недеља, 13.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

„Панчевац” – никада до краја обновљен мост

Аутор: Никола Белићнедеља, 22.02.2015. у 15:00
Црвеном бојом означена је позиција петог подужног носача, који би, по замисли професора Влајића, растеретио четири постојећа

Донедавно једини престонички прелаз преко Дунава – Панчевачки мост – делимично је растерећен отварањем Пупиновог моста, али то не значи да је тиме лишен свих брига. Протеклих година о дотрајалости ове конструкције извештавалo се нашироко, јер пројекат потпуне санације који је 2007. урадио Саобраћајни институт ЦИП само је делимично реализован.

Једино је извесно да ће из руског кредита бити финансирана обнова железничке инфраструктуре на „Панчевцу”, али је отворено питање да ли ће се и како ојачати челичнa решеткa да да би могла да прими прописано оптерећење на два колосека.Потребно је санирати и обе конзоле – бочне конструкције са по две траке, којима се одвија друмски саобраћај. 

Проф. др Љубомир Влајић који је предводио тим ЦИП-а у изради пројекта санације „Панчевца”, истиче да на мосту није било капиталних реконструкција од када је 1965. године отворен у облику какав има данас. Упозорење колико су овај објекат „нагризли” време и интензиван саобраћај стигло је пре две и по године, када се на месту где се једна од саобраћајница улива на мост појавило удубљење. То је био повод појединим листовима за драматичне наслове попут „Пукао Панчевац”...


1931. отворен мост краља Петра Другог Карађорђевића, прва „верзија” данашњег Панчевачког моста.

– Озбиљнијих поправки било је тек када се нешто догоди. Тако је било у лето 2012. и годину дана раније, када су после пожара испод прилазне конструкције са београдске стране оштећена два стуба. Појавиле су се и пукотине, а то је било заиста забрињавајуће. Обложили смо стубове челичним цевима и између те оплате и бетонског дела убризган је слој специјалног малтера. На тај начин носивост стубова теоријски је повећана за готово два и по пута – објашњава Влајић детаље свог пројекта који је реализован пре три и по године.

Осим обнове металних конзола, он истиче да је нужно ојачање челичне решетке у средини, испод пруге. Она је делимично обновљена 2007. када је уклоњена корозија са челичних елемената испод нивоа колосека.

– Санација 2007. није окончана, па је питање да ли би по том пројекту и могла да се доврши. Тада је урађено само најнужније, тек толико да бисмо били сигурни да се мост неће срушити – наглашава Влајић.

Пошто појачање никад није довршено, ни данас у истом тренутку на мосту, по прописима, не би смеле да се нађу две композиције из супротних смерова.


1946. Треће „издање” Панчевачког моста отворено је 29. новембра. Тада је назван Мост Црвене армије. У изградњи су учествовали и совјетски инжењери и грађевинци.

– Непосредно испод колосека постоје по два подужна носача и они не би могли са довољном сигурношћу да истовремено приме прописано оптерећење – два најтежа теретна воза. У пројекту који сам са својим тимом потписао и који је прихватила ревизиона комисија с Грађевинског факултета, предвиђено је да се још један носач постави на средини између два колосека. Тиме би се сваки од четири постојећа растеретио за по четвртину. То није реализовано – објашњава Влајић.

Није спроведена у дело ни идеја опонената Влајићевог плана, да се четири потпорна елемента додатно ојачају. 

Пројектант обнове „Панчевца” додаје да би ојачање металне решетке још једним носачем омогућило и лакшу обнову делова моста предвиђених за друмски саобраћај.

– Површином једног од два колосека било је предвиђено да се привремено одвија друмски саобраћај док се обнавља једна од конзола. Тако се не би успоравао промет, а и екипе које би обављале реконструкцију имале би већи маневарски простор – закључује Влајић који је учествовао у изградњи и испитивању 12 мостова над Дунавом.


Коментари7
11429
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мики Микић
Слажем се ја Јагодинцом Б. Јефтино није увек баш "јефтино". Новац који једном оде из земље се не враћа у привреду и не доприноси бољитку. А посебно не када иде у земљу која са нама бележи суфицит а ми дефицит. Домаћи капитал, иако скупљи, наставља да кружи у привреди где и друге гране могу да искористе исти капитал. На дужу стазу тај скупљи капитал у ствари постаје јефтинији је индиректно доноси побошљање свима а не самим извођачима или корисницима пројекта. Унајмљивање других се исплати само када је тај неко 5 до 10 пута јефтинији тј толико да када разлика у новцу нама више значи него губитак капитала. Зашто мислите да је запад пребацио производњу у Кину? Не због 20% мањих трошкова него преко 1000%! Када су измузли Кину прелазе у Камбоџу, Вијетнам, Бангладеш па тако у круг. Кад то схватимо,а јесмо после 45. и за време Обреновића, Цара Душана итд биће нам боље. Поз.
ljuba belić
Ne trebamo sumljati da će postojeća vlast u Beogradu, sa gospodinom Malijem, ako je to u njihovoj nadležnosti, naći najbolje rešenje.
Moravac Veliki
Prvo, čovek se ne zove Mrkšić, nego Mrkonjić i nije CIP njegova firma nego je on bio direktor CIP-a kao kadar SPS-a. Osim tog perioda, CIP ima tradiciju od preko 70 godina postojanja i projektovanja najvažnijih mostova u zemlji i inostranstvu, pa je nemoralno nipodaštavati kvalitet inženjera i projekata koji su urađeni u tom periodu samo na osnovu ponašanja (koje je za svaku osudu), samo jednog čoveka. CIP je projektovao svih 256 mostova na pruzi Beograd-Bar, Pančevački most, o kome govori ovaj članak, čak i tzv Kineski most (Mihajlo Pupin) koga hvalite u svom komentaru, i još mnogo, mnogo drugih mostova...., ali most na Adi, za koji tvrdite da je preskup nije projektovao CIP, nego stranci, a strane firme su ga i izvodile. Uvek se treba držati činjenica!
Jagodinac Bgd
Gospodine Maticu, srpske firme bi trebale da grade nashe mostove cak iako je to skuplje. Na taj nacin se uposljava srpska radna snaga i novac ostaje u Srbiji. Od kada to Kinezi grade bolje i jeftinije? Kinezi su poznati po jeftinom i kvalitetnom. To svaki gradjanin Srbije moze da proveri kroz robu proizvode made in China. Kvalitetno a jeftino. U slucaju mostova milioni koje placa Srbija kuda odlaze? Pa u Kinu. Od Kine se uzima kredit a tim kreditom se placa kineska radna snaga. Srbiji ostaje da vraca taj kredit sa kamatama tako da je pitanje da li je na kraju to jeftino. A o kvalitetu reci ce vreme za desetak , petnaest godina. Voleo bih da vidim vash komentar u to vreme.
putnik iz voza
prošle godine sam vozom putovao iz Novog Sada za Budimpestu sa jednim mladim gospodinom. Pričali smo o stanju u Srbiji. Spomenuli smo mostove. Mladić mi je ispričao iskustvo iz Danske, i njegov prvi susret sa čuvenim Great Belt Bridge. Prijatelj iz Danske mu je potvrdio da se most gradio oko šest, sedam godina. Potom je spomenuo da smo mi isto tako lep most gradili preko Dunava, most na Beški, ali da smo ga sa prekidima gradili oko 30 godina. Reče, porazilo me je najviše to kad je Danac mrtav ozbiljan prokomentarisao da to mora da je neki baš ozbiljan građevinski poduhvat čim je izgradnja toliko dugo trajala. Od tad, reče, počeo sam da shvatam da je glavni problem u našim glavama. Sećam se, mlad momak pun gorčine. Al realan.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља