среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.02.2015. у 22:00 Дубравка Лакић

Од филмске љубави до бизниса

Дитер Кослик и министарка Моника Гритер на берлинском црвеном тепиху (Фото Берлински фестивал)

Берлин - По чему ће се памтити 65. Берлинале? По чињеници да је са укупно 443 филма, укључујући и оне приказане на Европском филмском маркету, ово било најгабаритније фестивалско издање? Чисто сумњам. Бројке интересују статистичаре, а како искрене поклонике филма занима само њихов квалитет, онда је закључак следећи – била је ово још једна бледуњава берлинска фестивалска сезона.

 Берлински фестивал је од оснивања био познат по политички ангажованим филмовима и ауторима-дисидентима и ту позицију је успевао да задржи и дуго после пада Берлинског зида. Заправо, све до (Дитер) Косликових селекторских година, које се само продужавају и продужавају, постепено претварајући политику у пуко, кадкад и неукусно политиканство и претварајући љубав и посвећеност филму у чист бизнис. Филмске љубави овде већ дуже нема.

 У мору просечности, можда чак и више – исподпросечности, нарочито у главном такмичарском програму 65. Берлинала, званични жири предвођен америчким редитељем Дареном Аранофским заједно се са публиком и филмским професионалцима у гледалишту, „хватао” за повремене сламке спаса. Зато је и коначни резултат такав какав јесте – жири је наградио ама баш све филмове који су иоле ваљали. У том смислу постигнуто је потпуно сагласје између става жирија и става филмске критике.

 Иако му „Такси” није један од најбољих филмова, на шта му не треба замерити јер већ дуже живи и ствара у ненормалним условима, ирански синеаста, дисидент и кућни притвореник Џафар Панахи, заслужио је „Златног медведа”. Ако ништа друго, а оно због сировог реализма с којим је осликао и своју позицију и позицију својих досадашњих филмова, кроз коментаре њихових актера, али и случајних путника који га препознају као такси возача. „Такси” јесте и помало нарцисоидан Панахијев филм, али је и духовит и забаван. Не толико уморан колико је уморан његов аутор. „Златног медведа” је у име „оправдано одсутног” лаурета, примила његова малена нећака Хана Саеди. „Такси” је освојио и награду жирија критике.

 Са правом свежином и у пуном глумачком замаху, британски глумци Том Корни и Шарлота Ремплинг, одиграли су у филму „45 година” улоге за памћење. „Сребрне медведе” за најбољу мушку и женску улогу, стопостотно су заслужили! И чилеански редитељ Пабло Ларен заслужио је за свој, по теми необичан и мрачан филм „Клуб” Велику награду жирија („Сребрни медвед”), баш као што су са покрићем „Сребрног медведа” за најбољу режију равноправно поделили пољска редитељка Малгоржата Шумовска (филм „Тело”, биће ускоро приказан и на Фесту и не треба га пропустити) и румунски редитељ Раду Јуде (филм „Аферим”, црно-бели источноевропски вестерн). И гватемаланском дебитанту Хаиру Бустамантеу операвдано је за филм „Иксанул” припао „Сребрни медвед”, за играни филм који отвара нове перспективе, награда која у називу носи и име Алфреда Бауера. Препознати су и квалитети документарног филма „Бисерно дугме” Патрисиа Гузмана („Сребрни медвед” за најбољи сценарио), као и визуелни квалитети руско-пољско-украјинског копродуцентског филма „Испод електричних облака” и немачког дебитантског филма „Викторија” Себастиајна Шипера. Сниматељива ових филмова- Евгенију Привину и Сергеју Михалчуку, као и Стурли Бренд Гревлену, припали су такође „Сребрни медведи”...

 Пред сам крај такмичења виђен је и дебитантски италијанско-албански филм „Заклета девица” Лауре Биспури, у чијој је копродукцији потписано и Косово. Већ после првих неколико минута протрљала сам очи. Прича овог филма толико личи на Карановићеву „Вирџину”, да све онда пада у воду. Чак и глумачки труд италијанске глумице Албе Рорвахер као „заклете девице”.

 Ни у програму „Панорама” није ове године било неког великог „провода”. По квалитету доминирали су европски северњаци и Латиноамериканци. У „Панорами” је приказан и сатирични филм „Nasty baby” Себастијана Силве, који је освојио награду „Теди”, најпрестижнију квир филмску награду за најбољи филм, према одлуци жирија у чијем је саставу био и наш Предраг Аздејковић.

 Међу овогодишњим великим филмским звездама биле су и Никол Кидман и Натали Портман, али је највише пажње под берлинским рефлекторима имао Џејмс Франко. На 65. Берлиналу био је присутан са убедљивим улогама у чак три филма. У Херцоговом „Краљица пустиње”, Вендерсовом „Све ће бити добро” и независном филму који је сам продуцирао – „Ја сам Мајкл” Џастина Келија.

  Највећу помаму на фестивалу изазвала је светска премијера филма „Педесет нијанси сиве” Сем Тејлор-Џонсон. Биле су уведене и ванредне пројекције за извештаче и критичаре. Ишчекивање пред почетак пројекција велико. Само који минут касније у дворанама публика се смејала и смејала... Звиждук на крају био је громогласан.

----------------------------------

„Флотелу Европа” награда читалаца „Тагесшпигела”

Дугометражном документарном есеју данско-српске продукције – „Флотелу Европа” Владимира Томића, који је био приказан у угледном порграму „Форум”, припала је награда читалаца „Тагеспигела”.

 Овај немачки лист још од 2007. Године додељује читалачку награду за најбољи филм у програмској селекцији „Форум”. Уз веома похвалне критике Томићевом филму (које су освануле и у другим немачким листовима), жири читалаца је издао и саопштење у којем се каже да је „Флотел Европа” „импресиван филм који се служи ВХС материјалом са почетка 90-их година” и да „фасцинира захваљујући експресивној снази аматерских снимака са личним рефлексијама аутора”. Монтажу филма потписује наш аутор Срђан Кеча, који је уз Селму Јусуфбеговић и продуцент овог филма.

Коментари1
237f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pozdrav zdravo
Nevezano za tekst, a u vezi sa naslovom. Pobedila je STRUKA, a ne pojedinac. Od filmske ljubavi do biznisa - to je za struku apsolutno nerelevantno. Ni u jednom izvestaju struke takava tema se ne obradjuje. Zapamtite to. STRUKA JE POBEDILA!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља