четвртак, 20.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:28

„Народу сте српском даровали срце”.

Аутор: Танјугпетак, 13.02.2015. у 14:00
Елизабет Рос

КРАГУЈЕВАЦ – Испред Црвеног крста у Крагујевцу данас је откривена спомен плоча докторки Елизабет Рос и другим чланицама британске мисије које су, пре 100 година, у Првом светском рату лечиле српске борце од тифуса и саме преминуле од те болести.

Спомен плочу су открили градоначелник Крагујевца Радомир Николић и председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић у присуству амбасадора Велике Британије, Канаде и Аустралије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, здравствених установа и бројних волонтера.

Радовановић је истакао да први и најважнији принцип хуманости симболизује докторка Рос и њена велика жртва у Првом светском рату.

„Овом меморијалном таблом овековечујемо и претварамо у свакодневно сећање на докторку Рос и друге храбре жене”, рекао је Радовановић и додао да је Црвени крст почаствован што има могућност да сваке године обележава сећање на докторку Рос и друге болничарке из војних мисија у Првом светском рату.

Спомен плочу израдила је ливница „Јанковић” из Смедерева уз финансијску подршку Британско - српске коморе.

Пре откривања спомен плоче, на Варошком гробљу у Крагујевцу, служено је опело и положени венци на гроб Елизабет Рос у знак сећања на хуманост и храброст коју је исказала лечећи и негујући српске војнике и цивиле.

Венце су положили државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић, представници града Крагујевца, дипломатски представници амбасада Велике Британије, Аустралије и Канаде, представници Црвеног крста, удружења и грађани.

Амбасадор Велике Британије Денис Киф је рекао да изузетно цени то што траје сећање на болничарке и што Крагујевац чува успомену на докторку Елизабет Рос.

Током 1914. и 1915. године од епидемије тифуса у Србији је умрло 35.000 војника и између 100.000 и 200.000 цивила. Кад је епидемија узела маха, Србија је затражила помоћ савезника. Стигло је 200 лекара и 500 медицинских сестара, а у помоћ су стигле и хуманитарне и медицинске мисије, нарочито из Велике Британије са претежно женским особљем.

Др Елизабет Рос је рођена 14. фебруара 1878. године у Лондону, а већи део живота је провела у градићу Тејн, у Шкотској. По доласку у Крагујевац она је затекла око 1.000 болесника, међу којима и лекаре и болничарке.

Само недељу дана по доласку у Крагујевац и она је почела да осећа прве знаке тифуса. Радила је сама у тешким условима остајући са болесницима све док је могла.После 13 дана борбе са тифусном грозницом умрла је 14. фебруара 1915. године. Сахрањена је на Варошком гробљу у Крагујевцу. Поред ње почивају још две њене колегинице из Британске хуманитарне мисије.

На споменику је уклесано „Овде лежи др Елизабет Рос”, а испод је ћириличним писмом записано „Народу сте српском даровали срце”.   


Коментари2
84c54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mики Милас
Када би све Елизабете биле као Рос, свет би изгледао другачије. Нека Р.И.П. као кажу Енглези, односно, нек почива у миру и сећањима српског народа и целе Србије! Бисери и драгуљи су увек били ретки и на цени! Само што је Елизабета дијамант са ВЕЛИКИМ СРЦЕМ!
Mrgud Zvocavi
Ono što je i danas najbolje u ostatku britanske imperije su žene. Ako izuzmem Vanesu Redgrejv, ne znam da li je ijedna stala na stranu NATO bombardovanja Srbije. I nije mi jasno kako takve žene izrode jednog Kuka ili Robinsona? Mora da je muška strana kriva tome.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља