четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:42

Први устав на Балкану

субота, 14.02.2015. у 21:57

Пре тачно 180 година, 15. (2.) фебруара 1835. године, на великој скупштини у Крагујевцу донет је – издат и заклетвом потврђен – први устав модерне српске државе, и трећи у српској историји уопште. Не само што је био први модерни устав Србије, већ у то доба и први на Балкану, и међу првима у Европи и свету.

Овим уставом, чији је „животни век” био 55 дана, Србија је проглашена за независну кнежевину и тако су ударени темељи њене државности, на којима и данас почива. Аутор Сретењског устава, учени Димитрије Давидовић, направио га је по узору на белгијски, а посебно француски највиши правни акт. Садржао је многе слободарске идеје које ипак нису биле по вољи кнезу Милошу Обреновићу. Како су против Сретењског устава биле и Турска и Аустрија, а није уживао ни подршку Русије, Милош га је без оклевања укинуо већ 30. (17.) марта исте године.

Велика народна скупштина одржана је на црквени празник Сретења господњег, којим се прославља увођење Исуса Христа у Јерусалимски храм, 40 дана по његовом рођењу. Сретење је и спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. подигнут Први српски устанак. Оба ова значајна датума, по Закону из 2001, прослављају се као Сретење – Дан државности Србије.

Још од турског Другог Хатишерифа из 1830, којим је султан Мехмед Други, под притиском Русије, потврдио Милоша Обреновића за српског кнеза са наследним правима, појавила се неопходност стварања „бране” (устава) владаревом апсолутизму. Од 1817, када су га народни прваци први пут изабрали за српског кнеза, па до 1835. и Сретењске скупштине, против Милоша је дизано шест буна. Последња, Кнез Милетина буна која је избила у јануару 1835, била је непосредан повод за одржавање велике скупштине месец дана касније и доношење Сретењског устава.

Већ у првом члану проглашава се да је Србија „независна кнежевина по признању Султана Махмуда Другог и императора Николаја Првог”. Чланом 5 извршена је подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности. Власт чине кнез, државни совјет и народна скупштина. У данашње време, ова подела одговарала би председнику, влади и народној скупштини. Уставом је одређено да кнез и државни совјет деле извршну власт. Прокламована су права и слободе грађана, као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на веру и националност.

Сретењским уставом укинути су ропство и феудални односи, међутим, убрзо је и сам устав поништен, објашњава за „Политику” историчар др Чедомир Антић, доцент на Филозофском факултету у Београду:

– Феудални односи су укинути уставом, али је он поништен убрзо. Зато се сматра да је феудализам који је у Србији формално постојао и након што су Турци отишли, укинут Милошевом одлуком, на Ђурђевдан, 6. маја 1835. године. Не треба заборавити да су људи који су споља долазили и настањивали се у Србији, предлагали да се поново успостави феудализам. Рецимо, Вук Караџић је молио да му се да у феуд његово родно село Тршић. Међутим, Милош је коначно пресудио да се укине феудализам. Због тога је дошло до великог таласа насељавања и пораста броја становника. Србија је тада била симбол слободе, јер је за сељака слобода значила да има своју земљу.

Доношење Сретењског устава је плод вишегодишње борбе за уставност Србије, истиче Антић.

– Није та борба почела са добијањем Другог Хатишерифа из 1830, већ још током двадесетих година 19. века, са борбом против самовласне управе Милоша. Такође, Србија је своју уставност суштински задобила још 1808, када је успостављено уставно уређење устаничке Србије. Кнез Милош се одупирао увођењу устава, који је у то време био новина и у самој Европи. На пример, Русија, Аустрија, Шпанија, нису имале устав. Велика Британија, и поред вишевековне традиције парламентаризма, нема га ни данас – подсећа Антић.

У то време Србији је била узор Француска, која је увела уставну монархију 1830. године, као и Белгија. Сретењски устав био је створен по угледу на њихове уставе.

– Водеће државе Балкана у то време су биле Аустрија и Турска, као и Русија. Србија је била аутономна, док је Грчка постала независна 1830, али није имала устав све до 1844. године. Црна Гора у то време није ни била права држава, већ више територија, под теократском управом владике. Тако је Србија у том тренутку била једина држава на Балкану која је имала устав – каже др Чедомир Антић.

Бојан Билбија


Коментари24
9298f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Podsecanje Podsecanje
"У то време Србији је била узор Француска, која је увела уставну монархију 1830. године, као и Белгија. Сретењски устав био је створен по угледу на њихове уставе." Vredi podsetiti da su Francuska i Belgija okosnice danasnje Evropske unije. Sretenski ustav nije stvoren ni po Austriji ni po Rusiji jer su one bile autokratske monarhije. Ugled su nam bile napredne parlamentarne monarhije zapadne Evrope. To nisu prihvatili oni isti koji danas gledaju u autokratske rezime i prizivaju svemoguceg vodju!
Живорад Рађеновић
Лицемерни коментари наших комшија, на овај велки дан, само доказују још више, колико нам је стварање Југославије било велика грешка.
S. Stevic
Tacno nakon 180 godina pocinju da se naziru konture mita. "Takvim sjajem moze sjati samo sto je proslost znaj, sto ne moze da se vrati sto je bilo ko zna kad"! Nikako da uhvatimo ritam istorije, poceli som repovati! Sjajan Ustav medju prvima u Evropi, samo prepisan belgijski, francuski... Trajao je 55 dana, dok neki leptitri zive samo jedan dan! Boze me sacuvaj istorije i blebetanja!
@Avram Istoricar - Radovan IV
Ja sam cuo da su galski Hrvati i velski Albanci podjednako star narod kao i keltski Srbi, a postoji i teorija da nordijski Bosnjaci jos stariji od keltskih Srba
Саша Јовановић
Можда није баш права прилика, али треба подсетити да данашњи државни врх не поштује актуелни Устав. Али то их не спречава да се појављују где год могу и "увеличавају" Дан државности Србије.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља