Гурање кревета и сточића, преношење и храњење пацијената, давање терапије, уписивање података о пацијентима и у картоне и у компјутер, само су неки од послова којима се свакодневно баве медицинске сестре у Србији. Парадоксално је и да у нашој земљи у великом броју медицинских установа једна сестра брине о 25 пацијената, а по светским стандардима би требало, на пример, на одељењима интензивне неге и хирургије да ради 20 сестара на 25 лежећих пацијената. Сви ови проблеми натерали су многе припаднице ове професије да дају отказ и срећу, попут лекара, потраже у Норвешкој, Немачкој и другим земљама са бољим животним стандардом.

Да су сестре најслабија карика у здравственом систему Србије тврди и Верица Миловановић, председница Форума наставника и професора здравствене неге средњих и високих струковних школа за медицинске сестре, која сматра да су припаднице ове професије тренутно у веома лошем положају. Плате са ноћним радом износе од 33.000 до 35.000 динара, иако много раде и дају све од себе да помогну болесницима.

– Дешава се да сестре одлазе у инвалидску пензију као инвалиди рада управо из ноћне смене. Ниједна здравствена установа нема довољан број сестара, свуда недостају. Сестре су и физички радници и спремачице и стручни сарадници. Проблем је што по стандардима Европске уније морамо да имамо 30 одсто високо образованих сестара, а код нас их има свега 10 одсто. А како да се школују када имају мале плате, једва да могу да издвоје новац за едукацију. Тешко је замислити рад сестре која брине од 25 болесника од којих је 15 потпуно непокретно – објашњава Миловановићева.

У Србији лиценцу за рад има око 65.000 сестара, а око 5.500 не може да нађе посао у струци. Проблем је и што је више од 60 одсто сестара старије од 40 година, а млађе, које су спремније да уче језике, одлазе у иностранство. Небојша Вацић, председник Националне асоцијације удружења здравствених радника Србије, наглашава да је само у току једног месеца 30 сестара отишло у бели свет трбухом за крухом, али да су и у другим земљама плате смањене.

– У Немачкој су раније зарађивале око 2.500 евра, а сада им због уведеног пореза на самце остане око 1.300 евра. Сви желе да оду у Швајцарску због добрих зарада, али да би се тамо запослили морају да имају трогодишњи стаж у земљама ЕУ. Страхујем да ће ситуација код нас бити много лошија када уђемо у ЕУ. У Бугарској је од 60.000 сестара 60 одсто отишло у земље ЕУ. Када наша медицинска сестра оде негде да ради, сви је оберучке прихвате, јер има добро знање – истиче Вацић додајући да није у реду то што се дешава да се не дозвољава да се на место сестре која одлази у пензију запосли нова, па је оптерећење за оне које остану огромно.

Забрињавајући су подаци истраживања према којем су од 4.000 анкетираних сестара и техничара, њих 1.600 постали инвалиди за време док су радили. Запослени у овој делатности највише оболевају од тешких обољења кичме и коштано-зглобног система. Иако је овде реч о десетинама хиљада људи, медицинске сестре немају свог представника у надлежном министарству који би се борио за побољшање њиховог статуса.