четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:55

Савамала – четврт уметности и три четврти ноћног провода

недеља, 15.02.2015. у 15:00

И са страница „Гардијана” недавно се пронео добар глас о Савамали, креативној градској четврти попут оних у светским метрополама. Пре британског листа, о делу Београда на десној обали Саве извештавали су „Фајненшел тајмс”, „Си-Ен-Ен”, „Волстрит џорнал”… Прегнуће ентузијаста који су пре неколико година почели да стварају уметнички дистрикт тако је завредело пажњу и утицајних иностраних медија.

У некада репрезентативна, а временом оронула и запуштена здања уселили су се Културни центар „Град”, „Миксер хаус”, „Урбани инкубатор”…

Циљеви су им били сродни – довођење уметника, дизајнера, бележење и прикупљање прича староседелаца, урбани препород Савамале. Осликали су бројне мурале, преуредили паркове, направили клизалиште, организовали гостовања уметника, архитеката, кулинара из света, привукли туристе. Изложбе, радионице, предавања и концерти данас су свакодневица у Карађорђевој и околним улицама. Али у овај део града долази се и због ноћног провода у клубовима и ресторанима.

– Када смо „Миксер фестивал” 2012. преселили у Савамалу, као печурке ницале су нове галерије, ресторани, клубови. И сви водимо рачуна о томе да богато наслеђе овог дела града сачувамо – каже Иван Лалић, извршни директор „Миксера”, највећег регионалног фестивала креативности. Из дорћолских силоса „Житомлина”, манифестација се 2012. населила у Савамали. Тих неколико пролећних дана, потес од Бранковог моста до хотела „Бристол” стециште је урбаног духа, отвореног за размену идеја. На десетине хиљада посетилаца из земље и региона ужива у филмовима, музици, перформансима, занимљивим предавањима и изложбама. Део програма посвећен је и деци.

Друга важна „адреса” уметничког дистрикта је пројекат „Урбани инкубатор: Београд”. Пре две године покренуо га је Гете институт са идејом да се у обликовање будућности занемареног дела престонице укључе уметници, архитекте и активисти различитих профила.

Трудили су се да и житеље Савамале подстакну да се ангажују у оживљавању четврти. Шпанска кућа постала је павиљон у коме су се смењивале изложбе, радионице, дебате, књижевне вечери. Прошле године „Урбани инкубатор” постао је независна непрофитна асоцијација која размењује идеје и практична знања о архитектури, урбанизму, дизајну, култури и уметности.

Кад карневалска врева и узбуђење утихну, житељи некадашњег најпрестижнијег дела Београда муче бука и загађење, али причу о богатству контраста ове четврти радо деле са свима који у њу долазе. Пре три године основали су Друштво староседелаца и љубитеља „Савамала” и учествују у бројним пројектима који настоје да јој удахну нови живот. Њену душу, каже Томица Спасић (65), члан друштва, чине непарна страна Бранкове улице, Зелени венац, правац према Народном фронту и Каменичкој улици. Њом се спустите до Економског факултета и према Аутобуској па све до реке – е, то је права Савамала, поносан је он.

– Морате да је осећате, да знате како она дише, када је у њој право време за купање у Сави или пецање, али и када ће невреме, када жене треба да склоне веш са жице – објашњава Спасић, који памти и оно доба када су београдске мајке непослушним ћеркама претиле „Хоћеш да те удам у Савамалу?”.Репутација мангупског краја, коме су једино могле да парирају „екипе” са Дорћола и из Сарајевске улице, део је романтичних шездесетих.

Савамала, према проценама, данас има 35.000 становника. То је за око две трећине мање него средином прошлог века, када је крајем кружила шала „Ако би селили само Улицу браће Крсмановића морао би да се изгради Браће Јерковић 3”. Деценијама слушају о грандиозним пројектима који је требало да промене лице десне обале Саве. Нису против модернизације. Она им је пре 100 година донела епитет елитног дела града. Сада само желе да се очувају савамалску аутентичност. Надају се да ће њу препознати и заштитити будући градитељи „Београда на води”.

Д. А. – Д. М.

----------------------------------------- 

Знаменити житељи 

Староседеоци са поносом истичу да су некада њихове комшије били чувени писци, адвокати, новинари… У Савамали и на њеним рубовима становали су књижевници Иво Андрић и Бранко Ћопић, глумци Горица Поповић и Ирфан Менсур, музичари Петар Тошков, Зафир Хаџиманов, Оливера Катарина...

-----------------------------------------

Кафана у којој се писала историја

Од некадашњих бројних кафана, најзначајнија је „Златна моруна” на углу улица Каменичке и краљице Наталије. Одатле су Гаврило Принцип и припадници „Младе Босне” кренули у Сарајево, у сусрет историји. Неколико старих дућана и занатских радњи дуж Југ Богданове и Принципове улице одолева времену. Међу њима је бомбонџиница „Босиљчић” у којој се по старим рецептима ручно праве слаткиши.

----------------------------------------- 

Врт предузетништва

Развој Савамале (Сава махале), од Косанчићевог венца до данашњег „Мостара”, почиње 1830. када је хатишерифом Србија добила аутономију. Књаз Милош је допринео преображају тог дела града преселивши пристаниште са Дунава на Саву. Са изградњом Ђумрукане (царинарнице) и наредбе „да се људи који тргују и трговину посредују морају настанити на Сави” Савамала доживљава препород. Већ од 1841. године цвета трговина, а убрзо је подигнут и Ковачевићев хан на месту данашњег хотела „Бристол”.

Мали пијац (између Београдске задруге и „Бристола”) постаје срце Савамале и са Карађорђевом улицом од 1862. најважније градско одредиште. Осим магаза и дућана, угледни трговци, попут браће Крсмановић, Ристе Параноса, Константина Антула, Луке Ћеловића и Ђорђа Вуча ту купују плацеве и граде куће.

На простору исушене Баре Венеције 1884. изграђена је Железничка станица, а трамвајска линија спојила је Славију са пристаништем.

Почетак 20. века златно је доба Савамале. Тада је била најгушће насељени део града. До 1914. регулисане су улице, почела је изградња кеја, подигнута основна школа, основан први новчани завод у Србији... Престижни простор око Малог пијаца постаје доступан само најбогатијим и најугледнијим Београђанима. Међу њима је и Лука Ћеловић Требињац. Вредни трговац са Мале пијаце, потом председник Управног одбора Београдске задруге, најзаслужнији је за подизање пословног здања Задруге у Карађорђевој улици.

У Другом светском рату овај део града у бомбардовању је прилично порушен, а послератним фаворизовањем Новог Београда губи на значају. Савамала и њена главна артерија, Карађорђева улица, постају саобраћајно чвориште у служби транзитног промета, железничке и две аутобуске станице.  Границе Савамале

Целину под претходном заштитом омеђују улице: Бранкова, Краљице Наталије, Добрињска, Адмирала Гепрата, Балканска, Хајдук-Вељков венац, Сарајевска, Војводе Миленка, Савска, Карађорђева, Земунски пут до обале Саве, обалом Саве до подножја Бранковог моста.

Београдска задруга, Карађорђева 48

1905–1907. грађена према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића

1979. проглашена за споменик културе од великог значаја

2014. обновљена и постала изложбени центар будућег „Београда на води”

Кућа Ђорђа Вуча, Карађорђева 61–61а

1908. саграђена према пројекту архитекте Димитрија Т. Лека

1997. заштићена као споменик културе

Хотел „Бристол”, Карађорђева 50

1910–1912. подигнут према пројекту Николе Несторовића

1987. заштићен као споменик културе

Железничка станица, Савски трг 1

1884. подигнута према идејном решењу Аустријанца Фон Флатиха које је разрадио архитекта Драгиша Милутиновић

1983. споменик културе од великог значаја

Крст са Мале пијаце, парк поред „Ластине” станице

1862. знамен од црвеног мермера подигао је београдски трговац Ћира Христић у част јунака палих у ослобођењу Београда 1806.

1987. проглашен за споменик културе

Шпанска кућа, Улица браће Крсмановић 2

1880. подигнуто је репрезентативно здање чији су се власници смењивали кроз историју. Припадала је Београдском пристаништу, царини, Српском бродарском друштву, а била је чак и Музеј речног бродарства. Данас је то објекат без крова и прозора

Манакова кућа

1830. подигнута на углу улица Гаврила Принципа 7 и Краљевића Марка 12

Назив је добила по власнику Манаку Михаиловићу, трговцу, а данас је део Етнографског музеја

1979. заштићена је као споменик културе од великог значаја 


Коментари12
4de4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bishop of Cardbord City
To sto su neka imena turskog nasledja i moze da se promeni ali ova neka muzika sa kukumavcenjem koja potice iz iste culture - nazalost nikad.
Славиша Вук
Slazem se da je "savamala" besmisleno ime.
Станко Маркез
Baš sam iznenađen da Pupinov most nije nazvan Pupinova ćuprija. I još više me iznenađuje da ga nije otvorila Z Brunclik i ostali koji su izvodili performans na mostovima. Uzgred, čuo sam u Borči da ga zovu Putinov most.
СРПКО МЕДЕНИЦА
Усташе су у Другом св рату држале под окупацијом Срем и завели своју терминологију и овај НОРМАЛНИ народ ништа од тога није задржао! Хрватска је почистила све што их подсећа на заједничку државу и на нас. Колинда почиње свој инаугурациони говор са Хрватице и Хрвати....! Наши говори почињу обраћањем грађанима,грађанкама и грађанчићима! Не смемо да дозволимо да се стидимо себе,свог идентитета,имена... Зато мислим да је враћање турског топонима заиста без везе.
Данијела Симић
На Авали је био средњовековни,српски,град Жрнов. Из непознатих разлога ми ту планину називамо онако како су је Турци назвали. Ми чак и династију имамо која не носи своје презиме Петровић:Устанак у Србији је дигао Ђорђе ПЕТРОВИЋ! А то како су Турци звали Ђорђа,шта то нас Србе брига! Шта би било да су га назвали још погрдније?Ми би ,у њихову част,то усвојили? Па да ли је то нормално?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља