четвртак, 19.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:09

Шта раде Срби у Бечу

Аутор: Александра Петровићчетвртак, 12.02.2015. у 17:46
Марко Стијаковић

Беч је данас европски град са највећим бројем српских исељеника. Око 180.000 Срба живи у главном граду Аустрије, а у целој земљи више од 300.000. Чак 30 одсто бечких предузећа је у власништву грађана пореклом из Србије. У Бечу студира око 2.500 студената из Србије.

Аустрија је данас партнер Србије на њеном путу ка Европској унији, али се чини да нису искоришћене све могућности за сарадњу. Аустријско-српско друштво (АСД) у Бечу ради на културној размени и на подршци у процесу придруживања. Недавно је у организовало конференцију о Првом светском рату.

– То је био први пут да су се српски и аустријски историчари, правници и новинари састали у Бечу и дискутовали о Првом светском рату. Желим да захвалим вашем листу на учешћу – каже за „Политику” др Марко Стијаковић, председник овог друштва.

Сто година после Великог рата однос између две државе много је другачији, а Аустрија има велики интерес да Србија постане чланица ЕУ.

– Аустрија има пре свега економски интерес. То показују директне инвестиције од три милијарде евра у 440 аустријских предузећа која су основана у Србији током последњих 15 година. Оно што је такође битно јесу добросуседски односи у дунавском простору и политичка стабилност – каже др Стијаковић.

Износи веома занимљиве податке о одличним, али неискоришћеним потенцијалима за пословне везе између две земље.

– Само у граду Бечу регистрована су 33.000 предузећа, од којих је 30 одсто у власништву грађана пореклом из Србије. Реч је о 2.000 грађевинских предузећа и по 3.000 угоститељских и занатских радњи, затим о трговинским и малим предузећима која нуде разне услуге. Град Беч подстиче мала и средња предузећа и нуди им рефундацију оснивачких трошкова, повољне кредите од 5.000 до 15.000 евра, делимично неповратно, као и пословне центре, делимично и бесплатне просторије за прву пословну годину – каже др Стијаковић.

Управо у таквим подстицајима види прилику за улагање бечких Срба у Србију.

– Замислите да наши већи градови у Србији пресликају тај модел и да подстакну наше привреднике из Беча или из целог света, да инвестирају у сопствени бизнис у свом родном крају, да запосле једног до пет радника (родбину и пријатеље). На примеру Беча причамо о потенцијалу од око 10.000 предузећа, причамо о 10.000 до 50.000 нових радних места, регионалном јачању предузетништва и вишеструкој користи за Србију. Замислите да се тај модел прошири на нашу дијаспору из целе Европе или целог света. Израел је постао светски технолошки лидер зато што је укључио своје расејање у развој државе. Ирска је постала ИТ лидер у Европи зато што је укључила своју дијаспору у развој државе. Замислите да Србија мотивише своје стручњаке и све утицајне личности да на сличан начин улажу у своју матицу. Тврдим да би тај потенцијал или делови тог потенцијала, обновио Србију у року од једне деценије – истиче др Марко Стијаковић.

По професији је инжењер информационе технике и електронике, стручњак за радио-везе, а ради као директор у једној немачкој компанији. Родом је из Сремске Митровице, а у Аустрији живи од 1972. године. За председника АСД изабран је пре четири године. Питамо како Срби учествују у животу Аустрије и Беча, шта раде, колико је међу њима високо образованих људи.

– Срби су у Аустрији најбоље интегрисана мигрантска средина, већина говори одлично немачки, око 10 одсто је факултетски образовано, око 50 одсто је завршило занат, а остали раде у „приученој” струци или услужном сектору. Има неколико веома успешних Срба у разним секторима аустријске привреде. Не постоји ниједна здравствена установа где Срби не заузимају водеће функције. Ниједна адвокатска канцеларија не може себи да дозволи да нема бар једног запосленог са српског говорног подручја. Банке су пре неколико година започеле пословни модел под називом „етно-банкинг”, а данас свака банка има одељења која су посвећена српској заједници у којој су запослени сарадници пореклом из Србије – каже др Стијаковић.

Срби су у Бечу окупљени у разним културно-уметничким друштвима и упућени су на нашу амбасаду, а везе са Србијом одржавају углавном сами, кроз личне контакте и путовања.

– Деца прве генерације исељеника нису имала проблем са матерњим језиком, али су деца друге генерације у великој опасности од асимилације, јер је дневни утицај немачког језика огроман, а допунске наставе у основним школама нуде се делимично или само на такозваном босанско-хрватско-српском језику. Српска православна црква и неколико наших друштава посветили су се тој теми, али је то недовољно да се дугорочно супротставимо претећој асимилацији – указује наш саговорник.


Коментари5
76e57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa
Bilo bi dobro kad biste u Srbe u Becu ubrojali i Srbe iz Bosne, Hrvatske i Crne Gore, pa rekli da u Becu 30 % firmi je u vlasnistvu Srba, a ne ljudi porijeklom iz Srbije. Nisu Srbi samo u Srbiji.
Novosađanin NS
Samo kad bi neko mogao razumeti jezik na kome pišete...
Zoran Zoran
"Како би, по „бечкој мустри”, Срби из Аустрије могли да отворе 50.000 радних места у Србији објашњава др Марко Стијаковић, председник Аустријско-српског друштва" Samo penzija u Srbiji, NIKAD posao. Ali NIKAD. Pozdrav iz SAD. A ni za penziju vise nisam siguran. Bolje jedna kucica na moru u Grckoj i uzivaj. Samo da se Grcka otcepi od EU i da propadne, bice super u njoj, sve jeftino.
Edith APV
U sudbiniR.Sirbije nisu merodavni oni u Austriji ili jos puno vise gradjana Srbije raspr,po svetu! nego oni koji su ostali kuci i razmisljaju na val,duzini sl..komentatorima Politike!Neobrazovani.su potpuno preuzeli dirig.stapic sire mrznje,sovinizam i otvoreno kolabor.protiv Vlade Srbije?Koji su ti ljudi!Odatle su dosli?Sta zele?Zar od nemastine i bede jos uvek nije dosta?Dotle vise?
Раде Ковачевић
Када би у званичној Србији било стварне памети и искрене благонаклоности према народу и његовом економском развоју, др Марко Стијаковић би убрзо био најутицајнији члан актуелне, па и наредне српске владе, ако не већ и њен челни човек, дакле, премијер. Али, баш у томе и јесте проблем. Јер, мало је вероватно да је др Марко Стијаковић губио време вежбајући « тежњу за учешћем у власти или за утицајем на деобу власти, било између држава, или у држави између људских група које она обухвата », како нас теоретичар политике, миљеник српске владе, Макс Вебер, несебично подучава. Заиста, замислимо, када би др Марку Стијаковићу, евентуалном повратнику, стварно пошло за руком да мотивише Србе у расејању да улажу у матицу и да у року једне једине деценије обнове Србију, који би му актуелни српски реформатор, или корифеј принципијелне приватизације, стезач буџетског каиша, зналац међународних финансијских институција, или градоначелник пропалог српског града, која би му, дакле, особа са моћним арапским и другим белосветским везама тај грех опростила? Званична Србијо, зар си наканила да и душу свом народу одузмеш!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља