уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 06.02.2015. у 08:00 Чедомир Антић

Пресуда

Радујте се домаћи Европјеци, што се по несрећи судбине нађосте у Србији! Један суд који не значи ништа – осим што има назив међународни – пресудио је очекивано... Они што се веселе сада помишљају како је добра међународна заједница у свом прагматизму уствари пресудила праведно: неваљале и незреле балканске десперадосе добро је извукла за уши и позвала их да узвикну оно старо, дечије: „Мир, мир... нико није крив... и ава, ава, нико није крава...” Или тачније: „Сви смо овде краве.”

Рат и злочини су прошлост. Србија је одавно прихватила да се тихо жали на оне који су почињени над њеним народом, а да оне које су Срби стварно и наводно извршили признаје таман после толико отпора колико неком немачком или америчком силеџији треба да нас накнадно још мало кињи.

Шта нам говоре овај случај и пресуда? Пре свега,да до помирења у региону није дошло. Дејтонска Босна и Херцеговина је противно свом Уставу остала при тужби против Србије (али не и Црне Горе), исти суд је прихватио тужбу, а са истом аргументацијом одбио је нашу тужбу против НАТО. Тужбу против Србије Хрватска је поднела 1999. у време када смо били жртве агресије. Тужбу је поднела упркос чињеници да је била реч о договореном рату између Милошевића и Туђмана, а да није тако не би РС Крајина пала шапатом и не би после безусловно биле предате њене источне општине. Тужба је у ствари формулисана и поднесена већ у време кад је у Загребу промењена власт и када је почела „детуђманизација”. Тада је требало да помогне стварању патриотске легитимације СДП-а.

Више није реч о ратовима. Србија је прихватила последице ратова, променила је власти, странке бившег режима су прихватиле програм, ако не и уверења, аутошовинистичких екстремиста из некадашњег ДОС-а. Српски бирачи неће више ЛДП у парламенту, зато његов програм данас спроводе власти са мандатом довољним да промени Устав. Ми треба да живимо с властима, оним из 2009. и овим сада, које су најтеже страдање једног балканског народа у протеклих 400 година – геноцид над Србима у НДХ, искористили као правни трик како би дезавуисали хрватску тужбу. Наше владе су биле спремне да тужбу повуку само ако Хрватска повуче своју... Да ли је могуће да је српским властима, некад и сад, од свега па и од интереса правде и народа, важније шта ће о свему мислити политичари и јавност неколико западних држава? Замислимо да се неко у Израелу на тај начин односи према холокаусту? Ако је овакво поређење за некога неумесно: замислимо да се неко на тај начин у Сарајеву поиграва Сребреницом, или у Загребу Вуковаром? Србија треба да живи са великим силама које су јој наводно пријатељи, али не виде намеру хрватских власти да изврше прогон Срба, чак ни у часу кад председник Хрватске Туђман даје антисрпске и антисемитске изјаве, када у безглавом весељу на путу ка Книну заурла како је заузета српска земља постала „чиста” као у време Звонимира. Ни када је рекао како Срби нису стигли да однесу у прогонство „ни своје прљаве гаће”. Јако је криво било Мати Гранићу што се „отац домовне” тако излануо...

Није добро што хрватски судија не би преживео гласање против хрватске тужбе, али је још горе што наша јавност није ни приметила да наш представник на Међународном суду није гласао за нашу тужбу.

Хрватска треба да живи са мржњом. Мржњом која је постојала и пре Југославије. Мржњом коју нису скривили ни Србија, ни слободни православни сељаци у Војној крајини. Ту мржњу су створили глобални интереси једне цркве која се кали на својим границама и, касније, себичност једног националног покрета који је настајао у неповољно време и на малом терену разлика. Чак ни када је после епизоде са Независном Државом Хрватском, последњом Хитлеровом савезницом у Европи, прошла некажњено за злочине према Србима и поново добила државу, после успеха у недавном рату коме је исход договорен још у Карађорђеву 1991, упркос прогону Срба у градовима, одмазди, егзодусу Крајишника, ратној правди, укидању већине обећаних права из 1995. и 1996. године... Већинска Хрватска је увек имала исти став према Србији. Истим је тоном речена порука Фрање Туђмана из 1992. о томе да је његова држава призната док је Србија изолована и међународно проклета, те прекјучерашња изјава иначе умереног премијера Милановића о Хрватској у ЕУ и Србији (па следи кнедла) „којој желимо све најбоље на њеном путу ка ЕУ”. На том путу Хрватска је после рата укинула аутономне котаре за Србе, није спровела Ердутски споразум, признала је независност Косова, вишеструко је оштетила српске прогнанике, није спремна на компромис ни око границе на Дунаву као што није била ни око тужби...

То су чињенице. Зашто се српске елите праве да их не виде?

*Напредни клуб

Коментари49
ff563
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде Ковачевић
Ako imate petlje... objavite! @ Наводно верујете да је МСП узвишен храм међународног права, а знате да се евроатлантске државе, предвођене Сједињеним Државама, веома произвољно односе према универзалном важењу Повеље Уједињених нација и знате да оне по сопственој процени одређују функционисање међународних институција као што су не само МСП или Хашки трибунал, већ и Савет безбедности УН, о чему најбоље сведоче војне интервенције Сједињених Држава без сагласности Савета безбедности!? У Карађорђеву су Милошевић и Туђман направили неке ( неразумне ) политичке договоре, зато сачекајмо да видимо да ли ће истраживања да потврде да ли су тврдње о томе утемељене на чињеницама упркос њиховој шокантној неморалности. Тужбу против Србије у основи је креирао Јосиповић, функционер СДП-а, што значи да је мала политичка разлика између СДП-а и ХДЗ-а. Истог дана када је Вермахт ушао у Загреб и дочекан овацијама и цвећем, отворен је концентрациони логор за Србе, Јевреје и Роме, док је, напротив, Београд био бомбардован и сравњен са земљом на Хитлерово и Павелићево одушевљење. Како је могуће да НДХ у Јасеновцу ликвидира више од 700. 000 Срба свих узраста, пола и старости, а да по вама није могуће говорити о мржњи Хрвата према Србима?
Раде Ковачевић
Ivica Hr mirni Желим да нагласим да не одобравам начин на који се Југославија распала, али и то да је њен распад био уставном еволуцијом СФРЈ пројектован, дакле, неминован. Не одобравам ни републичке политике које су све без изузетка издале југословенске идеале. Сада можемо да мислимо да су ти идеали били без стварне снаге и моћи и да би било боље да Југославија никад није ни постојала. Можда би у том случају на овим нашим теренима било мање разарања и међунационалног трвења које је на друштвену сцену Југославије избило таквом жестином као да тзв. братства и јединства није било ни у траговима. Е сада, етничко чишћење не може рационалним средствима да се оправдава. Међутим, ако знамо да су у време геноцида над Србима у Хрватској у Другом светском рату задојени Старчевићевом шовинистичком идеологијом и расистичком идеологијом Трећег Рајха комшије Хрвати кренули на комшије Србе, каква се реакција могла да очекује деведесетих у Крајини када су Хрвати широм Хрватске поново кренули да величају Старчевићеву идеологију и када је званична Немачка после рушења Берлинског зида без резерве почела да подржава шовинистичку политику званичне Хрватске ?
Milica Srpkinja
Gospodine Anticu,cestitke za tekst. Tvrtko@ Vatikan nije priznao Kosovo,Vatikan je STVORIO drzavu Kosovo (kao i Albaniju 1912).
drez boy
U utorak je donesena presuda, u cetvrtak je sve zaboravljeno, sve zrtve i prognani u zadnjih 100+ godina. Tuga jedna koliko smo mi izgubljen narod. Nije to put do pomirenja dvije nacije.
Ako imate petlje... objavite!
Nadam se da moj komentar može proći administratorovu "cenzuru" iako se niučemu ne slažem sa "tezama" autora članka i to iz slijedećih razloga:1.Ne razumijem s kojim razlogom i pravom autor omalovažava ulogu Međunarodnog suda u Hagu čiju su jurisdikciju kao mjerodavnu i nadležnu prihvatile kao države i Hrvatska i Srbija? 2. Tvrditi da je rat između Hrvatske i Srbije bio "dogovoren" između Tuđmana i Miloševića je toliko neutemeljeno i besmisleno da nema smisla ni trošiti prostor na neka daljnja objašnjavanja takve izmišljotine. 3. U vrijeme kada je Hrvatska podnijela tužbu na vlasti je bio HDZ, a ne SDP. 4.U NDH su zaista počinjeni brojni zločini pa i nad Srbima ali kakve to veze ima sa sadašnjom Republikom Hrvatskom i po čemu se to NDH uopće razlikovala od Nedićeve Srbije koja je prva u Europi 1942. g. objavila kako je ...."Serbien ist judenfrei" i time i te kako obradovala i Alexandera Lohra i da kako i samog Hitlera! 4.Hrvati kao narod ne mrze Srbe i to je opaka i zlonamjerna laž!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља