среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:20

Прескочити себе – значи прескочити сваки зид

Аутор: Зоран Радисављевићпонедељак, 23.02.2015. у 22:00
(Фото Раде Крстинић)

Награду „Меша Селимовић”, за 2014. годину, добио је песник Енес Халиловић за књигу песама „Зидови”, коју је објавила издавачка кућа „Албатрос плус” из Београда. Енес Халиловић (1977), приповедач, романсијер, песник и драмски писац, рођен је у Новом Пазару. Објавио је збирке поезије: „Средње слово” (1995), „Блудни папир” (2000), „Листови на води” (2007), „Песме из болести и здравља” (2011), „Зидови” (2014). Објавио је и збирке прича „Потомци одбијених просаца” (2004) и „Капиларне појаве” (2006), драме „Ин виво” (2004) и „Кемет” (2010) и роман „Еп о води” (2012). Основао је књижевни часопис „Сент”, превођен је на 17 језика, заступљен у многобројним антологијама у земљи и иностранству. Добитник је награда „Бранко Миљковић”, „Ђура Јакшић”, као и Златне значке за допринос култури, а за уреднички рад добио је награду „Сергије Лајковић”. Живи у Новом Пазару.

Зид је препрека, зидови – више препрека. Ви их савлађујете снагом језика?

Језик и мисао су две стране једног те истог зида. Онај који зида литературу, њоме савладава зидове у себи и зидове око себе. Снага језика је на моменте старија од мисли. Понекад човек мора да казује да би произвео мисао, јер процес мисли је неодвојив од језика. Кад казујемо, ми идемо главом кроз зид, то је потребно и нама и саговорнику који нас чека иза зида: онај који казује увек ће наћи саговорника који жели да га чује.

У поднаслову збирке стоји „Књига дискретне математике”. Почињете од - 22, па преко нулте песме, стижете до +22. Какву симболику крије ова игра бројки?

Постоји и нулта песма, чекаоница између позитивног и негативног. Она чини средишњи камен у зиду од 45 делова. Морам избећи тумачење своје уметности, али верујем да нећу погрешити ако кажем да се игром, језичком и мисаоном, може сазидати сећање или реконструисати избрисано сећање. Ова књига је истовремено и мој потпис.

Зид је препрека која вам не дозвољава да идете напред, али – зид може бити и средство за самоограђивање, за самоизолацију. Шта је горе?

Зид је потребан и непотребан, а било какав да јесте – зид је наше огледало. Читајући зид унутар историје, цивилизације или културе, ми тумачимо себе, макар и несвесно. Некада зид треба разидати, а некада дозидати. Тенисеру је потребан зид као универзални противник, сужањ је немоћан пред зидом, али прозор, као појам, не би ни постојао без зида.

Зид не мора имати увек негативни предзнак. Зид је и кућа, уточиште, отаџбина?

Наш однос према зиду нeодвојив је од тумачења овог појма. Зид дома, зид који има уши и зид за стрељање, могу бити истог порекла, али не морају имати релацију.

У једној од песама, миљковићевски кажете: „Идеја о зиду, већа је од самог зида.” Како прескочити зид, како се домоћи слободе?

Прескочити себе –значи прескочити сваки зид.

Невидљиви зидови, могу бити опаснији од видљивих?

И опаснији и дуговечнији. Невидљиви зидови стоје међу људима и народима, међу културама. Не могу се додирнути, па их је стога теже и срушити. Појединац који има храбрости да погледа у себе, погледаће и у другог, то важи и за колективитет. Култура увек нађе пукотину у зиду.

Најзагонетнији, свакако, јесте зид између живих и мртвих. Има ли на том зиду врата и прозора?

Има. Ми смо прошли кроз зид и проћи ћемо кроз зид. У том погледу мртви су искуснији од нас.

Коме је посвећен „Епитаф”: „Постојим као флека на зиду, а ти си тај зид”?

Посвећен је читаоцу. Моја идеја је само сенка на негативу његовог трајања.

Живите у Новом Пазару. Има ли политичких зидова између Новог Пазара и Београда?

Када су у питању грађани – грађани и у Београду, и у Новом Пазару, питају се како да преживе ова кризна времена, како да се прехране, гледају да се одселе у неко нормално друштво где има правила, реда и закона. Када су у питању политичари – нема зидова међу њима, и у Београду, и у Новом Пазару, политичари се боре за власт, као и свуда у свету.

Како живи народ у Рашком крају?

Тешко, провлаче се људи кроз иглене уши, има и оних који се прехрањују захваљујући народним кухињама. Омладина не види перспективу, жели да оде у западне земље. На селима нема пољопривреде. Све је мање крава на ливади, све мање плугова у њиви. Народ гледа серије и шоу програме, и тако опијени живе туђе животе и заборављају своју реалност. У градовима има много вешто прикривеног криминала који залази у све друштвене поре. У Новом Пазару практично не постоји ни правосуђе, ни полиција. Богат човек може све да подмити новцем или утицајем, а сиромах са правдом не може ништа. Поштени људи, ма како се звали, најчешће су доведени до очаја.

У којој мери је мултиетичност предност овог краја?

Може, наравно, да буде, али нисам сигуран да ће се то и десити. Надам се да хоће, али треба размишљати – зрелост већине политичара тренутно је на ниском нивоу, данас већина политичара и није у прилици да одлучује о било чему – већина од њих су фигуре, а питање је и каква искушења доноси будућност.

Политичка искушења?

Да. На глобалном нивоу се укрштају јаки политички вектори који ће, како ми се чини, на дужи рок дестабилизовати човечанство. Велико је питање да ли ће народи који живе на овом простору, и уопште на Балкану, изградити међуетнички склад ако брзо уследе жестока сучељавања у међународној политици. Питање је да ли смо зрели да не дозволимо да одмах будемо употребљени једни против других. Просто речено: комшија мора да чува комшију, ако их неко трећи завади. Иначе, пропашће и један и други.

Каква је улога уметника у свему томе?

Уметник мора да делује за правду, за разум, за толеранцију, али кључеви друштва ретко падну у руке уметника. Како корачамо у будућност, утицај политичара бива све јачи, а утицај пацифиста све слабији, јер се врата медија полако затварају за сваку нормалну комуникацију. Милијарде људи су опијене шоу програмима. Парадоксално, никада народи нису више знали једни о другима, а никада нису били удаљени као данас. Зидови су међу народима света, јер су у главама трице и кучине.

Две деценије сакупљате загонетке. Да ли настављате оно што је започео Вук Ст. Караџић?

Ја настављам оно што су истраживале десетине истраживача у Европи и свету. Загонетке путују из народа у народ, из језика у језик, путују кроз време, кроз загонетке је могуће реконструисати део прошлости човечанства. У сваком народу, и усваком времену, човек загонета, а човек је себи највећа загонетка.


Коментари5
0bb68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ja ja
Enes je dobar i vredan covek. Zivi, na zalost, kao i svi mi, u najgorem od svih vremena koje Srbija pamti.
Jole Manojle
Pametan čovek.
Радојко Р
Читао сам његова дела, она делују, допиру до мене и чине ме бољим. Судећи по томе, мора бити да је члан САНУ, зар не?
Marko Djordjevic
Da svi ljudi iskreno misle kao sto govori ovaj, po intervjuu bi se dalo zakljuciti, veoma pametan i pronicljiv pisac, zivelo bi se drugacije... Ali posto mnogi ne misle ovako, a najveci broj ne misli uopste, ne bi trebalo da se cudimo polozaju u kome se kao vrsta nalazimo: kako to kaze narodna pesma - doteralo cara do duvara...
mirjana podkrajac
"Kultura uvek nadje pukotinu u zidu" !!!Fenomenalno !!!Kod nas su zidovi od "armiranog betona" a kultura ,obrazovanje prirodna intelegencija "perje"!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља