субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:03

Професорка Биолошког факултета пред Одбором за етику БУ

Аутор: Сандра Гуцијанчетвртак, 19.02.2015. у 08:15
Настава на Биолошком факултету (Фото: Универзитет у Београду)

Да ли је на помолу нова афера на Београдском универзитету или је реч о закулисним радњама због новца који доноси нови европски пројектни циклус, знаће се када Одбор за професионалну етику БУ донесе одлуку поводом извештаја Биолошког факултета у којем се професорка др Лидија Раденовић оптужује за плагијате и аутоплагијате, односно за повреде Кодекса професионалне етике.

Реч је о професорки која предаје Физиологију животиња и човека на Биолошком факултету, истраживачу А1 категорије, у коју спада само неколико процената научника у Србији, високог индекса цитираности у међународним часописима и чланици многобројних европских друштава и одбора.

Оно што уноси додатну забуну у читаву причу јесте и чињеница да нико на универзитету не жели да коментарише овај случај, па ни сама професорка. Она нам је одговорила „да би то урадила врло радо, али да по савету свог правног заступника то правноформално не би било конструктивно, имајући у виду да је у току поступак пред Одбором за професионалну етику УБ”.

Према документу до којег је „Политика” дошла, угледној професорки се на терет ставља то што су њене колеге које су анализирале њен рад, у 48 радова објављених до избора у редовног професора уочили многобројне неправилности (конгресна саопштења приказана као радови, мењани наслови и резултати истраживања…), да њен научни опус садржи плагиране радове и велики број аутоплагијата.

– Након ове анализе, комисија Биолошког факултета је утврдила да постоји прекршај, а затим је извештај послат на универзитет пре више од годину дана. Почетком новембра прошле године стигао је извештај са универзитета који није јавно објављен, ни прочитан на Наставно-научном већу факултета, тако да осим декана и продекана нико не зна шта у том извештају пише – наводи „Политикин” извор који је инсистирао на анонимности.

За коментар смо се одмах обратили декану Биолошког факултета професорки др Јелени Кнежевић-Вукчевић која је кратко одговорила да и факултет чека извештај одбора и док га не добије, „нема разлога да било шта коментарише”.

И професор др Павле Анђус, један од наших најпознатијих научника, није желео да коментарише случај, јер „то не би било на линији професионалне етике”. Он је подсетио да је професорка Раденовић члан његовог тима и пројекта којим руководи, као и да је потписник њеног реферата за избор у редовног професора, као и извештаја интерне комисије факултета о њеним радовима који је сад на разматрању на универзитету.

Интересовали смо се и у Ректорату БУ и замолили за документацију о овом случају, али нам је проректорка, професор др Иванка Ковачевић одговорила да „док Одбор за професионалну етику не заврши свој рад и не донесе одлуку о овој пријави, Ректорски колегијум није у могућности да даје било какве информације о овом случају”.

Да читава прича има и другу страну указао нам је професор овог факултета који је такође инсистирао на анонимности. Он нам је рекао да колеге професорки подмећу већ доста дуго на српском научној сцени, а сада се то проширило и у међународним институцијама, јер је професорка неко ко ће одлучивати о добитницима средстава у оквиру „Хоризонта 2020” и програма Марија Склодовска-Кири.

Подсећања ради, „Хоризонт 2020” највећи је до сада програм ЕУ за истраживање и један од највећих фондова који се јавно финансирају широм света. Програм у којем ће наша научница бити ангажована као експерт имаће буџет већи од шест милијарди евра и постаће главни програм ЕУ за усавршавање доктора наука.

Адвокат Горан Нинић, правни заступник др Лидије Радуновић, потврђује да је професорка изабрана за независног експерта који се бави евалуацијом програма Марија Склодовска-Кири. Он додаје и да је реч о правно недовољно дефинисаном поступку, као и да термин „аутоплагијати” закон не познаје.

Како објашњава, на решење Одбора за професионалну етику о покретању поступка против професорке, поднет је одговор, у којем се наводи да је овим повређен члан 197. Устава Републике Србије на штету пријављене, којим се изричито забрањује да закони и други општи правни акти могу имати повратно дејство. Наиме, Кодекс професионалне етике на Универзитету у Београду ступио је на снагу у октобру 2007. године, док се у огромном броју случајева ради о професоркиним радовима објављеним у периоду од 1994. године до 2007. године.

На наш коментар да то не амнестира научницу од одговорности, Нинић каже да ова правна примедба нема циљ да амнестира пријављену, већ указује на етичко понашање подносиоца пријаве: шта је добро и корисно у пријављивању наводних аутоплагијата након 20 година ако су они били познати стручној јавности све ове године? Да није неки други мотив у питању?

Он каже и да је од посебне важности временски размак од 20 година између првих и најновијих оспорених радова.

– Први радови припадају периоду деведесетих година прошлог века, када је продор научних радова из Србије у међународну стручну јавност био максимално отежан, понекад и немогућ. Управо је група тада младих аутора покушала и успела да њихови радови претходно објављени у домаћој стручној литератури добију своју међународну валоризацију кроз објављивање у референтним стручним часописима и публикацијама. Чињеница је да су истоветни радови објављени и у домаћој и у страној литератури, али да ли је то било добро и исправно са становишта општеприхваћених вредности. Да ли се тада ово поступање вредновало као велики успех наших младих стручњака? – истиче овај адвокат.

Радови након 2000. године су карактеристични за време када се публицистички живот у Србији услед недостатка материјалних средстава скоро сасвим угасио и свео на један једини биолошки стручни часопис. Тада је постојао интерес еснафа да се побољша квалитет тог јединог биолошког часописа који је претендовао да постане међународни, у чему је професорка помогла, без икакве личне користи, нити су ти радови никада имали суштински значај на њене изборе у звања, нити категоризацију научног рада.

Иако признаје да је већ овим поступком учињена трајна штета професоркином угледу и кредибилитету, он на крају каже да се нада да ће Одбор за професионалну етику донети одлуку која ће омогућити да се Лидија Раденовић ипак несметано бави својим научним радом.


Коментари31
2eb58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anonimna anonimus
Ne daju postenom i dragocenom coveku normalno da radi svoj posao. Ako nisi deo copora rastrgnucete te!
prirodnjacki muzej njegoseva
Lidiju znam iz srednje skole i sa fakulteta uopste nije tip osobe koja bi uradila tako nesto. I ne cerujem d aje sve to tako crno belo kako se prikazuje
Botanicka basta
Ne znam samo zasto niko do sada nije pisao o tome da Bioloski fakultet nema svoju zgradu, vec je zasticeni podstanar na vise mesta u gradu. Koliko se secam, prof. Buda Tatic je zapoceo gradnju zgrade u Botanickoj basti, jos 90-ih. Taj njegov san je ostao nedovrsen, a vrsni strucnjaci uzimaju novac od analiza DNK umesto da ulazu u prostor koji ce biti njihov fakultet.
Nenad Lidijin
Čista zavist i nameštaljka.
Драго Марковић
Публиковање једног истог рада на више часописа је пример псеудонаучног непоштовања. Посебно, дабас када можете да публикујете на свим светским језицима. То није дозвољено ни због кршења једног од основних принципа научног рада, да научни рад МОРА да буде ОРИГИНАЛАН. У целој причи не треба тражити одговорност само једног научника (или ''научника''), него целог тима, свих аутора на спорним радовима, ментора доктората и магистеријума, чланова свих комисија за избор и реизбор до руководиоца катедре, продекана и декана. Лаичка јавност и новинари треба да искористе прилику и раскринкају то клупко преваре и лажи.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља