среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:41

Српско-ирски речник

Аутор: Филип Јевтићсреда, 11.02.2015. у 08:15

Мој пријатељ, Ирац кога сам упознао у Америци, где тренутно живим и ја, одлучили смо да ове зиме направимо малу културну размену. Прво смо прославили Божић и Нову годину код њега у Ирској, а потом исто код мене у Србији. Током ових посета запазили смо неке ствари о нашим језицима и о односу друштва према њима.

Пре пута, друг ме је научио неколико корисних речи и фраза на ирском.Чим смо слетели, приметио сам да су сва обавештења двојезична – прво на ирском, а потом на енглеском. Видевши да је присутнији него што сам очекивао, постао сам још више заинтересован за ирски. Нажалост, мој ентузијазам је брзо спласнуо. Прво, готово нико у Ирској не прича ирски. Не само да не причају, него га ни не знају. Велики број људи није чак могао да ми каже речи за неке свакодневне ствари као што су сто, зид итд. Као и за остале велике проблеме, и за овај су криви Енглези. Све до почетка XIX века већински језик у Ирској је био, наравно, ирски. Но, културни геноцид који су Енглези спровели прогласивши тоталну забрану ирског, која је трајала све до 1871, довела је до тога да језик скоро у потпуности нестане. Ипак, ирски није мртав (мада је на апаратима за дисање, како неки Ирци воле да кажу), и ради се на томе да се ревитализује. Емитује се радио-програм на ирском (телевизијски мање), отварају се школе које уче децу на ирском уместо на енглеском итд. Нажалост, напредак је спор и доста људи сумња да је уопште могуће вратити ирски на позицију главног језика.

Добар виц (или сцена из филма) који сам чуо иде овако: Јапанац одлучи да путује, баци стрелицу на мапу света и убоде Ирску. Не знајући како стоје ствари, одлучи да научи ирски пре пута како би могао да се снађе. Слеће у Ирску и одмах упада у проблем јер га нико не разуме. Коначно, улази у паб и, игром случаја, седа поред неког декице који зна ирски. Почињу да причају, а остали у пабу их заинтересовано посматрају. Бармен се чуди и каже госту кога служи: „Нисам имао појма да Шон зна јапански!”

Док је пре пута мој друг мене учио ирски, ја сам њега учио српски. Научио сам га да чита и пише ћирилицу, што је у потпуности савладао за неколико дана. Врло брзо по доласку у Србију рекао ми је како је изненађен бројем разних натписа на енглеском. Збуњивало га је и то што је романизација ћирилице (тј. латиница) присутнија него ћирилица, јер чак и ако занемаримо чудну одлуку да се вишевековно културно наслеђе замени нечим новим, латиница је недовољно подешена за природу српскога језика, што је и њему било одмах јасно (поготову неподесним су му чиниле варијанте за слово „ђ”). Испричао сам му како смо започели прелазак на латиницу под принудом када су аустроугарске окупационе снаге увеле забрану ћирилице убрзо после окупације Београда у Првом светском рату. Аустроугарска је очигледно планирала (и брзо почела да реализује) културни геноцид сличан ономе који је Белика Британија извршила над Ирцима. На сву срећу, окупатора смо се брзо ослободили и то није реализовано. Не знам тачно како је прелазак са ћирилице на латиницу текао после, али ово што видимо данас је највероватније последица новосадског договора из 1954. Одмах је уследило питање: „Зашто сте одлучили себи да радите оно што су претходно покушавали да вам ураде непријатељи?” Глупост? Мазохизам? Ни сам не знам тачно због чега смо на то пристали.

Празници су се брзо завршили. Одлично смо се провели и лепо се одморили. Но, на путу назад обојица смо били под утиском о црној судбини наших језика. Он песимистичан о изгледима да се ирски ревитализује, а ја уверен да ћемо успети у ономе што претходно наши непријатељи нису успели.

Ипак, можда, грешим. Пре неки дан прочитах да је у Новом Саду основана Матица ћирилице. Да ли ће то бити још једно од разних микроудружења ентузијаста или ће заиста имати неки значајан успех? Очекујем прво, али се надам да ће бити друго.

Докторанд на Универзитету Тексас, Далас


Коментари6
59fd4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живорад Рађеновић
Филипе, Филипе, језик се не прича. Језик се говори!!!
Dogif S
Prakticno celu svoju karijeru sam proveo radeci u firmama gde je zvanicni jazik engleski. Na tastaturi (kao sto vidite) imam samo obichnu verziju QWERTY slova i ne umem da se sluzim nashom latinichnom, niti cilirichnom, a kamoli ruskom tastaturom (mada radim u ruskoj firmi). Ipak, kada za pisanje ne koristim kompjuter, nego olovku i papir - nikada ne pishem LATINICOM, vec samo i iskljuchivo CIRILICOM. Shto se tiche srpskog, ne bojim se da ce se izgubiti i utopiti u nekom "Irsko-Engleskom" scenariju, ali je vrlo problematichno shto se latinica koristi svuda i zanemaruje cirilica. Mi Srbi bi trebalo da se ugledamo na Ruse - oni nemaju svoju varijantu latinske cirilice, da, pa deca u shkoli uche iskljuchivo na cirilici i vecina se, uprkos prodoru Interneta, Majkrosofta, Androida i slichnih, i dalje teshko snalazi sa QWERTY tastaturom, ali zato njihova kultura nije ugrozena kao sto je ugrozena nasha skromna Srpska kultura i cirilochno pismo. Zato ja insistiram da moja deca pishu cirilicu.
ЉВЈ Саша
По правилу, наши суграђани који су у цивилизованом свету боље сагледавају наше вредности и нас саме него што ми овде то чинимо. Наш однос према ћирилици добро одсликава наш однос према вредностима, према језику и култури, па и према правима, слободама, поштовању закона, привреди, политици, свим другим аспектима друштвеног живота и државне организације ... Зар морамо све грешке других да поновимо, зар ни у чему не можемо да се брзо исправимо ...? Хвала за текст.
Д. Збиљић
Јевтић каже овде: "Пре неки дан прочитах да је у Новом Саду основана Матица ћирилице. Да ли ће то бити још једно од разних микроудружења ентузијаста или ће заиста имати неки значајан успех? Очекујем прво, али се надам да ће бити друго." Основана је Матица Ћирилице" 29. јануара 2015. у Новом Саду, а сада предстоји формална регистрација. То није микро удружење, него су више удружења бу савезу- Зато позивамо Пре неки дан прочитах да је у Новом Саду основана Матица ћирилице. Да ли ће то бити још једно од разних микроудружења ентузијаста или ће заиста имати неки значајан успех? Очекујем прво, али се надам да ће бити друго." Тачно је. На иниијативу Удружења "Ћирилица" из Новог Сада основан је Савез за српску азбуку „Матица ћирилице“. Нема довољно младих заинтересованих стручњака који ће сарађивати с Матицом Ћирилице. Зато позивамо писца овог одличног текста докторанда на Универзитету Тексас, Далас, да нам се јави у Матицу ћирилице ради сарадње.на е-пошту:zbiljacirilica@open.telekom.rs
Д. Збиљић
Одлична прича Филипа Јевтића. Он каже: "Не знам тачно како је прелазак са ћирилице на латиницу текао после, али ово што видимо данас је највероватније последица новосадског договора из 1954." Да би се добио тачан и јасан одговор, треба да се прочита истражиање Ђорђа Јањатовића и Драгољуба Збиљића под насловом „Данашња очигледна окупација српскога језика хрватском латиницом наложена је од комуниста а (не)скривена у Закључцима Новосадског договора из 1954. године“, објављен као прилог у књизи Драгољуба Збиљића „Срби на туђем писму – о српским лингвистима у вези са Статутом АПВ“ (Будућност, Нови Сад, 2010, стр. 106-149).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља