понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:20

Дванаест директора за милион и по тона челика

субота, 21.02.2015. у 09:15
Котури челика чекају купце (Фото US STEEL)

Ново руководство „Железаре Смедерево” треба да повећа производњу челика и да је одржи на нивоу не мањем од 1,5 милиона тона годишње, изричит је услов који је поставила сама компанија на основу владиног закључка у тендеру који је управо објављен на страницама нашег листа.

Да би „Железара” имала бољу будућност водиће је 12 директора, јер се за толико лица траже биографије за послове производње, набавке, продаје, финансија, рачуноводства и пореза, као и финансирања инвестиција. Још се не зна за колике ће паре радити, јер се управо од њих тражи да доставе предлог варијабилног и фиксног дела „накнаде” у доларима или еврима. Варијабилни део се мора везати за одређене показатеље везане за профитабилност.

Пошто је овај позив назван „упитом за достављање предлога за сарадњу…” у њему нису тражене никакве гаранције нити се знају последице по менаџмент ако не успе у оном на шта се обавезао. Остаје нам да се надамо да ће то, вероватно, бити предмет уговора између Железаре (државе као власника) и будућег тима менаџера.

Иако се у јавности говорило да ће изричити услов бити да нови менаџмент не отпушта свих 5.000 запослених тога у јавном позиву нема. Јер, од њих се тражи да доставе и план политике запошљавања и „јасно одређене информације о предвиђеном броју запослених”, као и јасно одредиве бруто зараде и остала права запослених од априла 2015. до децембра 2018. године

Од нових директора се тражи и да опораве „Железару” под пуним надзором државе, која је власник капитала, као и да „обезбеде финансирање и управљање” такође под пуним државним надзором. Увођење нових технологија, освајање нових тржишта и помоћ у обезбеђивању средстава из фондова ЕУ за пројекте попут заштите животне средине, инфраструктуре и транспорта такође су на листи захтева.

Да се ђаво крије у детаљима јасно је из детаљног пословног плана који будући управљачи треба да доставе, а који „тражи” биланс успеха и новчаних токова „Железаре”, као и план и стратегију за продају компаније. План треба и да образложи отварање нових тржишта и ценовну стратегију. Од њих се тражи да доставе и планиране цене кључних финалних производа, као и детаљни план производње за све финалне производе по предвиђеним продајним тржиштима. Тражи се такође и стратегија набавке за кључне сировине попут кокса, угља, као и детаљан план оперативних трошкова и објашњење како их смањити у односу на садашњи ниво трошкова.

План финансирања мора да садржи детаљне услове о задуживању код банака и добављача попут камата, периоду отплате зајма, као и плану залагања колатерала (гаранција) којим би се ово постигло. Мора бити приложен и списак банака за које се очекује да би могле да буду потенцијални финансијери. Листу захтева употпуњују и инвестиције са износима улагања и временом отплате.

Рок за пријаву је 6. март.

-------------------------------------------------------------

Немамо јаке менаџере

Економиста Љубомир Маџар каже да ми немамо добре менаџере за „Железару”, али немају их ни дуги у свету. Челичана константно прави губитке и зато не мисли да је неки нови манаџмент решење за проблем.

– Појам за челичну индустрију на планетарном нивоу је „Ју-Ес стил” и они су својим одласком дали оцену о њеном пословању. Ни нови менаџмент неће моћи да елиминише губитак. Само уколико их пренесе на државу јавиће се неко да управља „Железаром”, јер нико није наиван да их преузме. Уз губитке које прави челичана сада ваља рачунати и на трошак плата – каже Маџар. 

Ј. Рабреновић

-------------------------------------------------------------

Велика светска понуда

Конкуренција65 земаља произвођача овог метала оштрија него на тржишту аутомобила

Прошле године у свету произведено 1,63 милијарди тона челика (Фото Танјуг)

Србија се бори да сачува своју челичану у време када на светском тржишту челика влада изузетно јака конкуренција од које, кажу, све ври и због које чак и велики произвођачи имају озбиљне падове профита, па и губитке на супстанци. Упућени тврде да је конкуренција на светском тржишту челика данас много јача него на тржишту аутомобила.

Осамдесетих година двадесетог века у свету су постојала три крупна центра за производњу црних метала – СССР, САД и Западна Европа, да би последњих деценија уз њих стале и металургије Кине, данас највећи произвођач челика у свету, Индије, Јапана, Кореје, Латинске Америке, па чак и Африке.

Од почетка светске економске кризе и светска индустрија челика је пролазила кроз потресе без преседана. У 2007. години укупна светска производња челика износила је 1,35 милијарди тона, у чему је удео Кине износио 36,6 одсто.

Према подацима Светске асоцијације челика (WSA), у 2014. години у 65 земаља, које производе око 99 одсто светске производње, изливено је укупно око 1,63 милијарди тона челика. У 2013. у овим земљама производња је достигла 1,61 милијарду тона.

Интерни документ Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), који је почетком 2014. године процурио у јавност, указује на забрињавајућу будућност производње челика у свету. Аналитичари ОЕЦД-а су навели да је финансијска ситуација у светској индустрији челика лошија него за време кризе с краја деведесетих. Разлог је вишак капацитета, смањена профитабилност и рат између појединих великих играча на тржишту челика.

Вишак капацитета је постао забрињавајући, финансијска ситуација у индустрији је слаба, а протекционистичке мере појединих држава се настављају, упозоравају из ОЕЦД-а. И поред тога, у 2014. години очекивао се раст производње челика од 3,1 одсто, а у 2015. за 3,3 процента, што је ипак успоравање имајући у виду да је у 2013. години забележен раст од 3,6 одсто.

Због велике кризе у којој је већ подуже, недавно је Европски парламент предложио резолуцију о сектору челика Европске уније. Потражња за челиком је у Европи још увек испод бума из 2007. године, а вишак производних капацитета је најмање 40 милиона тона годишње.

Занимљиво је да је бивша СФРЈ имала чак 12 железара, од тога десет већих. Осамдесетих година прошлог века већина је радила са губицима. Портал Економске вести преноси процену Светске асоцијације за челик да је међу државама насталим на територији бивше СФРЈ у 2014. години највише челика произвела Босна и Херцеговина – 793.000 тона. Железара „Зеница” била је највећа у тадашњој заједничкој држави. Следи Словенија, са прошлогодишњом производњом од 615.000 тона. Словенија је у време СФРЈ имала три железаре – „Шторе”, „Јесенице” и „Равне”. Данас су „Јесенице” и „Равне” у саставу Словеначке индустрије челика.

Србија је по прошлогодишњој производњи челика била на трећем месту са 583.000 тона, а Македонија на четвртом са 188.000 тона. Последња је Хрватска, са производњом од 159.000 тона. Црна Гора и њена железара у Никшићу се, на овој листи Светске асоцијације за челик, не помиње.

Ал. Микавица

-------------------------------------------------------------

У Железари нема прекобројних

За рад једне високе пећи у Смедереву неопходно је 5.050 радника (Фото Танјуг)

Смедерево – Према студији коју је својевремено за потребе „Железаре Смедерево” радио „Ју-Ес стил”, док је био власник челичане, за рад једне високе пећи неопходно је 5.050, док је за обе потребно 5250 радника. Тренутно, на платном списку те фабрике налази се 5.030 запослених, укључујући и оне који су у последњих годину дана примљени на одређено време.

Ово је за „Политику” потврдио Бојан Бојковић, извршни директор за финансије у смедеревској железари.

Ова студија рађена је према врло строгим критеријумима и представља реалне потребе „железаре” у обе варијанте, објашњава Бојковић.

Судбина радника српске челичане зависиће од одлуке државе о њеној будућности. Да је „Есмарк” дошао, не би било отпуштања јер, према тврдњама Бојковића, број радника није био камен спотицања у преговорима, како су неки медији писали.

Како ће услови за нови менаџмент фабрике бити готово идентични онима из тендера, намеће се закључак да ни у тој варијанти неће бити вишка радне снаге, тачније неће доћи до отпуштања. Међутим, многи економски стручњаци сматрају да је управо оволики број радника велика препрека за решавање статуса „железаре” јер, наводно, оптималне потребе производње захтевају много мање радне снаге.

У овом тренутку све остаје по старом. Да ли ће, међутим, доћи до договора са неким од професионалаца у свету челика, остаје да се види. Вест „Политике” о доласку Словака Петера Камараша на чело будућег менаџмента „железаре”, Бојковић није хтео званично ни да потврди, али ни да демантује. Каже, да је услов да „тај менаџмент унесе у посао неки новац или обртни капитал”.

Очекујем да се на позив државе јави више њих са јасним бизнис планом, а Влада Србије ће разматрати сваки план понаособ и донети најбољу одлуку, додаје он.

Слично мисли и Милета Гујаничић, лидер Независног синдиката металаца у „железари”.

Држава неће тражити неког ко има диплому неке престижне светске школе и добре оцене на факултету, а нема искуство и практично знање у овој области. Нама не требају само образовани менаџери, већ пре свега људи који знају да продају челик и што је најважније, уз то знање имају и шта да понуде, на пример у сировинама или новцу. Дакле, требају нам добри бизнисмени у овој струци, људи који имају овде интерес да нешто зараде, а уједно и нас извуку из пропасти, каже Гујаничић.

-------------------------------------------------------------

Нема више преговора са Есмарком

Коментаришући изјаву Џејмса Бушара да „Есмарк” још увек „стоји на располагању Влади Србије за договор око ’железаре’”, Бојан Бојковић каже да је процес приватизације закључен и да сада свако ко жели евентуално да купи челичану, мора испочетка да прође цео процес по законима Србије.

Упитан да прокоментарише спекулације медија о фирми „ Есмарк Европа” у Холандији која је регистрована недавно, да би конкурисала за куповину „железаре”, Бојковић каже да је та компанија била само формално-правни понуђач на тендеру, искључиво из правних и пословних разлога, те да други мотиви , колико је њему познато, нису постојали.

О. Милошевић


Коментари4
be29f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jovan ilic
Ako sam razumeo, prizvodnih radnika za dve peci treba oko 500. Sta radi ostatak od 5000 ljudi ? Presipaju iz supljeg u prazno ? Gasite bre tu zelezaru da je vise ne placa cela Srbija.
Mali genije
Na Megatrend univerzitetu je sigurno neko doktorirao iz oblasti upravljanja zelezarama. Ako nije pod hitno to treba da uradi. Tri meseca je sasvim dovoljno.
cudo nevidjeno
Ako bi postojao tim menadzera koji bi mogao da uradi sve to sto hoce srpska vlada, on ne bi ni dosao u Srbiju nego bi rasirenih ruku dobio posao u svakoj velikoj svetskoj zelezari za bar deset puta vecu platu, i sa mnogo boljim izgledima za uspeh. Srpskim politicarima ne trebaju sposobni menadzeri nego vasarski madjionicari.
misa ivkovic
Esmark je iz strateskih interesa SAD usao u pricu iskljucivo da bi sprecio eventualni upliv ruskih finansijera. Ko je hteo da zna - odmah je znao da od posla nema nista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља