среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Венци и почаст за Николаја Хартвига

Аутор: Б. Билбијасреда, 11.02.2015. у 15:00
Николај Хартвиг

Обележавајући Дан дипломате Русије, када је 10. фебруара 1802. створено Министарство иностраних послова, представници амбасаде ове земље, са Александром Чепурином на челу, положили су јуче венце на гроб Николаја Хартвига, на Новом Гробљу у Београду. Тако је одата пошта руском царском амбасадору који је умро 10. јула 1914. у Београду, покушавајући да спречи избијање Првог светског рата. Бројне су приче о овом великом пријатељу српског народа, који је свој живот положио вршећи своју дужност, због чега је у међуратном периоду добио и своју улицу у нашем главном граду, данашњу Београдску.

Николај Хенрикович Хартвиг, руски изасланик у Београду, последњих година пред избијање Првог светског рата радио је на Балкану и изненада преминуо баш уочи почетка рата. Рођен је 1857. године на Кавказу у граду Гори у данашњој Грузији, у осиромашеној аристократској породици војног лекара, натурализованог Руса немачког порекла. Дипломатску службу започео је 1875. у Азијском департману Министарства иностраних послова Руске империје. Одмах се испоставило да му је судбина везана за Балкан. Служио је као аташе у тадашњој црногорској престоници Цетињу, затим био руски конзул у бугарском Бургасу.

Дуготрајни боравак на функцији директора Азијског департмана, где је поред осталог бирао и кандидате међу балканским Словенима за добијање руских стипендија, формирао је у словенским земљама огроман круг његових „ученика”, присталица, поштовалаца и пријатеља. Бринуо је о положају сиромашних студената, видећи у њима творце будуће словенске „ренесансе”. Популарност Хартвига међу Словенима била је огромна, посебно у Србији која је после 1903. дефинитивно усмерила своју спољну политику према Русији. Због тога је именовање Хартвига, који је пре тога радио као шеф дипломатске мисије у Персији, за изасланика у Београду 1909. године, дочекано у Србији са одушевљењем и захвалношћу.

Ситуација на Балкану, која је ионако била напета, постајала је све узаврелија. Петрограду је био потребан човек који би умео да спречи експлозију, писао је о Хартвигу његов наследник, бивши руски амбасадор Александар Конузин. Уз Хартвигово активно учешће формиран је Балкански савез Србије, Бугарске, Грчке и Црне Горе, који је разбио Отоманску империју и скоро потпуно решио вишевековно питање владавине Турака на Балкану.

Венац је положио амбасадор Русије Александар Чепурин (Фото Танјуг)

Хартвиг је називао Србију „руском авангардом на Балкану” и био искрено заљубљен у њу. Срби су му узвраћали истом мером – љубављу и дубоким поштовањем. Успео је да успостави односе поверења са краљем Петром, премијером Пашићем, војводом Путником...

После убиства аустроугарског престолонаследника Фердинанда, 28. јуна 1914. у Сарајеву, надвиле су се претње агресије против Србије и избијања великог европског рата. Русији није био потребан рат. Петроград и Београд до последњег тренутка рачунали су да ће се конфликт изгладити мирним путем, а Хартвиг је по повратку са састанка са аустроугарским изаслаником бароном Гизлом, преминуо од срчаног удара.

На молбу српских власти, сахрањен је у Београду. Погребна церемонија претворила се у огромну манифестацију. За сандуком су ишле хиљаде људи. На челу поворке био је премијер Никола Пашић. Године 1939. средствима која је издвојила југословенска краљевска влада, као и добровољним прилозима руских емиграната руски архитекта, Г. П. Ковалевски подигао је споменик на његовом гробу.

Много је текстова исписано о славном руском дипломати, коме се Србија одужила онако како је знала и могла. Свакако да би једна улица у граду у коме је живео и умро и где почива, могла поново да понесе његово име.


Коментари3
6c9dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирко Контић
Мало је улица. Трг. Трг Николаја Хартвига.
Dragan-Pik-lon Todorovic
Uskoro ce crnogrska vlada traziti azil u Srbiji.Jer u druge zemlje nece moci zbog ocekivanih sudjenja za kriminal.Albanci ce traziti ustupke kao nadohnadu za svoje usluge raznim DJukan-ovnovicima!!!
iz NJujorka
Bravo za ovaj tekst. Vrlo je vazno da se isti tekst procita i u Podgorici tj u nasoj staroj prestonici na Cetinju. Vredi da se pita njhov sadasnji i dugogodisnji vladar zasto je CG danas mnogo gora drzava nego sto je bila 1914? Sramota je jado moj da vlast u CG proganja svestenike (to je cista anatema na te progonitelje) proganja nastavnike srpskog jeziika, a svoga jezika nemaju. Sada nece Rusi da im dolaze, a od cega ce da zivi ona saka jada sto zivi od ruskog turizma? CG vladarima udarila u glavu vlast i novac koji su sklonili po svetu a nije njihov.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља