управо са каузом уговора, која даје одговор на питање: зашто су се уговарачи баш тако обавезали. Јасно је да се институт каузе (најсложенијег питања у најтежем предмету на студијама права – Облигационом праву), не може изложити у оваквом осврту целовито, посебно не лаицима. Његово разумевање захтева одговарајућа предзнања, па чак и тада обухвата најмање десетине страница текста. Ипак, ваља покушати да се у најкраћем сагледа могуће решење наведеног проблема.

Оно што је правно релевантно је да је, на основу уговора, дужник добио од повериоца динарски износ (кредит је у динарима), али са валутном клаузулом у швајцарским францима (противвредност одређеног износа у швајцарским францима обрачуната по средњем курсу НБС-а на дан пуштања кредита). Једина специфичност наведеног уговора, која је и довела дужника у незавидан положај јесте валутна клаузула. Разлог уношења валутне клаузуле (на њој инсистира поверилац, а дужник може само да бира врсту „чврсте” валуте) јесте обезбеђење повериоца од могуће инфлације, која би обезвредила обавезу дужника, због чега би поверилац трпео штету. Управо то се догађало у нашој блиској прошлости, када су дужници профитирали, а повериоци сиромашили, што је био својеврсни апсурд. Девизна клаузула има, дакле, за циљ очување вредности новчане обавезе изражене у динарима (новчана обавеза је обавеза вредности, зато мора имати одговарајуће поређење у куповној моћи). Дакле, кауза преузимања наведене уговорне обавезе једне стране, јесте извршење обавезе друге стране. Поверилац је исплатио динаре, а дужник отплаћује свој дуг са одговарајућом каматом. Међутим, скок вредности валуте (швајцарски франак) која би, као коректив у време инфлације, требало да штити повериоца од обезвређења новца - валутна клаузула - сада је довела до обрнуте ситуације у односу на ону због које је успостављена да услед инфлације поверилац не би трпео штету, а дужник профитирао. Сада дужник трпи штету, а поверилац профитира!

Кауза уговора је и елемент моралности уговорног односа, јер кроз заштиту начела једнакости давања, уједно штити и праведност у уговорним односима, дакле и начело савесности и поштења (све су то обавезујући институти и у нашем праву који се не могу искључити вољом странака – тзв. принудни прописи). У свим случајевима код којих је применом девизне клаузуле у швајцарским францима (то наравно важи и за друге валуте у сличној ситуацији), поверилац прибавио посебну, енормну „зараду” само због високог, енормног скока курса валуте која има за циљ заштиту од последица инфлације домаћег новца, повређен је циљ, сврха, кауза такве одредбе, јер је дошло до тешког поремећаја еквивалентности узајамних давања уговарача, и то на штету дужника. Дужник је купио стан, а у току извршења своје обавезе (враћања дуга), поред камате, треба због овакве девизне клаузуле да „врати” не само купљени стан, већ два или чак више станова! Дакле, девизна клаузула (у швајцарским францима) уговора о кредиту, која је била пуноважна у тренутку настанка уговора (тада је кауза била допуштена), после енормног скока „заштитне валуте” која треба да коригује инфлацију домаће валуте, управо зато што до енормне инфлације није дошло, постала је ништава због битног поремећаја каузе (кауза је постојала, али је накнадно отпала), што значи да се поверилац делимично неосновано обогатио на штету дужника. Уговор, као делимично ништав, може се одржати на снази само изменом одредбе о (ништавој) валутној клаузули. Ту корекцију, на захтев (тужба) дужника (тужилац), против повериоца (тужени) извршиће суд, ако изостане споразум са повериоцем (нпр. анекс уговора...), управо позивајући се на каузу уговора, као и на наведене императивне одредбе Закона о облигационим односима повезаним са каузом.

Редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, саветник председника Републике


Коментари35
1f5a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Smiljka
Imam kredit u francima i rata je bila 12000 din u pocetku dosla do 28000 din kad su banke nezakonito podigle marzu, pa su mi navodno te pare vratile kao uslo u glavnici diga.Sad je rata 20000 din i ne zalim se za ratu.Problem je glavnica duga i to ljudima treba objasniti .Podigla sam 34000 eur 11 god otplacujem i sad dugujem 38000 eur glavnice duga.Sad neka mi neko objasni tu logiku
Simo Stokić
СТАМБЕНИ КРЕДИТИ ИНДЕКСИРАНИ У ФРАНЦИМА Постоји више начина да се разреши "гордијев чвор" стамбених кредита индексираних у швајцарским францима. Неке државе у региону су "замрзле франак" на годину дана. Налазимо да није потребно ићи у правцу НБ Србије, јер она није изазвала цео проблем. Све ово се може решити на основу наших важећих прописа о уговорном праву. Прво, сваки уговор мора имати јасан и дефинисан предмет уговора. У нашем случају то је износ кредита у еврима индексиран у францима. То је веома значајно, јер се зна колико је евра банка дала свом клијенту и то је почетак примене уговора са временом трајања од рецимо 20 година. Везивање уговорене рате кредита којом се врши отплата главнице дуга у швајцарским францима јесте законито. Нису законите последице које је већ до сада произвео наведени уговор. Друго, сваки уговор мора имати своју каузу, циљ, основ, разлог закључења. Ако се у току трајања уговора промени кауза у погледу основа и разлога закључења, тако да више не постоји смислени уговорни однос, већ однос прекомерног оштећења једног уговорника, онда такав уговор по тужби оштећеног мора бити оглашен ништавним. Такав уговор је из више разлога противан принудним прописима, јавном поретку и моралу, његова сврха је потпуно промењена, његова кауза је тотално измењена, тако да то није више онај почетни, већ сасвим неки други уговор, за који странке нису дале своју изричиту сагласност. Странке су пропустиле да у уговору нормирају питање смисла, сврхе, основа, па тада се примењују опште норме из Закона о облигационим односима. Због свих наведених разлога, а понајвише због оштећења преко половине и због потпуне промене правне природе уговора због околности које се могу уподобити и са неоснованим обогаћењем, такви уговори морају бити оглашени ништавним, да би дошло до успоставе пређашњег стања, то јест повраћаја узајамних давања, наравно и уз исплату уговорене камате на целу суму кредита ("коначни
Jagodinac Jagodinac
Toliko pameti na jednom mestu,a sve to da uzmete moje posteno zaradjene pare,citaj budzet.E,to ne moze.Sva pamet u Srbiji se svela na to kako uzeti iz zajednicke kase.
Beogradjanin Novo
Što je babi milo to joj se i snilo!
Aleksandar aleksmark@gromnet.net
E pa profesore i laici bi opovrgnuli vase hipoteze. Nije banka klijentu dala stan pa promenom cene kvadrata dobila vise stanova vec je banka klijentu dala odredjeni iznos sfajcarskih franaka koje je klijent prodao i stan isplatio u dinarima.Klijent placa kamatu na svajcarske franke koje je i pozajmio i koje i vraca. Ovako kako vi tumacite zakon klijent ce banci vratiti manje franaka nego sto je uzeo. Sasvim druga stvar je sto je drzava dozvolila da se gradjani zaduzuju u francima. Nemojmo mesati babe i zabe,franke stanove eure i dinare.
Rodoljub gajic
Ocigledno da ne znate da nisu klijenti dobili chf, pa prodali. Ne, dobili su dinare, a banke takodje nisu ni videli chf, vec su samo vrednost dinara vezali za chf znajuci da ce skociti.
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља