среда, 17.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:40

Новосадски универзитет по угледу на Станфорд

Аутор: Сандра Гуцијануторак, 10.02.2015. у 08:15
Централна зграда Универзитета у Новом Саду у којој се налазе просторије Биосенс центра (Фото: С. Гуцијан)

Нови Сад – Универзитет у Новом Саду има памет, али и хроничну несташицу преко потребног простора. Др Весна Бенгин-Црнојевић, тренутно најпознатија научница у Србији која је име наше земље пронела као пожар прошлог петка кроз научне кругове Европске уније, са пет асистената дели кабинет од девет квадрата и задовољна је због тога. Захваљујући њој, Србија је једина земља ван ЕУ која има Тиминг пројекат у оквиру програма „Хоризонт 2020”.

Она ту част дели са својим супругом, професором Владимиром Црнојевићем, са којим је основала истраживачки центар под називом „Биосенс” (BioSense), чији ће научници правити компоненте чак и за свемирску сонду која ће кренути ка Јупитеру 2022. године.

Новинари су имали прилике да у оквиру програма Центра за промоцију науке „Хоризонт четвртком” обиђу ове научнике у центру који се налази на трећем спрату Ректората (Централне зграде) Универзитета у Новом Саду, који од момента када се прође кроз врата подсећа на унутрашњост свемирског брода по технолошким чудима који се у њему налазе.

Професорка Весна каже да нам на овој лабораторији завиде колеге са универзитета у Бечу и Атини и наглашава да је ово доказ да се све може постићи чак и у великој беспарици, захваљујући знању и упорности конкурисања за европске пројекте. Овај успешан тим је до сада добио 27 међународних пројеката, а најсјајнија звезда на српском научном небу је пројекат АНТАРЕС, који је прошлог петка освојио средства Тиминг програма у оквиру „Хоризонта 2020”.

Од 169 предложених пројеката за ова средства, финансирање је добило двадесет из свих делова Европе, а међу њима се први пут нашао и конзорцијум са Универзитетом у Новом Саду на челу. Циљ АНТАРЕС-а је да постојећи Центар „Биосенс” претвори у Европски центар изврсности за напредне технологије у области одрживе пољопривреде и безбедности хране. Предложени буџет износи 433.000 евра у првој и 29 милиона евра у другој фази.

У центру тренутно ради шест научноистраживачких група, међу којима су оне за нано и микроелектронику, комуникације, роботику и мехатронику, слатководну екологију…

– Обично се у једној лабораторији користи једна технологија, а ми смо одлучили да идемо по угледу на Станфорд и направимо лабораторију која има што више технологија, јер желимо да решавамо јако тешке научне изазове – објашњава др Бенгин-Црнојевић.

Она нас уводи у просторију која је чиста попут операционе сале, а потом и у лабораторију за оптичка мерења, такозвану мрачну собу у којој се гаси светло приликом експеримената. Све највише занима „чиста соба” којој, нажалост, нема приступа, осим погледа кроз стаклена врата, а која је чистија и од операционе сале.

Овде се слажу слојеви атома једни на друге и зрнце прашине би било једнако уласку слона у стакларску радњу – једноставно објашњава ова научница. Новинари могу да провире само у предсобље „чисте собе”, где научници стављају капу, облаче мантил и назувају каљаче. За сваки случај и под је лепљив, како би се са ципела додатно покупила сва нечистоћа пре пресвлачења.

– Читава прича је почела пре осам година, када се нас троје младих доктора наука запитало шта би могли да урадимо са тим великим знањем који смо добили, а да опет направимо промене у животу обичног човека. Погледали смо около – видели равницу и одлучили да се фокусирамо на пољопривреду. Наш тим данас има 68 истраживача, од којих су 28 доктори наука, а 11 је дошло у Нови Сад из иностранства са својим породицама. Просек година старости наших истраживача је 33 – прича за „Политику” др Весна Бенгин-Црнојевић.

Вршилац дужности ректора Универзитета у Новом Саду професор др Радован Пејановић каже да је ово признање за читав универзитет и последица дугогодишњег, озбиљног рада и подстицања наставника да учествују у међународној научној утакмици.

– Све је почело када смо били домаћини Дунавске ректорске конференције, на којој смо показали своје научне потенцијале и Европу упознали са нашом науком. Надамо се да ће оваквих признања бити још, јер креће нова тура пројеката – објашњава ректор Пејановић.

И др Александар Белић, државни секретар у Министарству просвете а некадашњи директор Института за физику, каже да је ово доказ да научници морају што више да предлажу пројекте.

– Претпоставка је да српски научни потенцијал годишње може да повуче једнака средства из европских пројеката, као и из домаћег буџета, али је проблем недостатак знања како да се тим конкурсима приступа, као и недостатак покушаја – објашњава др Белић.

Осим што се српска наука великим словима уцртала у европске научне кругове, што је у четвртак потврдила и Европска свемирска агенција својим „позивом за Јупитер”, ова екипа врхунских научника је успела и да окрене ток одлива мозгова.


Коментари11
c6e5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Реља Петровић
Новосадски ФТН је легло грамзивих људи, међу којима постоје тимови који виде само шансе за лично богаћење, уместо реалних пројеката. Мислим на то да им је допуштено да у оквиру факултета оснивају предузећа у којима као робови раде студенти и асистенти на пословима својих професора. И још се хвале са тим. Уместо да буду кривично гоњени. И онда причају о науци. Срамно.
dobro skolstvo je uslov za dobru buducnost
Nadam se da se stvai menjaju. Kada sam ja studirao pre 20+ godina zavrsavali su se fakulteti sa vrlo malo prakticnog znanja. Mnogo teorije koju je bilo tesko upotrebiti jer je predavana na apstraktnom nivou. Izvodili smo formule koje bas nismo razumeli i pamtili sablone za resavanje zadataka takodje bez razumevanja. Problem je sto ni profesori bas nisu razumevali tematiku. Fakultet treba da se zavrsava sa 22-23 a ne 26-27 i da ima jako puno prakticnog znanja.
@FTN Saradnik | 10/02/2015 19:07 Nosonja
Ti nemas bas ni jednu primedbu na clanak?
FTN Saradnik
Neverovatno je kako se u Srbiji sve osporava. Za onog ko se predstavlja kao kolega sa FTN bi bilo bolje da napiše a koji su to projekti sa kojima možemo još da se podičimo. Treba čestitati Crnojevićima, i to je ovog trenutka najčasnije. Ako ima sposobijih, super za sve nas. Samo da vidimo i to.
zoran petrovic
Radi potpunost informacije valja napomenuti da "teaming" projekti, kao sto je ovaj, uopste nisu naucni projekti nego samo povezivanje institucija i da se najlakse dobijaju, te da nije rec o nikakvom fantasticnom naucnom rezultatu kao ni o milionima nego o par stotina hiljada evra. Mi u FTN to najbolje znamo, ali se nasi komentari ne pustaju kroz vas filter

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља