четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

У Србији највише има – Јовановића

Аутор: Д. Ивановићпетак, 06.02.2015. у 15:00
Михаило Шћепановић, Мирослав Нишкановић

Више од десет одсто становника Србије носи једно од десет најчешћих презимена у нашој земљи. У бројевима то значи да Јовановића, Петровића, Николића, Марковића, Ђорђевића, Стојановића, Илића, Станковића, Павловића и Милошевића укупно има 717.000.

Презимена у Србији настала су одавно, нека се помињу још у средњем веку, али тек у првој половини 19. века почела су да се записују у матичне и земљишне књиге.

– Како Вук наводи, српски народ се једино у Црној Гори и Херцеговини звао старим презименима с колена на колено. Док се у Србији, Аустроугарској и областима Турске, где Срби живе, звао по очеву или материну имену. То је била препрека код вођења имовинских књига. Због тога су српске власти послале Стевана Грубовића и Сретена Поповића у Аустроугарску да „провиде” како се воде ове књиге. На основу њиховог извештаја  од 31. јануара 1851. да је основни услов увођења модерних баштинских књига да се чувају и поштују стара презимена. Пет месеци касније, исте године донесена је нова уредба, за установљење презимена код Срба. Од ових почетака до почетка 20. века у српским земљама је, због каскања администрације, трајао процес стабилизовања презименика – каже за „Политику” ономастичар др Михаило Шћепановић, професор Филолошког факултета у Београду.

Међу десет најчешћих презимена којима „Политика” у сарадњи са Републичким заводом за статистику посвећује десет додатака, налазе се и три презимена – Станковић, Стојановић и Милошевић, која не воде порекло од календарских имена.

– У презименима се управо крије систем именовања, име према датуму рођења, односно према свецу, црквеном празнику – наводи  Шћепановић.

Први пут у централној Србији презимена су почела да се појављују у матичним књигама око 1835. године, а бележена су и у земљишним књигама – грунтовницама, објашњава за наш лист етнолог Мирослав Нишкановић са Етнографског института САНУ. У Војводини постоје документа која показују да су презимена записивана у званичне књиге и раније – још у 18. веку.

Данас у Србији Јовановића има убедљиво највише – више од 120.000. Носиоци овог презимена, према статистичким подацима из Пописа 2011, најчешће се зову Драган и Милица. Последње место на листи најчешћих презимена заузимају Милошевићи којих у нашој земљи има око 43.000. Међу становницима Србије који носе једно од десет најчешћих презимена – највише је трговаца. Жене са неким од ових презимена најчешће рађају двоје деце, а нико од њих, баш као и остало становништво Србије, не могу се похвалити компјутерском писменошћу.

------------------------------------------------------------------------

Од понедељка поклон додаци „Презимена” у „Политици”

„Политика” својим читаоцима од 9. фебруара поклања додатке посвећене најчешћим презименима у Србији. У њима можете сазнати колико има становника који носе презиме Јовановић, Петровић, Николић..., где живе, чиме се баве, коју стручну спрему поседују, најчешће комбинације имена са овим презименима... Ове податке добили смо захваљујући сарадњи са Републичким заводом за статистику. У њима објављујемо и порекло најчешћих презимена, али и приче о познатим личностима које су обележиле одређене историјске епохе, а носиле су једно од десет најчешћих презимена.

У додацима „Политике” читајте о нашим најчешћим презименима:

9. фебруара – Јовановић

10. фебруар – Петровић

11. фебруар – Николић

12. фебруар – Марковић

17. фебруар – Ђорђевић

18. фебруар – Стојановић

19. фебруар – Илић

24. фебруар – Станковић

25. фебруар – Павловић

26. фебруар – Милошевић


Коментари5
e7c3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Saša Todorović
Zanima me poreklo prezimena Todorović? Pokojni deda je sa Kozare, Republika Srpska, BiH. Hvala!
Buljubasa Ilir
Ne smeta niko u Srbiji pogotovo ne nasi dragi Srbi iz Crne Gore. Svako ko zeli moze saznati da veliki deo stanovnistva u centralnoj Srbiji upravo cini doseljenike. Negativen izjave i podele u Srpskom narodu su vecim delom uslovljene socijalnim pitanjima. Zato je nazalost nas premijer u pravu : rad rad i samo rad. A ko zeli moze da promeni prezime ; Hvala Vam gospodine Dzudzo !
Драган Стојадиновић
Напишите и нешто о презимену Стојадиновић.Нема нас много али смо дали за време краљевине Југославије председника владе.Мислим да је ред да о нама нешто напишете.
djed iz MNE
@ko je gde i kako rasporedjen Sta zelite postici vasim pitanjem? Smetaju Crnogorci u Srbiji, jel to?
ko je gde i kako rasporedjen
Iskreno se nadamo da imate i detaljnu evidenciju koliko je Scepanovica, Djukanovica, Dokmanovica, Rakocevica, Pipera.. ima u Srbiji a narocito u Beograd(u).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља