субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Представа о Милунки Савић и Флори Сендс у Лондону

уторак, 10.02.2015. у 21:57
Маја Милатовић Овадија Фото приватна архива

Јунакиње Првог светског рата Милунка Савић из Србије и Флора Сендс из Велике Британије оживеле су на позоришним даскама у Краљевској централној школи за говор и драму у Лондону. Две хероине нису се среле само у позоришту, већ и у болници у Бизерти где су заједно лежале рањене 1916. године – каже, из Лондона, за наш лист Маја Милатовић Овадија, која је режирала представу „(Не)овенчане”, изведену у оквиру Месеца српске културе у Великој Британији, у организацији Српског сити клуба.

Обележавајући 100-годишњицу Првог светског рата, настала је копродукција српских и енглеских уметника, а овој тематици придружују се и изложбе у Српској кући, прва посвећена Милунки Савић, а друга Мабел Стобарт, предводнику мобилне јединице за рањенике у Великом рату, у организацији српске амбасаде у Великој Британији.

Маја Милатовић Овадија користила је документарни материјал који се бави Првим светским ратом, биографије Флоре и Милунке, као и изворекоји покривају питања патриотизма, хероизма и феминизма. Потом Флоринуаутобиографију „Енглескиња у чину водника у српској војсци”, и Нушићево сведочење„Деветсто петнаеста – трагедија једног народа”.

 

 Сцена из представе „(Не)овенчане” Фото Ненад Обрадовић

– Флора Сендс у мемоарима помиње Милунку као невероватно храбру, својеглаву и духовиту. У тренутку када су се упознале Милунка је доведена с метком у бутини, што је био пети пут да је рањена док је добровољно преко брисаног простора и под непријатељском ватром свом воду довлачила преко потребну муницију. Флора даље каже да је Милунка стално упадала у проблеме и опасне ситуације, да је била одлучна и тврдоглава, тако да је и сам пуковник био немоћан пред њом – прича Маја Милатовић Овадија.

– Флора пише да је Милунка са 17 година отишла у војску, да је већ тада имала репутацију да је у свом селу упуцала човека који је увредио њену сестру! Написала је и то да, док су лежале у болници, она је била одликована Карађорђевом звездом, и да код Милунке није било ни трачка љубоморе, као и да је Милунка уживала да прича приче о Флориним подвизима на фронту, често увеличавајући их. Када се из болнице Милунка вратила у своју јединицу, њен вод је посетио принц Александар Карађорђевић, који ју је питао која од њих две је храбрија, и Милунка је одговорила: „Флора!”, на шта је краљ наредио да и Милунку одликују Карађорђевом звездом!

У представи се преплићу животи две занимљиве и храбре жене које су се нашле у једном турбулентном времену. Ако патриотизам разумемо као љубав према својој земљи, наша редитељка каже да акције Флоре Сендс нису биле мотивисане патриотизмом.

– Она је сасвим случајно дошла у Србију. У Британији је као медицинска сестра приступила одреду шкотских сестара који је стицајем околности послат за Србију, али је исто тако могао да буде послат било где, на француски фронт или у северну Африку. Њене одлуке су мотивисане потребом за авантуром, акцијом и узбуђењем, бежала је од учауреног живота и друштва у коме жена није имала превише права и слобода. У једном тренутку Милунка пита Флору зашто се бори у Србији? А Флора јој одговори питањем да ли би се она (Милунка) борила у Британији? Увреженој идеји о патриотизму, њeна прича супротставља потребу за опстанком, не пуким биолошким преживљавањем, већ за постојањем као људско биће у свој својој културно-друштвеној комплексности. За мене је било врло занимљиво да истражујем због чега и за шта се вреди борити – каже редитељка овог комада.

И Флора и Милунка су веровале у своје принципе, додаје наша саговорница, и бориле су се за слободу, пре свега своју сопствену, коју им је патријахално друштво ускраћивало, а онда и за слободу једне земље и једног народа.

– Оне нису биле револуционари, али њихова дела јесу револуционарна. О улози жена у Првом светском рату тек сада се говори као и о еманципацији која се десила, јер су жене у одсуству мушкараца биле приморане да обављају њихове послове и улоге. Њихово учествовање у рату је омогућило да жене преко 30 година старости у Британији добију права гласа 1918. године. Занимљиво је да британска историја Флору Сендс бележи више као куриозитет него званичну хероину, што и приличи њеној животној причи пуној авантура, а Милунка је потпуно непозната британској публици која генерално мало зна о балканском фронту – каже саговорница „Политике”, која се нада да ће представа на пролеће гостовати у Србији.

Драматизацију комада урадила је Душка Радосављевић, костиме Снежана Николић, а поред Британаца у комаду играју млади глумци Весна Вујат и Дарко Барић. –Душка је драматург, професор и писац. Сарађивала је са познатим компанијама, и у Британији је објавила две књиге – интервјуе са редитељима и књигу о позоришту у 21. веку.Весна Вујат је рођена у Немачкој, школовала се у Лондону, а Дарко је студирао физички театар на Кент универзитету.Снежана Николић је модни креатор, студирала је на Челзи колеџу – представља редитељка свој тим.

Маја Милатовић радо се присећа и својих почетака, дипломске представе „Кафкин К” у Народном позоришту у Београду, проба за времеНАТО бомбардовања. Режира у Британији, сарађивала је са Едвардом Бондом, легендом савременог европског театра, режирала је оперу „Месечев цвет” комбинујући је са видео-артом и акробатиком, представу „Љубавник”,поставила је у Словенији. Тренутно је на докторским студијама, ибави се потенцијалом позоришта у процесу помирења у постратним друштвима.

Мирјана Сретеновић

--------------------------------------------

Сутра–кафа са Ољом Бећковић

Српски месец у Великој Британијитраје до краја фебруара. У Норичу је одржан концерт новосадског пијанисте Александра Ђермановића, а Светосавска академија била је 5. фебруара у Пољском културном центру. Писац Урош Петровић гостовао је у Редингу и Лондону, где је приређено и добротворно вече на ком су наступали пијанисткиња Александра Тимаров и глумац Гај Холовеј. Биће и концерт пијанисткиње Маје Момчиловић Џордан и сопрана Силве Вучковић Меквин, и изложба српских сликара у организацији Фајн арт ескејп галерије из Кембриџа. У згради Британског парламента сутра ће гостовати новинарка Оља Бећковић у оквиру трибине „На кафи са…”, ау Српској библиотеци биће представљена најновија преведена издања балканских писаца у издању„Истрос букс”. У Брајтону гостује Кевин Шенон, писац који је препешачио Србију, и написао о томе књигу...


Коментари1
c4d9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tihomir djurdjic
Милунку Савић, хероину из Првог светског рата, нисмо и не смемо заборавити, али ми није јасно зашто смо запоставили друге наше хероине, попут Љубице Чакаревић, која је данима путовала, са групом Војводе Вука, из окупиране Србије, на Солунски фронт да обиђе и охрабри српске војнике међу којима су били отац Јеврем и браћа Милутин и Драгутин. "Лепо су нас дочекали наши официри. Ту сам први пут видела команданте Степу Степановића и Живојина Мишића. Честитали су ми и казали да сам јунак, да сам први весник из поробљене Србије и одликовали ме Медаљом за храброст Милош Обилић. Питали су ме како да ме награде, мислили су да ме пошаљу на школовање у Француску, а ја см изразила жељу да испалим топовску гранату на непријатељске положаје. То су ми одобрили, па је, после моје испаљене гранате, огласиле су се и друге хаубице и започео општи напад, а ја сам, идући из рова у ров храбрила војнике..". Недовољно подсећамо на хумане и храбре лекарке и болничарке из других држава које су дошле да лече рање

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља