понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:29

„Бићемо прваци света” – филм о времену идеала

уторак, 24.02.2015. у 21:57
Дарко Бајић (други с лева) на снимању филма са Александром Радојичићем, Страхињом Блажићем и Милошем Биковићем Фото „Интермедија нетворк”

Нови домаћи филм „Бићемо прваци света” премијерно ће бити приказан вечерас у 20.30 сати у Великој дворани Центра „Сава”. Због великог интересовања публике, уведена је још једна, додатна пројекција у 17.30 сати.

Филм о оснивачима чувене „југословенске школе кошарке” и првој златној медаљи за Југославију, освојеној на Светском првенству у Љубљани 1970. године, реализован је према сценарију који је написао Небојша Ромчевић, у сарадњи са Горданом Михићем и Огњеном Свиличићем, а по идеји Звонимира Шимунеца. Главне улоге тумаче млади глумци Страхиња Блажић, Александар Радојичић, Милош Биковић, Марко Јанкетић, а у филму играју и Леон Лучев, Ива Бабић, Небојша Дугалић, Стефан Капичић, Тамара Драгичевић, Нина Јанковић и специјални гост – Џон Севиџ, звезда „Косе” и „Ловца на јелене”.

У продукцији „Интермедије нетворк”, која је реализовала два филма и ТВ серијале „Монтевидео”, „Бићемо прваци света” је режирао Дарко Бајић, редитељ филмова „Директан пренос”, „Црни бомбардер”, „Балканска правила”, „Рат уживо”, „На лепом плавом Дунаву”, документарца „О Гринго” и ТВ серија „Сиви дом” и „Заборављени”.

„Човек је сан” је идеја водиља једног од ваших главних јунака, Небојше Поповића који је покренуо кошаркашки бум у некадашњој Југославији. Је ли филмом „Бићемо прваци света” одсањан још један сан?

Ово је сан једне генерације, који је одсањан. Они су имали срећу да живе у времену у којем је било могуће остварење снова. Због тога, чини ми се, овај филм ће потрести гледаоце. Родитељи ће на овај филм водити своју децу, пре свега, они очеви који нису знали на који начин деци да испричају причу о тим добрим старим временима. С друге стране, можда они нису ни имали снаге или нису хтели. Овај филм им даје шансу да започну ту причу са својом децом. Али не у носталгичном правцу, већ да свим оним што је било добро у тим временима, енергији и ентузијазму, покушају овој новој генерацији клинаца да дају елан да иду даље. Ово је филм о времену идеала.

Какве реакције тих нових клинаца очекујете?

Сигуран сам да ће их филм интересовати. Најбољи показатељ за ову моју сигурност јесте то што су клинци у Србији били пресрећни кад су тренер Александар Саша Ђорђевић и његови кошаркаши прошле године освојили сребрну медаљу на Светском првенству и када су се приближили врху. Клинце може да интересује и то како можемо да постанемо светски прваци. А и сигуран сам да ће волети да завире у историју и живот њихових родитеља и да тако направе спој између онога што су они данас и онога што је материјал од ког су настали.

Новим филмом сте поново објединили СФРЈ простор. Да ли сте емотивно приступили томе?

Редитељи нису емотивни. Ми смо занатлије, ми производимо емоције код гледалаца управо из апсолутно супротног разлога. Ми стварамо емоцију да би у једном тренутку отворили гледаоце. А када их отворимо, ми онда причамо своју причу и ми смо тада сурови професионалци.

Нисам заплакао. Желео сам да испричам причу о једном делу историје коју смо живели сви заједно на овом простору. Као најбољи показатељ тога је анегдота са снимања филма, кад смо се налазили у кафани, на вечери, и за столом су седели Македонци, Хрвати, Словенци и Срби. Сашко Коцевски, који у филму игра помоћног тренера Лечића, рекао би: „Ово је као у војсци, ко у ЈНА.” То показује да сва мимоилажења и ратови на овим просторима немају везе са људима и пријатељствима међу нама.

Сећате се освајања тог злата у Љубљани 1970. године? Неки сведоци тог успеха кажу да су доживели ватромет емоција?

Емоције, које су везане за спорт, победе и за осећај да је неко за тебе донео медаљу и постао првак света, увек су велике. Били смо свесни тог успеха. Поистоветили смо се са тим успехом, јер су нас наши кошаркаши толико пута обрадовали доносећи нам толико много медаља са европских и светских првенстава, као и са олимпијских игара. То су тренуци када се потпуно испразните и када можете да уђете и у неке нове, личне победе. Тада се осећате као борац који не може да изгуби. То је важно за нацију, време и једну генерацију. Зато ће овај филм да подсети на све оне успехе и победе наше кошарке који су нас чиниле толико сретним.

Иван Аранђеловић

Сутра: Страхиња Блажић: Да ли је Небојша Поповић био тиранин?


Коментари2
83a10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Petrov
Feljtonistički opis jugoslovenske košarke poveden filmom, Bićemo prvaci sveta dobio je krunu u razgovoru sa čovekom koji je i njegov povod, s rediteljem, Darkom Bajićem. Dirljiv razgovor, ma koliko se Darko trudio da ga ogrubi filmskom profesinalnošću, tačnije, njegovo viđenje jugoslovenske košarke, jednog vremena, aktera, ali i zanosa koji je pratio to vreme. A te, za našu košarku prelomne godine, imao je onoliko, s koliko se najžešće pamti, petnaest. Najvažnija je njegova rečenica u kojoj kaže da će filmom roditelji moći svojoj deci da pojasne ono što dugo i na pravi način nisu, duh jednog vremena. Verujem da tako, jer ću film tek da vidim, ali ni najmanje ne sumnjam. Da bih naglasio značaj godine i za sebe, reći ću da je iste godine u dvorištu u Pančevu u kome sam rastao, a tim povodom i za kratko vreme niklo pravo pravcato košarkaško igralište s mnoštvom dečurlije. Imao sam dvanaest. Te godine sam dobio gramofon, s njim i singl, Let it be grupe, The Beatles i sve se promenilo.
Pero Deformero
Divan intervju, jedva čekam da pogledam film!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља