понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:46

Како смо купили „миг 29”

Аутор: Бојан Билбијанедеља, 15.02.2015. у 15:00
Наш саговорник поред „миража 2000” Фото Лична архива

Највредније што Војска Србије и данас поседује у свом наоружању, четири ремонтована руска ловца „миг 29”, само су остатак некадашње ескадриле СФРЈ, која је бројала 16 „двадесетдеветки”. Ове године навршава се тачно три деценије од тренутка када су југословенске власти кренуле у набавку моћних руских ловаца – у жељи да попуне празнину док домаћа индустрија не почне да производи сопствене борбене авионе четврте генерације.

Један од оних који су директно учествовали у набавци, генерал-мајор у пензији, опитни пилот Бранко Билбија, први је странац ван СССР-а који је летео на „мигу 29” још децембра 1985. године. Он је био члан југословенске делегације којој је било допуштено, као првима изван некадашњег Варшавског пакта, не само да изблиза погледају, већ и да лично испробају тадашње чудо технике.

– Био сам потпуковник, опитни пилот у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ) у Батајници. Још у току припрема и пројектовања новог југословенског надзвучног авиона, познатијег под називом НА, у пролеће 1985. боравио сам у америчкој авио-бази „Едвардс” у Калифорнији. То је база у коју су тада слетали спејс шатлови по повратку из свемира, јер има једну писту дугачку 12 километара – каже за „Политику” Билбија, који је данас главни уредник специјализованог часописа „Аеромагазин”.

 

Бранко Билбија Фото З. Кршљанин 

Након повратка у Југославију, први пут је обавештен да треба да се иде у неку од земаља Варшавског уговора, вероватно Румунију, на процену авиона за потребе РВ и ПВО. Тада се говорило о „мигу 23”. Разлог за одлазак на процену неког од авиона био је у томе што је добром броју наших авиона „миг 21”, већ истицао технички ресурс. Требало је набавити нови ловачки авион који ће надоместити недостатак ваздухоплова у периоду до планираног увођења у оперативну употребу домаћег новог авиона (НА), надзвучног ловца, што се очекивало 1995. године.

– Убрзо сам сазнао да се заправо не ради о „мигу 23”, него је потребно да се лети на „мигу 29”, како би се процениле његове тактичко-техничке карактеристике, и да ли одговарају нашим потребама. Нико тада у нашој земљи није знао ништа о том авиону, нисмо знали чак ни како изгледа. „Миг 21” је био авион друге генерације, а „миг 29” већ четврте, што довољно говори о технолошком скоку, за који се и југословенска војна индустрија већ припремала. Наш пројекат НА требало је чак да буде генерације „четири плус”. То је такав напредак, као када бисмо данас уводили брзе пруге, којима се возови крећу преко 300 километара на час – подсећа генерал.

Донета је одлука на Врховном савету одбране да се пошаље екипа у Москву, на челу са замеником начелника Генералштаба РВ и ПВО, генералом Здравком Лончаром. У екипи су били машинци, електроничари, радисти, а Билбија је био опитни пилот у тој групи.

– Сутрадан по доласку у Москву, запутили смо се на војни аеродром Кубинка, стотинак километара јужно од Москве. Дошли смо у један хангар, где су нам приредили малу изложбу неколико врста авиона, са све наоружањем. Сви модели су ми већ били познати, осим једног. Одмах сам закључио да је то „миг 29”. Невероватан изглед авиона, потпуно нова конфигурација, коју раније нисам нигде видео, са врло чудним положајем усисника, обликом крила, трупа, два вертикална стабилизатора. Одмах сам се „залепио” за њега.

 

Билбија испред „мига 21” (лево) у специјалном оделу Фото лична архива

– Ушао сам у пилотску кабину, уз објашњења присутних официра о карактеристикама авиона. Као што се по спољном изгледу разликовао од других, исто је такав био и изнутра. Пре свега, одликовао га је радарски систем нове генерације, који је био на нивоу француског „миража-2000” и америчког Ф-16, авиона који су тада били актуелни у НАТО снагама. Али, посебно се издвајао оптички систем за нишањење, који је омогућавао, у спрези са нишанским системом на кациги пилота, да се инфрацрвена ракета лансира према мети, чак и ако авион није усмерен у том правцу. Довољно је било само да је противнички ваздухоплов у видном пољу пилота и да он погледа у њега. У то време, Руси су већ увелико користили тај нишански систем, а у НАТО-у су га увели тек деведесетих година.

Наши официри тада су први пут видели и ракете ваздух-ваздух Р-70, домета 70 километара, које раде по систему „лансирај и заборави”. Оне имају неколико могућности комбинованог вођења, од инфрацрвеног, радарског, до аутономног. Посебно им је на „мигу” био интересантан положај топа калибра 30 милиметара, који је био потпуно аеродинамички интегрисан у корену левог крила, огромне прецизности гађања.

Билбија је на том авиону тада направио два лета по сат времена, заједно са руским пилотом, херојем Совјетског Савеза Валеријем Мењицким.

– Орден хероја добио је управо због тестирања овог авиона, али ми је одмах рекао да није био први који је на њему летео, јер је први пилот погинуо током испитивања. Мој задатак је био да проценим карактеристике „мига 29”, као ловца и да ли одговара потребама РВ и ПВО. Рекао сам генералу Лончару да је то авион, по свим карактеристикама које сам успео да сагледам, баш тај који је потребан нама. Потом сам то детаљно доказивао у свом извештају, по повратку у Југославију.

Његов извештај је прихваћен и на основу њега, као и извештаја осталих чланова екипе, државни врх је половином 1986. донео одлуку о набавци „мига 29”. Укупно је набављено 14 једноседа и два двоседа, који су у другој половини 1987. слетели на аеродром Батајница, када су и преузети. Цена је била 15,9 милиона долара за „чист” авион, без наоружања.

– Подсећам да је тада цена „чистог” Ф-16 или „миража-2000” била преко 30 милиона долара. У свим извештајима из тог периода, а радио сам их за све иностране авионе на којима сам летео, „миг 29” имао је исте или боље карактеристике у односу на конкуренте, а био је јефтинији. Тако је стигла прва ескадрила „мигова”, а план је био да све док не стигне наш НА, буде купљена бар још једна. То би омогућило потпуну контролу и заштиту ваздушног простора, уз остале ловце које смо имали, до доласка НА. То се, нажалост, никада није десило, историјски догађаји после пада Берлинског зида су нас претекли – објашњава генерал Бранко Билбија.

Бојан Билбија


Коментари35
b49b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радован С
Нама, као држави, треба много више беба јер нас уби бијела куга. Кад то постигнемо, можемо да размишљамо о авионима и пјешадији. Овако, немамо сановништво, ко да уплаћује у пензионе фондове, ко да отјера корумпиране власти... Велики их задаци чекају а можда се још нису ни родили.
gari s.
Za velike "strucnjake" koji pominju ratovanje 8 MiG-29 koji su bili relativno ispravni da lete u NATO agresiji '99. i nemogucnosti da se izbore sa njihovom avijacijom, samo da "napomenem" da su imali preko 1000 naleta dnevno nad teritorijom Srbije!!! Sto znaci 1000 aviona dnevno udje u nas vazdusni prostor, bombarduje i vrati se nazad!!! Nasi piloti ma kolike patriote bili nisu imali ama bas nikakve sanse. Mnogi od njih su dali svoje zivote za Srbiju, leteci u neispravnim islabo naoruzanim avionima MiG 21, Orao, Galeb... jer su to shvatali kao obavezu i cin patriotizma, da se bore protiv agresora !!!!! Svima njima kapa dole i vecna zahvalnost. Nama kao drzavi je potrebna bar jedna eskadrila od 6-8 novih aviona pre svega za partoliranje i odrzavanje bezbednosti civilnog saobracaja. A pre svega moderni PVO sistemi, radari i sistemi veze. Dakle MiG-29 generacije 4++ ili Mig-35 generacije 4+++(5 generacija) , za ovo mora da se nadju pare !!!!!!
Aleksandar Kadrić
@ Sibirski Slavuj Koliko je meni poznato, avioni MiG-29 i nisu nabavljeni putem kredita, već radi regulisanja suficita u trgovinskoj razmeni između SFRJ i SSSR-a. A nisu imali potrebe da se povlače i preleću iz drugih jugoslovenskih republika iz jednog prostog razloga: ta lovačka eskadrila uvek je kao matičnu bazu imala aerodrom Batajnica.
Nemanja Ivanovic
Raketa R-70 ne postoji i rusi tada nisu imali fire and forget rakete, tek pocetkom 90ih se pojavljuje prva ruska aktivna v-v raketa r-77.Tada su verovatno bile predstavljene rakete R-27 koje su bile i u radarskoj i u IC varijanti, ali su bile poluaktivne. Koliko ja znam General Bilbija je dao prednost Mirazu koji je vise odgovarao jugoslovenskim potrebama a i u cuveni projekat Novi Avion su trebali da idu francuski motori pa je to bila logicna odluka, kupovima MiG-29 je bila cista politicka odluka. Cak je i u aeromagazinu pisao o tom avionu.
Destar vp3065
Tokom letnjih meseci 87. godine iznad objekta na Fruskoj gori gde sam služio vojni rok uoćio smo nalete aviona kakve do tada nisam vidjao. Jednoglasno smo zakljućili da se radi o 29kama i o tome smo obavestili dežurne oficire. Ništa nam nisu odgovorili ali je posle par dana došao poručnik zadužen za bezbednost koji nas je sve lepo propitao, uredno pribeležio izjave i obavestio da u sastavu RViPVO nema toga tipa aviona i da to što smo videli ne širimo dalje. Bilo nam je smešno jer smo služili u RViPVO i još sa obuke u Somboru znali smo kako 29ka izgleda. Ali ako poručnik za bezbednost kaže da 29ki nema onda je sigurno nema! Tokom avgusta meseca odslužio sam svoje a u septembru mesecu ako se dobro sećam na drugom dnevniku objavljeno je da SFRJ ima u naoružanju 29ke.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља