понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:06

Директно, истинито, отворено, критично

Аутор: Ана Тасићуторак, 17.02.2015. у 21:57
„Хотел Косово”, текст и режија Ненад Тодоровић, Народно позориште из Приштине са седиштем у Грачаници, гостовање у Народном позоришту у Београду Фото Р. Крстинић

Представа „Хотел Косово”, према тексту и у режији Ненада Тодоровића, пародични је мјузикл врло грубог и огољеног израза. Представа има фрагментарну грађу, њен текст је састављен од двадесет и девет слика које исписују трагичну судбину Добривоја Анђелковића (Александар Михајловић) који се из избегличког центра у Крушевцу враћа кући на Косово, после петнаест година одвојености. У исецканим, кошмарним сликама, искрцаних са различитих места и времена одвијања, приказују се аспекти језа ??? са којима се Добривоје суочава.  Из једног ништавила он стиже у друго, страшније јер је безнадежније, утолико што се више не нуди могућност светла на крају тунела.

Може се рећи да је форма представе неоекспресионистичка, зато што је њена фрагментарност, расцепаност приповедања, начин да се изрази расцепаност свести главног лика. Он је жртва политике кошмара која ломи појединца и његово право на достојанствени живот (експресионистичка форма разбијености се развила почетком двадесетог века као резултат потребе уметника да изразе слом појединца у дехуманизованом свету).

Поред фрагментарности структуре, од изузетне важности је Тодоровићев избор да игра буде брутално комична, имајући у виду теме које се на сцени раскопавају. Представа никога не штеди, аутори се критички обрачунавају са свим учесницима косовског проблема, од такозваних српских патриота, песника стихоклепаца који се патетично бусају у груди при помену „свете српске земље” (четврта сцена у комбију), српских академика заглављених у прошлости (лик историчара Хаџи Јована Јеремића), преко позерских представника међународних невладиних организација, агресивних и одвратно површних медија, америчке власти до албанских војсковођа у двадесет и петој сцени, који своје војнике гурају у смрт („Гините браћо… Гините, јер живот је рат”).

С обзиром накрајњу осетљивост теме, и даље актуелну врелину емоција у приступу косовском проблему, то јест у суочавању Србије са губитком Косова, директност ове представе српске драме из Приштине изузетно је храбра и драгоцена. При томе је избор форме пародичног мјузикла суштински битан. Хумор и спектакл песме и плеса успевају да прогурају прегорки садржај лакше низ грло, помажу гледаоцу да га прогута, а да се при томе не задави. Са овиме у вези, присетићемо се речи Џорџа Бернарда Шоа: „Ако хоћеш да кажеш људима истину, боље је да их при томе и насмејеш, јер ће те они у противном убити.”

У погледу вредности игре, у представи се издвајају плесни делови, врло спретно остварени (кореограф Небојша Громилић, плесна група „Стрит денс” из Косовске Митровице). Снимљена музика композитора Бојана Стојчетовића је утемељена у нападном року, са примесама фолк, ска, црквене музике, што укупно изражава бунт, кључан појам у представи. У погледу решења сценског простора, главна је конструкција која подсећа на костур куће, на чијим се спратовима играју различити призори. Овај костур симболички ефектно изражава недостатак стварног дома актера (сценограф Горан Стојчетовић). На пољу квалитета игре глумаца, представа је далеко од савршености, они прегрубо играју, често преглумљују, фали им суптилности. Пародија може да буде аргумент који правда ту грубост, али са друге стране, пародија се може изразити и у финијем облику.

Но та неизбрушеност сценског израза која се у тренуцима граничи са аматеризмом, овде је у пуној сенци укупног друштвеног значаја представе. У ређим случајевима, општа важност дела је изнад мана њене реализације. Слабост естетике ове представе постаје небитна у односу на њену етику, снагу идеја које носи. Директан, истинит, отворен и критички став према односу Албанаца и Срба на Косову исписан у представи „Хотел Косово”, а представљен на сцени Народног позоришта у Београду, враћа театру упечатљиву сврху на друштвеној сцени.


Коментари1
6b542
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Zelenovic
Lepo sto je Politika dala ozbiljan tekst o ovoj predstavi, sramotan je pristup vecine drugih stampanih medija cije se izvestavanje zavrsavalo na fotografijama Novaka Djokovica koji je prisustvovao predstavi. Jos je jednom Politika pokazala da je jedinstvena na ovim prostorima, cestitam.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Позориштe

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља