среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:47

Опера Светислава Божића о грофу из Херцеговине

уторак, 24.02.2015. у 21:57
Светислав Божић Фото З. Анастасијевић

Три премијере у два дана очекују Светислава Божића, композитора, професора на Факултету музичке уметности и актуелног селектора Бемуса. У оквиру академије Св. Симеона Мироточивог, сутра у Коларчевој задужбини (20 сати) биће премијера Божићевих композиција „Чета” и „Литургија Св. Јована Златоустог”, у извођењу мешовитог хора РТС-а и диригента Олге Милићевић, а у суботу 28. фебруара у Народном позоришту је премијера Божићеве опере „Меланхолични снови грофа Саве Владиславића”.

– Стихове „Чете”, као посвету патријарху Павлу, написао је песник Петар Пајић који је нашао високи уметнички, али и народски штимунг, баш онакав какав је одговарао начину опхођења патријарха. Песма је непатетична, дубока, тачна, и интонирана је као поменик нашим жртвама, свим нашим јамама и стратиштима, у разним историјским околностима страдања и ратова. Суштински крик није подсећање ради подсећања, већ ради суштинског отрежњења свих који су живи – каже Светислав Божић, а на исти овај тон наставиће се и „Литургија Св. Јована Златоустог”, за мешовити хор, написана 2010. године.

Божић је 2006. завршио своју прву оперу „Меланхолични снови грофа Саве Владиславића”. Либрето је састављен од песама Дучића, Црњанског, Настасијевића и Дејана Медаковића. Извешће је ансамбл Опере Народног позоришта, у режији Александра Николића, уз диригента Ђорђа Павловића.

– Владиславић је из родне Херцеговине, крша и камена, отишао на двор Петра Великог, и постао искусни дипломата који је успео да направи границу између Кине и Русије, на њој подигне манастир Св. Саве, и да Пушкинову фамилију доведе на двор Петра Великог. Јован Дучић писао је о њему, а ми смо дуго превиђали његово постојање. У опери сам створио панораму сна, јер се сном најбоље види оно што је прошло и слути оно што ће проћи, најлакше се превазилази тешка стварност – истиче Божић.

Меланхолија из наслова ове опере је присутна, додаје овај аутор, код свих који оду далеко и у свету оставе дубок траг – Тесле, Пупина, Милене Павловић Барили. Сви који су отишли су патили, каже, иако су у свету направили велике искораке. Временом се будио топос завичаја који их је нечим призивао – сећањима, гробовима, најближима. – Ово није дело о Савином животу, већ опера стања, медитације. Наш гроф је постигао тријумф, али није био државник своје земље, свог владара. Интересује ме ехо који је остао иза тог успешног и усамљеног живота, и у томе ме подсећа на Мехмед-пашу Соколовића – наглашава Божић.

Радња опере је измештена и дотиче питања нашег постојања. По мишљењу нашег саговорника она подстиче да останемо самобитни, аутохтони, а да притом не будемо сувише инертно и трапаво укопани у вредности које треба да доживе еманципацију.

– То се постиже духом, јер духовност нуди и практична решења. Ако дух успавамо, утопићемо се јер смо мали народ. Духовна енергија која се манифестовала код ових даровитих појединаца је нешто што можемо да следимо и опонашамо кад год је могуће. Чини ми се да данас појединци то раде, а тешко да то може цео колектив да учини.

Божић је компоновао више од 200 дела, често на стихове Венцловића, Бојића, Попе, Бећковића, Нога, Јесењина. Песници, објашњава, оплемењују његову мелопоетску природу, али и она се временом мењала. Дела су му извођена у Француској, Шпанији, Грчкој, Мађарској, Немачкој, Украјини, Јапану. Аутор је више књига и 14 дискова, а „Наксос” је 2012. објавио његов диск „Византијски мозаик”, у извођењу пијанисткиње Јасмине Кулагић која живи у Паризу.

Сада је, како истиче, достигао одређени духовни коридор, „проширени габарит осећајности”, и постао способан да га искаже до краја. Дошао је, каже, до златне жице свог говора кроз музику.

– Стасавањем сам савладао проблеме заната и спајања себе са околностима и духовном матрицом. У младости сам направио искорак ка нечему што се звало модерна музика, склоп рескијег звучања које је у то време било актуелно. Уследила је извесна једноставност – духовна музика, па слегање које ме је вратило на поље камерне, оркестарске, и хорске музике. Утицаји су се слили и постали безимени јер је њихова стварност у нама истакнута. И тада, уметник не сме да херметизује статус у којем се нашао, нити да га обожава преко сваке мере.

Само у претходној години Божић је написао 20 композиција. Наглашава да ту није реч о „штанцовању”, већ ткању на три разбоја, у систему прстена.

– Постоје идеална очекивања сваког аутора, и кроз њих он тражи и хвата право лице. Свако ко се бави занатом, мисли и свакодневно ради, не подлеже ужеглој мануфактури. Ја тражим продоре, просеке, озвучавам басен у којем сам се раније мисаоно кретао. Искорак отвара разлог следећег подухвата. Као што је човек гладан, или жедан, ношен је нечим. Или је заљубљен, воли, па тежи да обнавља то стање. Те категорије обнављања су код уметника прималне, иако не значи да увек дају висок квалитет. Али тада нас стижу и рани записи који постају свежи и врло отмени – запажа Божић.

Мирјана Сретеновић


Коментари4
9f705
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marina b
појашњење: Да, ово је премијерно извођење Литургије Св Јована Златоустог хора РТС-а. Светислав Божић је компоновао, до сада, четири литургије : три за мешовити хор (изведене1993, 2003 и управо изведена 2015) и једну за мушки хор (изведена 2002). Претходне три су извођење интегрално и у деловима од стране многих хорава из земље и света, али писање о томе захтева много простора. срдачно
Bojana Simic
Divim se ansamblu opere da opstaje u vremenu direktorstva najgore direktorke u istoriji opere Narodnog pozorista.
greska c
„Литургија Св. Јована Златоустог” nije premijera, davno je izvedena. Molimo tacnost podataka.
Један је Светислав Божић
Честитамо! Бог Вас поживео!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља