субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:56

Шпијуни с визит-картама

Аутор: Мирослав Лазанскипонедељак, 16.02.2015. у 08:15
Комплет за прерушавање тајних агената на изложби у Оберхаузену Фото Фонет

Путовао сам у лето 1984. године у Букурешт ради интервјуа с начелником Генералштаба оружаних снага Румуније, генералом армије Василеом Милеом. Путовао сам возом с београдске станице „Дунав”, спаваћа кола била су румунска, кондуктер је био раздрљене кошуље, неиспегланих панталона, без кравате, необријан. Није ме ни упитао за карту. Чим смо ушли у Румунију, појавио се на вратима купеа, избријан, уредна кошуља, кравата, испеглане панталоне: „Друже Лазански, другови у Букурешту вас чекају”.

У Букурешту сам одсео у војном хотелу, тако је одредио домаћин. То јутро, пре него сам пошао на доручак, у соби сам се гласно пожалио на неиспеглано одело и чесму која не може до краја да се затвори. Када сам се вратио с доручка одело је било испеглано, а чесма сређена. Мој други боравак у Букурешту био је у августу 1989. када сам интервјуисао председника Николаеа Чаушескуа у његовој летњој резиденцији у Снагову. После интервјуа, мој домаћин, румунски војни изасланик у Београду, који је за ту прилику допутовао у Букурешт, одвео ме је у ресторан хотела „Атена палас”. Накратко сам напустио вечеру да бих из хола хотела телефонирао редакцији да сутра шаљем интервју. Када сам се вратио пуковник ме је са смешком упитао шта кажу у редакцији. Хотел „Атена палас” био је главна електронска централа за телефонско прислушкивање румунске службе „Секуритате”. Запаљен је и срушен у догађајима у децембру 1989. године. Сачувао сам телефонски рачун, лепа је то успомена. Тако су то радили Румуни осамдесетих година социјализма у њиховој земљи. А ми?

Целокупни простор бивше нам Југославије у латентном је стању параноје од домаћег прислушкивања, афере се нижу једна за другом, пљуште оптужбе и контраоптужбе, ко је све био „на мерама”, а ко је наредио „мере”. Је ли то било у складу са законом или није, да ли се улазило и у приватан живот или се надгледао само службени аспект неке личности? Фасцинација тајним службама присутна је на овим просторима још од времена Бранислава Нушића. Аписова „Црна рука” претеча је служби које наводно раде о глави скоро свим главарима ових простора. Зато је сваком ко дође на власт стало да што пре успостави своју контролу тајних служби, јер информације су често врло убојито оружје.

Шпијунажа је стара колико и људска цивилизација, с временом су се само мењале технологије и методе. Бити шпијун с визит-картом, или без ње, тек је ознака времена и цивилизацијска разлика од једне до друге државе. На Западу, од саговорника из обавештајних и контраобавештајних структура добијете визит-карту с његовом функцијом и бројевима телефона, код нас је то тек недавно постала пракса. Узбуђујемо се и на саму помисао да нас неко у Србији прислушкује, а на чињеницу да нас прислушкују странци остајемо неми и немоћни. Свака страна амбасада у Београду има, или може да поседује, могућност за прислушкивање телефонског саобраћаја у Србији. Мобилни телефони се прислушкују врло лако, стационарна телефонија такође није проблем за праћење. Немачка је Хрватској уочи распада СФРЈ испоручила уређај за аутоматско прислушкивање 50.000 телефона у минути. Данас свака јача западна компаније има мобилне уређаје за прислушкивање конкуренције и за индустријску шпијунажу, то поседују и јаче политичке странке.

Ипак, две трећине обавештајних информација добија се данас из јавних извора, путем медија. Добре аналитичке службе темељ су сваке озбиљне обавештајне службе, јер нико ко претендује да се озбиљно бави политиком, или бизнисом, телефоном не обавља осетљиве разговоре. Важнија дипломатска и политичка комуникација иде преко посебно заштићених линија и скремблује се тако да се дуге поруке сажимају у микронском делићу секунде, али ни то данас није сасвим сигурно. Случај када су Совјети у Берлину ископали тунел, прикопчали се на телефонске линије и годинама слушали Американце и њихове савезнике, био је упозорење Западу да је дошло време за нове технологије. Тајно прикључивање на подводне телефонске каблове и Совјета и Американаца метода је из арсенала хладног рата. Американци годинама нису хтели да се уселе у нову зграду амбасаде у Москви јер су утврдили да су Руси скоро у сваку циглу, наиме грађевински је материјал био домаћи, уградили прислушне уређаје. Нешто раније су Руси поклонили америчком амбасадору у Москви грб америчког орла, грб је стајао неко време у кабинету амбасадора, све док америчке службе од совјетског пребега нису сазнале да су у очима орла инсталиране мале камере и прислушни уређаји.

Америчка обавештајна служба НСА прислушкује 200 милиона телефонских разговара у минути широм света. Из две базе у Великој Британији и из једне британске базе на Кипру слуша се сва телефонија у Европи. Изговорите само „чаробне речи”, као Ал Каида, председник Обама, председник Путин, Украјина, Ангела Меркел, бомба, експлозив и уређаји за снимање вашег разговора се аутоматски укључују. Поред НСА и осталих 18 америчких обавештајно-безбедносних служби имају такође капацитет за тај посао и раде исту ствар, али на друге начине. У ери „великог брата” електроника прати сваки наш корак. То, наравно, не значи да је све на извол’те, да нема тајни које се могу сакрити. Да је то тако говоре нам и вести да је свако мало протеран неки руски, амерички, или британски дипломата због „активности које су неспојиве с његовим статусом”. Еуфемизам за шпијунажу...

Мирослав Лазански

-------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Грађани траже слободу говора, а неке службе слободу прислушкивања.

• Руси су нам велика браћа, а Амери Велики брат.

• Небески народ може да буде прислушкиван само са орбиталне станице.

• Омбудсмана не прислушкују, него преслишавају.

• И председника прислушкују. Зато убудуће мора да пази шта прича.

• Американци прислушкују цео свет. Зато их омета какофонија.

• Кад „службе” прислушкују синдикалне вође, радници уживају.

• Боље да ослушкују грађане, него да их прислушкују.

Драгутин Минић


Коментари19
1176c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

carobne reci
Ideja, patent, patentno pravo,.. ili bilo koja druga rec koja moze doneti nocac, je carobna rec, ne samo one vojne ili bezbedosne. Moja jedna ideja je realizovana na MIT-u, posle dve godine od mog naivnog caskanja mobilnim i samo mobilnim telefonom. Nije mi krivo, jer je makar realizovana i kao takva dokazala nevrnom Tomi sa kojim sam uzalud razglabao telefonom, da je ideja realna i izvodljiva. Ja je verovatno ne bi ni realizova. A da, NSA finansira MIT u iznosu od preko 80% :))
Vladimir Mijovic
Lazanski, kada ćeš napisati tekst u kom ćeš uporediti vojne potencijale Rusije i Amerike? Realno, profesionalno. Hvala.
Nenad Nenadovic
Bilo bi lepo ako bi skako ko se dohvati telefona prvo izgovori carobnu rec, neka nas sve prisluskuju. bas bi im to bilo interesantno
zguzvana osecanja
Prisluskivanje ljudi je jos uvek "bezazleno" u odnosu na psihotroniku, koja vodi opstoj propasti ljudske vrste. I ukoliko, ono malo razumnih, ne zaustavi to ludilo, buducnost ce nam biti najgora vrsta robovlasnistva. Sve veci broj depresivnih i umobolnih govori da je upravo psihotronika na najboljem putu da zombira ljude. A mi smo oduvek bili odlican poligon, kako za strane, jos vise za domace eksperimente.
vladimir kos
Americki grb u koji je ukomponovan orao prezivio je 4 amaricka ambasadora saljuci informacije Rusima. Buba za prisluskivanje zvana "Zlatoust" je ugradjena u ovaj grb. To je vrhunsko djelo ruske obavjestajne sluzbe. Zasto? Aparat nije imao baterije I zato nije tako dugo otkriven. Osnova prislusne naprave bila je membrane koja je radila na principu radio-snopa iz zgrade preko puta ambasade koju je kontrolisala ruska obavjestajna sluzba. Prilikom razgovora ugradjena membrane vibrira, odbijeni radio-snop se modulira tako da se signal prima I desifruje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Политика прислушкивања
Политика прислушкивања
Политика прислушкивања

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља