петак, 22.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:17

Мали водич кроз београдски Фест

Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 22.02.2015. у 22:00

Већ у петак почиње 43. Фест. Сав је у новом руху. Не само проветрен, већ и организацијски умивен. Са јасно дефинисаним програмским целинама, такмичарским програмима, жиријима и наградама, медијским гостима из региона и иностранства, увећаним бројем филмских аутора и екипа које ће се представљати публици што ће њихове филмове гледати у многим од београдских дворана...

Дакле, до 8. марта, чека нас догађај који после много, много година коначно има све потребне обрисе правог филмског фестивала. Што се избора филмова тиче, он иде на терет и душу филмског укуса уметничког директора Југослава Пантелића и селектора Младена Ђорђевића и о томе ће публика рећи своју реч тек када филмове буде видела. Оно што је најважније – добрих филмова има у довољном броју и публика ће моћи да направи свој избор.

Можда ће у томе од помоћи бити и овај (један од могућих) водича кроз филмове београдског Феста. Рецимо, не треба пропуститибритански филм „'71” дебитанта Јана Деманжа (рођен у Француској, живи и ради у Великој Британији), узбудљиви и динамични егзистенцијалистички ноктурно о скривеним идентитетима, о параноји оних које форсирају да заузму страну. Радња филма смештена је у Северној Ирској, у ратној зони подељеног Белфаста, уочи најтрагичнијих догађаја 1971. године, у једној (од многих) крвавих ирских ноћи током које се, осим личне трагедије још голобрадог британског војника заборављеног и остављеног током акције, приказује и сва злосрећна судбина Ираца. Оних, подељених на лојалисте (протестанти) и непријатељске бунтовнике (католици), на уличне банде, унутрашње секте, издајнике, доушнике, очајнике свих боја и страна. Клаустрофобичне и мрачне улице Белфаста поприште су немилосрдног лова на човека, а са платна као да се шири мирис, крви, паљевине, барута. Много је филмова снимљено на ову тему, међу њима и сјајни Гринграсов „Крвави понедељак” и Лоучов „Ветар ће зањихати јечам”, али Деманжов „'71”, уноси у ову филмску тему и свежину и снагу, постижући универзалну антиратну параболу...

Није за пропуштање ни „Председник” иранског редитеља Мохсена Макхмалбафа (најављен је његов долазак у Београд), модерна бајка о моћи. Филм је снимљен у Грузији са грузијским глумцима, а Макхмалбаф указује на то како је пут до демократије посут насиљем и крвавим конфликтима и како се револуција често претвара у нови вид диктатуре. Кроз поетичну причу о деди (диктатор имагинарне земље) и унуку, њиховој судбини после пада режима, када су се први пут сусрели са угњетаванима, аутор сигурном руком црта портрет људске трагедије, на хуман начин отварајући и сва питања одговорности. У филму плени глума дечака Дачија Орвелашвилија и грузијског ветерана Мише Гомиjашвилија, као и изванредна фотографија Константина Миндијa Есадзеа...

И филм „Далеко од људи”, алзашког редитеља дебитанта, иначе познатог француског сценаристе Давида Оелхофена, оставља веома дубок утисак. Натао према краткој приповетки „Гост” Албера Камија, овај филм се снажно дотиче алжирског рата за независност од сурових колонијалних стега Француске, што је тема о којој се у овој земљи још увек најрадије ћути или прескаче. Иако то није била редитељска намера, Оелховенов филм је жанровски најблискији вестерну. Највише због пустињских пејзажа у подножју сурових планинских масива Атласа и због односа два главна јунака од којих је један француски учитељ а некадашњи официр (Виго Мортенсен), а други – заробљени млади алжирски сељак који је из крвне освете убио свог рођака (Реда Катеб). И један и други су су заправо жртве нарастајућег грађанског рата. И један и други су заправо странци у земљи у којој су се родили. И визуелно и глумачки снажан филм...

Од српских филмова у националном такмичарском програму не треба пропустити „Енклаву” Горана Радовановића, „Ничије дете” Вука Ршумовића и „Исцељење” Ивана Јовића.

Радовановићева визуелно-поетска „Енклава” непретенциозно, а са пуном снагом и правом мером, тематизује сву тежину живота српских заједница које на Косову и Метохији живе у малим, изолованим просторима. Ограничено кретање, превоз до школа и порушених гробаља у утробама Кфорових оклопних транспортера, свакодневни проблеми са комшијама Албанцима – све се то до сада дало видети у документарно-телевизијским филмовима. За играни филм, до сада, ово као да је била непожељна тема. Начин на коју је сада у форми играног филма отвара и заокружује Горан Радовановић, за похвалу је. Чини то уз пуну ауторску одговорност, са сензибилитетом. Естетски префињено. Веома емотивно, али не и патетично. Са избором четири дечака са Косова (Филип Шубарић, Денис Мурић, Ненад Станојковић и Милан Секулић), који су својом глумом обележили филм и са изврсним Небојшом Глоговцем и Аницом Добром...

Пошто је као нестварни глумачки таленат откривен у Радовановићевој „Енклави”, малени косметски натуршчик Денис Мурић нашао се и у главној улози доброг дебитантског филма „Ничије дете” сценаристе и редитеља Вука Ршумовића (у Венецији освојио две награде критике). Уз вешто редитељско навођење, малени Мурић сигурно и чврсто носи готово свеукупан филм на својим дечачким плећима. Ово је и продукцијски врло добро и професионално упакован филм, са моћном фотографијом као важним ликом у филму рађеном према истинитом догађају. О дечаку одраслом међу вуковима, кога су крајем осамдесетих пронашли на тромеђи Босне, Србије и Црне Горе...

Филм „Исцељење” Ивана Јовића (сценарио Моња Јовић) по својим високим уметничким вредностима спада у посебну категорију. Прича о православном монаху који ће се на путу унутрашњег исцељења наћи на неочекиван начин, у оквиру које се постављају и питања граница љубави, опроста, али и победе над смрћу и бесмислом, претвара се у филм заокружене структуре и чврстог редитељског концепта. У филм којем се верује...

Фестови класици

За филмске сладокусце свакако ће од изузетног значаја бити ретроспектива филмова руског редитеља Александра Сокурова и округли сто о његовом стваралаштву. Уз нашу филмску диву Милену Дравић и америчког глумца Ричарда Драјфуса и Сокуров је међу овогодишњим Фестовим лауреатима награде „Победник” за изузетан допринос филмској уметности.

Ретроспектива филмова Сокурова, омаж програм Милени Дравић, као и пројекције филмова „Отац на службеном путу” и „Андерграунд” Емира Кустурице, са којима Фест обележава двадесет и тридесет година од освајања две канске „Златне палме”, одржаваће се у дворани новог здања Кинотеке. 


Коментари3
3be6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gordana papasianos
Svaka čast Panteliću.
Marko Andric
Napokon neko da kaze da je promena bila potrebna! Dopada mi se sto filmovi nisu izabrani po principu ulizujem se publici, a ispostavilo se da su bas oni podobijali oskare, a da nisu bili favoriti. Kapa dole!
Z.N. Milivojevic
Zaista, ali zaista ocekujem mnogo od ovog "novog" Festa. HVALA na preporukama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља