недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Канцеларкино нежељено (политичко) чедо

Аутор: Мирослав Стојановићсубота, 07.02.2015. у 09:15

Алексис Ципрас је преко ноћи постао политичка звезда готово планетарних размера. Стигао ниоткуда.

Није потомак моћних политичких династија, Папандреуа и Караманлиса, које деценијама нису напуштале, другима препуштале, грчки трон. Није син богатих „Оназиса”.

Јуноша који је, на пречац, из политичке колевке ускочио у понорну арену високе политике. Незнанац који је, намах, постао препознатљив лик, за чијом биографијом не треба трагати – ено, га у ударним вестима најмоћнијих електронских медија, на првим страницама новина, на насловницима најутицајнијих недељника.

За једне омамљујући мит, симбол на заставама понижених губитника који се буде и усправљају као гневни бунтовници. За друге (претећи) баук који кружи Европом, њихова ноћна мора.

Политички Давид који креће на политичке Голијате. Или, прецизније – на Голијата. Уз Ципрасово име, његов (неспорно) метеорски политички успех, у немачким медијима се, готово обавезно, спомиње име Ангеле Меркел – он је канцеларкино нежељено (политичко) чедо.

У политичку орбиту лансирала га је побуна против њеног диктата беспоговорне и ригорозне штедње, с фаталним последицама. Отпор њеној (пре)моћи и немачкој, готово империјалној, доминацији на Старом континенту.

Један од оних парадокса какви су могући само у политици: Ципрас се попео на трон, добрим делом (ако не и превасходно) управо захваљујући немачкој канцеларки која је чинила, и учинила, све што је било у њеној моћи да га у томе спречи.

Ускочила је, индиректно, у изборну арену бацајући на грчки сто јаку карту како би помогла њеном идеолошком (конзервативном) сабрату, сада већ бившем премијеру Самарасу – запретила је грчким бирачима да ће, изаберу ли Ципраса, остати без (насушне) финансијске помоћи. Можда и места у европородици.

Уцена се вратила као бумеранг. Грци се, видело се то у ноћи Сиризиног (заправо Ципрасовог) великог изборног тријумфа, нису преплашили – „нишанећи” у Меркелову, на предизборним скуповима, зарадио је највише аплауза и, потом, гласова.

Сада се најмоћнија жена света (не само по „Форбсу”) хвата за главу. Њена (пре)моћ почиње, готово драматично уочљиво, да се круни и растаче. Више не владамо ситуацијом, пожалио се новинарима „Шпигла” један (неименовани) немачки званичник.

Неприкосновена „мути”, како је почесто, у мешавини милоште и благе ироније, ословљавају њени земљаци, осећа да јој ствари, у доскора, чинило се, слепо послушној европској фамилији, измичу контроли.

Шеф Европске централне банке Марио Драги је, упркос немачком противљењу, одлучио да убризга у посусталу европску економију стотине милијарди евра, испод пресе. Сличан потез, такође, идући „уз нос” Меркеловој, повукао је шеф европске „владе” (Европске комисије) Жан Клод Јункер.

А сад и Ципрас, с опасним „грчким вирусом” – његовом „историјском победом” није се само променио политички рељеф у његовој земљи. Опасно варничи на разним странама континента. Огорчени противници неолибералног рецепта и филозофије беспоговорне, ригорозне штедње, под „диктатом немачке канцеларке”, крећу на политичке барикаде стазама Сиризе у Португалији, Ирској, Шпанији, Кипру...

Готово изненада, и не без грчког шлагворта, почињу да се изнова „мешају карте” у европској фамилији. И да се успоставља „фронт отпора” немачкој (пре)доминацији. Француски председник Оланд је, примећује се у Берлину, наједном постао ближи италијанском премијеру Ренцију, него немачкој канцеларки.

Меркелова бива све усамљенија. Ако успех има више очева, од неуспеха би сви да се дистанцирају. Европи заиста у овом часу не иде добро. На политичку ветрометину истерује се онај ко је водио главну реч. Уз „побуњенике” се, у том контексту, а поводом Ципраса, сврстао (чак) и Барак Обама, за кога се не може рећи да му је близак – не може се, поручио је, притискати (дужнички) дављеник, који је посустао.

Ангела Меркел је, примећује уводничар најутицајнијег немачког политичког недељника, „Шпигла”, (Дирк Курбјувајт) у последњем броју (31. јануар), форсирајући немачки рецепт, и превасходно национални интерес, веровала да то може истерати у Атини, не хајући за расположење грчког народа. То јој се сада свети – расположења на политичкој сцени су понекад јача од чињеница.

Чак и политика која делује сасвим рационално и исправно, испостави се као савршено погрешна ако се ситуација у земљи, њеном „заслугом”, погоршава. Поготову тако драматично, као у грчком случају.

Новинар


Коментари8
942dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milo Zivkovic
Reče Njegoš veliki genije:"Kome zakon leži u topuzu tragovi mu smrde NEČOVJEŠTVOM".Eto kakvu bitku globalni sad biju,silom hoće da demokratiju proteraju na dužu robiju.
Vladimir Mladenović
Kako je autor postavio tekst ispada da je za EU najbolje da izbace Nemačku iz članstva pa da "procvetaju". Da li je moguće da iko veruje da će Amerika, Francuska, Italija i ostale velike evropske zemlje zarad Grčke reskirati dobre odnose sa Nemačkom? Neće to tako ići. Ne može se zaduživati u inostranstvu i istovremeno povećavati plate u zemlji. To jednostavno nema nikakvu ekonomsku logiku. Podići, kao što hoće to da uradi Siriza, plate sa 580 evra na 750 u proseku kroz manje od dve godine uz ekonomske pokazatelje koje trenutno ima grčka privreda je, jednostavno rečeno, samoubistvo. Videće se to već za neki mesec kada ponestane para da se isplaćuje i ovo što se dosada primalo.
Џејми Шеј
Ezra Paund: "Reci da fabrike ne mogu da rade zbog nedostatka novaca, isto je kao i tvrditi da nije moguce izgraditi put zbog nedostatka kilometara".
Rade Zvizdic
Evro zajednica ima I imace jos vise problema sa sukobom kultura.Grcka je dobar primer. Nede zajedno sevenjacka / rad I red/ I mediteranska/kafu mi Draga ispeci/ kultura.
goran Stanojevic
Složio bih se sa čitaocem g.Andrićem, uz svo poštovanje prema autoru....ovakav tekst u stvari govori o nama, i o našem doživljaju sebe samih. Da smo mali potlačeni narod koji "veliki" jednako tlače. Ta histerija o novom Grčkom premijeru je u stvari naš glas protiv te snage koja nas "tlači" pa su vidjeni novinari i tabloidi jedva sačekali da slavodobitno likuju nad propasti svetskih institucija i nemačke premijerke. Kao i većina nas samih, pa samim tim i naših političara, želimo da čujemo samo ono što nam prija i da izvlačimo samo zaključke koji nama odgovaraju. Ali realan život nije takav, i drugi narodi, i mnogo veći od nad trpe neke kompromise, to je realan život, stalno moraš da radiš a ne da kukaš nad svojom sudbinom i kako su nam krivi svi. Mislite da je jednom Amerikancu, Rusu ili jednom Austrijancu sve potaman ? Grešite, svako ima svoju muku. Grčka ima (tuđeg) novca za život do marta,a posle ? Da, taj novac su pojeli korumpirani političari i tajkuni, poznato vam je od negde ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља