четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

(Не) морамо да се плашимо вештачке интелигенције

субота, 14.02.2015. у 21:57
Да ли ће у блиској будућности машине имати интелигенцију већу од човекове? Фото huffpost.com

Бил Гејтс, оснивач „Мајкрософта” јавно је изразио бојазан од развоја вештачке интелигенције. Сматра је претњом, јер мисли да ће се тај вид интелигенције у будућности отети контроли. Гејтс је то рекао после изјаве Ерика Хорвица, директора огранка његове компаније – „Мајкрософт истраживање”, који верује да ће човек на крају изгубити контролу над оваквим видовима „памети”.

Пре Гејтса забринули су се Илон Маск, оснивач сервиса за интернет плаћање „Пејпал”, али и водећи човек компаније „Тесла”, Стивен Хокинг. Овај последњи прогнозира да би уређаји с вештачком интелигенцијом могли да униште људску расу.

Домаћи познаваоци високих технологија о овој теми имају опречна мишљења. Она иду у крајности, од тога да не треба да бринемо до озбиљних аргумената да разлога за страх и те како има.

Мирко Раковић, доцент на Катедри за механотронику и роботику Факултета техничких наука у Новом Саду, сматра да не постоји бојазан од неконтролисане вештачке интелигенције. Разлог је једноставан: сматра да нисмо у стању (бар не у блиској будућности) да направимо машину која ће имати интелигенцију упоредиву са човековом.

– Човеков мозак је толико комплексан да ни ми још нисмо сазнали све о њему и не разумемо у потпуности начин на који функционише. Ако нешто не разумемо, онда је тешко да то направимо – уверен је Мирко Раковић.

Професор београдског Машинског факултета, Петар Б. Петровић истиче да ни тема, ни дилема, нису нове:

– Математичар Станислав Улам је педесетих година 20. века говорио о технолошком сингуларитету, о хипотези према којој стално убрзавајући технолошки прогрес води до појаве машина које мисле. Оне ће у једном тренутку достићи, а затим и надмашити, интелектуални капацитет човека. Преко ноћи, људски род ће се наћи у својеврсној инверзији: продукт људске интелигенције биће интелигентнији од њега самог. Тада, интелектуално инфериорнији, људски род вероватно неће моћи да контролише новостворени контекст. Он ће за нас бити тешко предвидив, чак и недокучив. Једноставно, нећемо моћи да га разумемо.

Професор др Милан Гњатовић, ванредни професор Универзитета „Мегатренд” и доцент новосадског Факултета техничких наука, каже да су ризици погрешно усмереног развоја вештачке интелигенције стварни, али да они немају много везе с холивудских филмова у којима машине преузимају свет. Гњатовић истиче да се највећи ризик односи на војну злоупотребу:

– Тренутно се развијају роботи који могу самостално, без људске интервенције да изаберу мету и примене силу. Замислите рат у коме машина, на основу алгоритма, одлучује о вашем животу. Када схватите да ово нису предвиђања, већ да се на томе ради, тешко је остати равнодушан. Ваља водити рачуна да развој вештачке интелигенције није аутономни процес, одвојен од друштва у коме се одвија. Зато права критика развоја у овој области представља, у ствари, критику милитантног духа савременог друштва, а не технологије.

Вештачка интелигенција је исто што и бомба. Све зависи у чијим је рукама кључ вештачке памети или бомба, уверен је професор београдског Машинског факултета у пензији Владимир Милачић. Препричавајући причу о томе како је Ајнштајн у писму упозорио Рузвелта да ће се ланчана реакција као покретач атомске бомбе отети људској контроли, навео је и шта се на крају догодило: Рузвелт је умро пре но што је стигао да прочита писмо… Наш саговорник каже да је питање да ли би се револуција нуклеарне бомбе догодила и којим би путем кренула да је Рузвелт прочитао Ајнштајново упозорење.

И дрон може да побегне из „пандорине кутије” ако је неко злонамерно отвори. Јер, убица више неће морати да убија. Учиниће то дрон под његовом командом, сматра професор Милачић и закључује:

– Ко ће да одговара за злочин, комплексно је питање, а одговор непознат.

Бранка Јакшић

-----------------------------------------

„Гугл” жели робота

Технологија има два лица, оно које људски род одржава на путу прогреса и оно које га води ка самодеструкцији. То је применљиво и на технологију машина које мисле, указује професор Петровић, а онда шири „проблем” вештачке интелигенције.

– Интернет можемо да посматрамо и као једну од еволутивних фаза развоја технологије. Несумњиво, његов утицај на нашу цивилизацију је енорман. Такође, не и сасвим предвидив. „Гугл” је у децембру за 400 милиона фунти купио малу старт-ап компанију из Лондона, „Дип мајнд”, чији су оснивачи три млада истраживача који су своје докторате стекли на чувеном швајцарском универзитету ЕТХ. Револуционарна идеја „Neural Turing Machine”, за изградњу машине која мисли, привукла је пажњу „Гугла”.


Коментари5
b16db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

povremeni citalac
Onaj koji se polakomi da razvija vestacki intelekt za unistenjenje svega, mora paralelno i da razvija intelekt koji bi se suprotavio onom prvom. Na kraju kad se taj vestacki intelekt uzjoguni i pocne da izmislja mlaku vodu, dolazi do kurslusa, naime pregorevaju svi osiguraci, koji rade nesvesno na bazi sva cetiri zakona robotike, i na kraju je stanje - Prc Milojka. (mi sedimo pred plazma televiziorima i uzivamo u opstem klanju raznih cudovista, u nasoj neposrednoj blizini, sve do dubina Marijanske brazde, da ne pricam o spec-emisijama s one druge strane Meseca).
Jovan Dojic
Pobogu Stiven Hoking nije vodeci covek kompanije Tesla!
Pedja Neko
U drugom pasusu pre imena Stiven Hoking dodajte "kao i".
dan dan
Odgovor prof Милачић je: onaj sto je programirao dron, kao sto je i sada slucaj kod racunara. Kao onaj sto je postavio paklenu masinu ili minu! Razvoj tehnologije ne mozemo zausatviti ali je mozemo kanalisati ali narvno ima i "zloupotreba". Bilo ih je i sa parnom masinom i sa avionom!
dan dan
Odgovor prof Милачић je: onaj sto je programirao dron, kao sto je i sada slucaj kod racunara. Kao onaj sto je postavio paklenu masinu ili minu! Razvoj tehnologije ne mozemo zausatviti ali je mozemo kanalisati ali narvno ima i "zloupotreba". Bilo ih je i sa parnom masinom i sa avionom!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља