субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Село које има све, па и више од тога

Аутор: Мирољуб Мијушковићпонедељак, 09.02.2015. у 08:15
Грчки партизани (Фотографије М. Мијушковић)

На улазу у Маглић, стотинак метара од скретања с пута Бачки Петровац – Сомбор, стоји порука намернику: „Добро дошли у Маглић, село које има све”. Одмах да разјаснимо: не постоји Бачки Маглић, како је истакнуто на згради железничке станице, већ само Маглић, по планини на граници БиХ и Црне Горе.

Село је добило име 12. октобра 1949. године указом Президијума Скупштине НР Србије, а претходно се звало Буљкес и такође је „имало све”, па и више од тога – чак и право да штампа сопствени новац.

После Другог светског рата, празне куће тадашњег немачког села Буљкес (у време Марије Терезије колонизованог Немцима из Баден-Виртемберга и Рајнске области), насељене су грчким избеглицама, припадницима комунистичке армије ЕЛАС. Ова заједница, коју је од заборава отргла недавна победа Сиризе, од 1945. до 1949. имала је статус екстериторијалне комуне Грчке, с политичком самоуправом, без директног мешања нових југословенских власти.

Добродошлица: Маглић/Буљкес

Последња становница тадашње комуне Тасула Јосифидис, која је у Буљкес стигла са 14 година, и остала с још десетак породица и после разлаза грчких и југословенских комуниста (због Резолуције Информбироа), умрла је 29. јануара 2015. године, само неколико дана после тријумфа левице на превременим изборима у њеној отаџбини.

Заједница у Буљкесу, објаснио је то проф. др Милан Ристовић у књизи „Експеримент Буљкес – Грчка утопија у Југославији 1945–1949”, у почетку је била само сабирни логор, у који су војници долазили на опоравак, али је касније живот посао организованији.

У Буљкесу су важили грчки закони, што је било без преседана у нашој државничкој пракси, о одржавању реда је бринула полиција ИКА, локална штампарији је издавала „Глас Буљкеса” и часопис за децу „Аетопула” (Орлићи/Понири), али и новчанице у динарским апоенима, с грчким натписима, такозвани буљкески динар, као једино средство плаћања у селу.

Стара швапска кућа у Маглићу

– Стварањем Буљкеске комуне створени су услови и за извођење једног идеолошког и друштвеног експеримента у малом, који је могао да пружи и потврду исправности идеолошко-политичке аргументације о предностима колективистичког модела. Затвореност буљкеске заједнице и њена издвојеност из југословенског окружења, без обзира на његове тадашње веома сличне процесе (колективизација, задруге и сл.), допушта да се о њој говори као о посебном, радикалном (анти)утопијском „грчком комунистичком експерименту”, изведеном – имајући његов ограничени обим – „ин витро”, наводи професор Ристовић.

Из његовог истраживања се сазнаје да је Буљкесом „чврстом руком” управљао одбор, на чијем челу је до средине 1947. био активиста КП Грчке Михалис Пактасидис. Председник заједнице био је Михаил Терзис, а у последњем периоду постојања 1948. и 1949. Алексис – Лефтерос Мацукас (Барба Лексис). Руководиоце места и партијски комитет је постављао ЦК КПГ, а партијска организација је имала статус Атинског комитета КПГ.

Винка Марјановић, матичарка у Месној заједници Маглић

– Грци су водили сопствене матичне књиге рођених, венчаних и умрлих. Дошли су под илегалним именима, као појединци, ретке су биле породице (почеле су се формирати тек овде, с организованијим друштвеним животом), а евиденцију су запалили када су отишли. Кроз село је за четири године прошло око 50.000 грчких комуниста, који су се после опоравка враћали на ратиште. Када су напустили село запалили су матичне књиге – каже нам Винка Марјановић, матичарка у Месној заједници Маглић.

У Буљкесу је до 1945. живело око 3.000 Немаца, од којих је један део побегао пред долазак Руса, док су остали интернирани у логоре у Русији и Југославији. Број новопридошлих Грка углавном се кретао између три и три и по хиљаде. Највише што се може документовати јесте да је у Буљкесу у јуну 1946. било 4.023 лица (свега 161 жена и 30 деце, од које је 22 рођено у Југославији), али се претпоставља да је на крају постојања комуне у лето 1949. у њој било око 4.500 становника.

– Избеглице су имале кројачку, обућарску, берберску и коларску радионицу, машинбраварску и зидарску бригаду и индустријски погон за прераду кудеље. У комуни је, такође, била болница у којој је радило 54 лица, основна школа и нижа гимназија с наставом на грчком, књижара, позориште, биоскоп... Позориште је било с импресивним грчким стубовима, а илегалним каналима долазили су глумци-комунисти из Атине да дају представе – прича Марјановићева.

Наша саговорница је ишла у основну школу с Леопишти (1954) Стилианиду, чију су родитељи Фотис и Софија стигли у Буљкес и остали да живе у Маглићу. Црномањаста, живахна Леопишти, права Гркиња, одлично је играла рукомет, а касније се удала и живи у Крушевцу.

У Маглићу је данас тек неколико породица потомака грчких партизана, који не памте време комуне. Последња која је могла нешто да исприча била је Тасула Јосифидис, која је недавно сахрањена поред супруга Павла на месном гробљу у Маглићу. Старица је, међутим, после ломљења кука дуже време боловала.

Овде су остали и (сада покојни) Јанис и Поликсена Скутелис, чији синови Андонис (Антон) и Франђескос живе и Новом Саду, односно Маглићу. На сеоском гробљу сахрањен је и Георгиос Константинидис, чији се син Аристотел одселио у Грчку. У прадомовину се 1970. године одселила и Ники Толас, ћерка Николоса и Тасуле (Мери), која је радила у „Заставином” представништву у Солуну, па у Атини. 

– Ники има сина, који је одмалена фан српских спортиста, а није заборавила село у којем се родила. Напротив, недавно је купила стан у Маглићу, како би имала где да одседне када дође. Намерава да овде проведе старе дане – каже нам Винка Марјановић.

Резолуција Информбироа поделила је и грчке партизане. У мају 1949. године Пето одељење Удбе извело их је пред железничку станицу и наредило да иступе лево или десно у зависности од тога да ли су за Тита или за Стаљина. Већина је отишла десно, а око 800 избеглица изјаснило се за политику југословенских комуниста. Они су касније емигрирали у јужну Македонију.

Становници Буљкеса који су остали верни Стаљину и КПГ отишли су возом за Чехословачку. Одатле, делом, у Пољску и друге земље источног блока. Пре две године, потомци грчких партизана, расути широм света, сакупили су се у Антифашистичку организацију Грчке „Буљкес”, регистровану у Будимпешти. С три аутобуса, њих око 120, посетило је Маглић, место које памте по другом имену и само из прича својих родитеља. 

Њихов улазак у салу Дома културе, садашњи мештани Маглића, пореклом углавном из Босне и јужних крајева Србије, који су село почели насељавати после 1949. године, када су им комунистичке власти понудиле да на 40 година откупе немачке куће и добију посао у пољопривредној задрузи, дочекали су с овацијама.


Коментари11
50123
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubomir S
Teske su i tragicne zivotne price grckih partizana na kraju II svetskog rata. Izdati od saveznika, prognanjani od strane Britanske vojske i tajne sluzbe i rasuti po celom svetu. POLITIKA cini divan napor da podseti na te ljude, ta vremena i njihove sudbine. Pre dve nedelje sam se vratio iz Tbilisija, gde sam, podstaknut pisanjem POLITIKE, upoznao potomka Grckih doseljenika u tom gradu. Divan covek, mojih (60-tih) godina - ispostavilo se da sedimo u istoj kancelariji! Za par nedelja cu opet biti tamo. Jedva cekam da se upoznam sa jos vise Grka, kojih tamo ima oko 2,500 i potrudicu se da napravim neku vrstu reportaze, neku forografiju i razgovor sa par ljudi koji jos pamte kada je Grcka komuna u Taskentu bila isto tako autonomna i jaka kao u Maglicu. Veliki pozdrav iz Dubaija SVIM Grcima - u dijaspori i u Grckoj - od Ljube sa porodicom.
Pera Kalenić
Pre Ristovića o ovome je pisala Dragana Ćiraković, odlična istoričarka,koja radi u Arhivu Vojvodine. Ona zna grčki, pa je i to za ovu vrstu istraživanja važno. Napravite intervju s njom, sjajna je
Ако већ паметујемо
Име поседа током средњег века на којем се налази данашњи Бачки Маглић је био мађарски назив Булкес или Булкеси, међутим тек немачком колонизацијом Марије Терезије постаје немачко село за које се назива Булкес или Фалцвајлер. Након доласка Грка (1945) постаје Буљкес које име носи до 1949 или 1950 када се име села мења у Бачки Маглић. Значи Буљкес није немачки назив за поменуто село.
Germanista i slavista iz Nemačke
@ Dr Ricinus, grešite što se tiče nemačkog izgovora imena grada München-a. Istorijski, ime München dolazi od nemačkog naziva za kaluđere "Mönchen" pa se ime grada, koji je nastao oko manastira, vremenom počelo izgovarati kao danas -München! Nemci nikada to ime nisu izgovarali kako vi pišete "Munih", čak ni Bavarci to ne čine! Amerikanci i Englezi ga nazivaju "Mjunih", dok ga Nemci izgovaraju Muenchen - po "naški" Minhen! Pošto su Švabe (jedno od nemačkih plemena) 1768. g. osnovale selo Bulkes, i sve do kraja 1944.g. je bilo pretežno nemačko selo, potomci izbeglih Švaba u Kirhajm/Teku imaju svoje Zavičajno društvo, u redu je nazivati ga po nemačkom Bulkes -odnosno kako su ga verovatno zvali Srbi i možda Grci, Buljkes! Danas je to Maglić, i tako će sigurno i ostati!
Bravo Za
Komentare, bas je lepo kad komentare pisu ljudi koji nesto I znaju o temi na koju salju komentare

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља