среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 15.02.2015. у 15:00 Дејана Ивановић

За два и по месеца на зрачењу 55 пута

Поподневно дружење и представе у Родитељској кући Фото З. Кршљанин

Троје малишана фасцинирано гледају како се у рукама мађионичара црвена марама претвара у белог голуба. Док птица маше крилима и поздравља окупљене, они мало старији који су у почетку ове тачке незаинтересовано гледали „дечју забаву” одједном с пажњом посматрају трикове. И на лицима одраслих, а највише је мајки, појављује се осмех док мађионичар пред њима ствара илузију. За тренутак мисли свих у дневној соби Родитељске куће у центру Београда биле су далеко од болничке собе, зрачења, хемотерапија, неизвесности док се чекају резултати...

Тренутке предаха, као што је био овај уз мађионичарске вештине прошлог четвртка, Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (Нурдор), настоји да организује што чешће за малишане оболеле од рака и чланове њихових породица који заједно бораве у Родитељској кући. Јер мука ових људи, а тренутно је у двоспратници на Врачару бесплатни смештај нашло седам породица тешко болесних малишана, јесте огромна. Иако су деца различитог узраста – од тек проходалих до оних на прагу одраслог доба, и велики и мали уједињени су у истом циљу – победити рак. И једни другима су, кажу, велика подршка. Зато и све слободно време проводе заједно, ако болест и време дозволе – у шетњама по градским парковима или уз причу у Родитељској кући. Храбре једни друге, а ако се неко препусти негативним мислима ту су волонтери Нурдора да помогну.

– Миљко је за два и по месеца био на зрачењу 55 пута. Лекари су задовољни досадашњим током лечења, па и ми као родитељи морамо да будемо задовољни. Надамо се да ћемо завршити терапију до краја фебруара – прича за „Политику” мама овог деветнаестогодишњака, Бисерка Богићевић из Лучана.

Овај младић разболео се пре тачно годину дана: дијагноза Јуингов сарком – коштани малигни тумор, шокирала је целу породицу. Требало је прибрати се и почети борбу против опаке болести. Миљко је тада био у четвртом разреду средње школе и упркос напорним терапијама и обољењу успео је да матурира. Болница је постала његов други дом, а од септембра је са мајком у Родитељској кући. Болест је физички раздвојила породицу – у Лучанима су остали Миљкови отац и сестра.

– У почетку је било ужасно, син је тешко подносио сазнање да је болестан, али већ на првој терапији били смо са старијом децом од њега, као и онима који су били на крају лечења. Сви они дали су му снагу и променио се – све је гледао много оптимистичније, шалио се... Не вреди другачије, против рака се мора борити – каже Бисерка Богићевић.

Захвална је Нурдору на обезбеђеном смештају, јер то целој породици много значи. Синовљеву болест лакше су обоје поднели уз волонтере овог удружења, али и остале породице смештене у Родитељској кући. Бодре се, саветују, помажу једни другима...

У кући је и Емилија (16), ђак другог разреда гимназије у Лесковцу, којој је прошлог априла откривен остеосарком – тумор натколенице. Све је почело болом у колену, прича њена мама Биљана Ђокић, а када су лекари саопштили дијагнозу – цела породица је занемела. После десетомесечне борбе против рака, сада су сви оптимисти, јер терапије делују и болест се повлачи.

– Овде смо смештени од 6. јануара, завршили смо са хемотерапијама и ћерка је сада на зрачењу које је такође при крају. Емилија се одлично држи, оптимиста је, а било је тренутака када је она нас храбрила – каже Биљана Ђокић.

Признаје да не зна како би се снашли да нема Нурдора који им је обезбедио бесплатни смештај и превоз на терапије. И истиче да у борби против болести нема предаје, ма колико све то било тешко.

Сви капацитети у Нурдоровим кућама у Београду су у овом тренутку – препуни, што јасно показује да главном граду недостаје још једна родитељска кућа, каже за „Политику” Бранислава Пенов из Нурдора.

– Само једна од кућа, и то ова на Врачару, је наша – купили смо је од донација, док су остале две – на Сењаку и Бежанијској коси привремене и питање је колико ћемо још дуго моћи да их користимо. А чињеница да се годишње разболи између 350 и 400 малишана, од којих је велика већина из унутрашњости и мора на терапије у Београд, показује да нам је неопходно још родитељских кућа – каже Бранислава Пенов.

Листе чекања не постоје: лечење не сме да чека, па када нема места у овим кућама, а они који долазе са оболелом децом из унутрашњости немају рођаке и пријатеље у главном граду – морају да изнајмљују привремени смештај, за шта најчешће немају пара. Други велики проблем је што не постоји канцер регистар за децу, каже Бранислава Пенов. Овај регистар је неопходан, сматра она, и у њему треба да се води евиденција не само о броју оболелих, већ и о терапијама, дужини лечења, исходу...

-----------------------------------------

Борба за продужетак боловања родитеља оболеле деце

Заједно са Нурдором направио сам предлог закона којим се омогућава родитељима да буду одсутни са посла докле год траје процес лечења и рехабилитације њихове деце. Закон дозвољава највише четири месеца одсуства, а као професор факултета морам да кажем да процес лечења карцинома и леукемије траје знатно дуже. Жеља нам је била да законским путем обезбедимо родитељима да буду уз своје дете, али и да одсуство буде сто одсто плаћено, јер трошкови у породицама са оболелом децом се удвостручавају, објашњава за „Политику” народни посланик др Душан Милисављевић.

Када би се овакав предлог усвојио, држава би исправила садашњу неправду према родитељима који се боре за живот свог детета, а често су принуђени да напусте посао, јер немају право на боловање. „Разговарао сам са министром здравља Златибором Лончаром који је показао добру вољу за наш предлог, а такође и са надлежнима у РФЗО и надам се да ћемо на пролећном заседању парламента усвојити ове измене закона”, каже Милисављевић.

-----------------------------------------

Међународни дан деце оболеле од рака – 15. фебруар

Званични подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” говоре да се у току једне године у Србији од рака разболи око 320 деце узраста до 19 година, а битку са болешћу на годишњем нивоу изгуби 56 малишана. Петогодишње преживљавање малишана оболелих од неке врсте рака је побољшан у последње три деценије са 54 одсто на данашњих више од 80 одсто. У свету сваке године од неког облика рака оболи 160.000 деце, а битку са болешћу изгуби 90.000 малишана.

-----------------------------------------

Ситуација у Србији

*сваког дана се најмање једно дете разболи

*сваке недеље једно дете умре

*две трећине оболеле и умрле деце су до 14 година

*најчешће оболевају од акутне лимфобластне леукемије

*успех у излечењу ове леукемије већи од 70 одсто

*пораст од малигних болести на годишњем нивоу – један одсто

Коментари0
677cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља