среда, 29.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:04

У воћним ракијама мало воћа

Контрола пољопривредне инспекције показала да на тржишту и даље има произвођача који крше закон и у производњи алкохолних пића користе недозвољена средства
уторак, 10.02.2015. у 08:15
(Фото sxc.hu)

Произвођачи алкохолних пића и даље обмањују потрошаче, а то је потврдила и последња контрола пољопривредне инспекције. Сви контролисани производи су безбедни, односно здравствено исправни, међутим и даље је велики број неодговорних произвођача који производе и продају углавном ракије чије порекло сировина не одговара декларацијама. Током ове контроле ван промета је стављено 3.269 литара алкохолних пића, од чега је одузето и уништено 369 литара.

– Ови резултати говоре најпре да смо постигли један важан циљ: да на тржишту нема небезбедних пића, а то је и те како битно ако се зна да смо претходних година имали много случајева тровања. После тога може се говорити о квалитету, и то је следећи циљ коме тежимо. Зато су важне контроле. Ми смо контролисали произвођаче у седам градова Србије и реч је искључиво о регистрованим произвођачима, дакле предмет наших провера нису произвођачи у сивој зони. Њих контролишемо само уколико своје производе затекнемо на пијацама или угоститељским објектима – каже за „Политику” Светлана Нол, начелник Пољопривредне инспекције, задужена за контролу вина, ракија, алкохолних и безалкохолних пића. 

На црној листи инспекције овог пута нашло се десет произвођача воћних ракија који су током производње користили недозвољена средства и тиме обманули потрошаче.

– Њихови производи нису небезбедни за употребу, али су прекршили Закон о ракијама и другим алкохолним пићима. Квалитет ових ракија је неодговарајући, односно током производње додавана су недозвољена средства – шећер при ферментацији или чист етанол при финализацији производа. Утврдили смо да етанол у тим воћним ракијама не потиче 100 одсто из воћа. Сви они имају добар проценат воћног дестилата, али да би постигли већу количину произвођачи су додавали недозвољена средства. Јер, уколико на декларацији произвођач напише да је његова ракија од шљиве, сав етанол у њој мора да потиче од шећера из шљиве – каже Светлана Нол и додаје да постоје и друге категорије алкохолних пића у која се овакве ракије могу сврстати и продавати. Не могу је продавати као ракију од шљиве, пошто је реч о фалсификату. 

Наша саговорница објашњава да Србија заслужује да има фантастичну ракију и да она стоји на рафовима до најбољих светских пића. Инспекције раде на томе, непрекидним контролама, међутим увек има произвођача који не желе да се приклоне правилима и који праве проблеме. 

– А тако не можемо стићи до светског квалитета. У контроли квалитета имамо три сегмента провере производа на тржишту – чиста хемијска слика производа, декларација и порекло етанола. Врло често наилазимо и на фалсификате брендова, али такве случајеве прослеђујемо тржишној инспекцији, у чијој је то надлежности. 

Потрошачи су разочарани у декларације. Дешава се да произвођачи о свом производу пишу да је најбољи, иако немају право на то.

– Шта значи најбољи, по чијем критеријуму? Чак и ако произвођач на неком сајму освоји награду, његова је обавеза да наведе која је то награда, на ком сајму и за који производ, јер не може у недоглед да користи ту предност и обмањује потрошаче – каже наша саговорница.

-------------------------------------------------------------

Потребне строже казне

Резултати контрола које је објавила Пољопривредна инспекција показују да је потребно што више провера на тржишту и да недостатак новца не може бити оправдање. Здравље је на првом месту, каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. 

Ово удружење је иначе пре годину и по такође контролисало квалитет алкохолних пића и резултати су били поражавајући. Све је више произвођача у сивој зони који своје фалш производе протурају у кафиће и ресторане.

– То су чисти фалсификати, етанол са аромама. Дешава се да у кафанама власници имају неколико оригиналних флаша и остатак ових фалсификованих и требало би их више контролисати. Тржиште је огромно и није лако држати све под контролом, али је такође проблем што се ракија назива и нашим брендом, а онда овакви подаци бацају лошу слику на такав имиџ. Не заслужујемо да пијемо лоша пића, јер живимо у земљи која има и воћа и потенцијал да прави најбоље – каже Паповић.

Један од најбољих начина да се спрече фалсификатори и несавесни произвођачи јесу казне које морају бити строже. Посебно када се зна да се увек појављују једни те исти произвођачи који крше закон. 

-------------------------------------------------------------

Током ове акције од 1.048 узорака код 141 констатована  неусаглашеност са законом. Од 40 циљаних узорака, 20 је било неисправно. на пијацама од 788 контролисаних, у 53 случаја утврђен је недозвољени промет. Од 215 узорака у угоститељским објектима, у 69 случајева је утврђен недозвољен промет. 

Јелица Антељ

-------------------------------------------------------------

Контрола квалитета

У Новом Саду ће средином марта бити одржано оцењивање произвођача ракије из Србије – први пут на основу узорка чији власници остају анонимни док се оцењивање не заврши. Под називом „Који домаћин пече најбољу ракију“, организатори обећавају врхунску проверу квалитета, што гарантују угледни професори и технолози из Новог Сада и Београда у организационом одбору и комисији за оцењивање. За ову прилику утврђен је и правилник о оцени квалитета јаких пића овог „blind testa“ (оцењивање наслепо) узорака за које комисија не зна ко је произвођач. Тиме ће, сматрају организатори, бити постигнута максимална објективност и тачност резултата. Крајем марта биће уручена признања најбољим произвођачима ракије са ове смотре. Том приликом биће организован и округли сто где ће се учесницима обратити др Нинослав Никићевић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду, најављује Зоран Симић, председник организационог одбора.

Е. Р.


Коментари1
ccb46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nada petrović
To su i jeftinije rakije od pravih voćnih rakija. Trgovci ih slobodno drže na rafama da budu dostupna"jadnim alkoholičarima" Oni nemaju novca pa kupuju to smeće i piju. Samo u jednoj ulici u Novom Sadu ima nekoliko prodavnica ,uglavnom manje prodavnice,koje drže te rakije. Kontrole niotkud,trgovci tih radnji rade šta hoće. Alkoholičari su bolesni ljudi na osnovu kojih se oni bogate. Grota i sramota,novac , prljavi je važniji od života.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља