недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Шта се догодило са знањем?

Аутор: Владимир Милутиновићсреда, 25.02.2015. у 08:15

Док чекамо да у „Железару Смедерево” стигну понуде „професионалних менаџера” – понуде, а не пријаве, пошто се од менаџера очекује да донесу и новац, имамо времена да размислимо о знању: шта се догодило са знањем у транзицији? Изгледа исто што и са свим другим стварима – и оно је приватизовано. Лако нам је да схватимо да се неко предузеће може приватизовати, међутим, може ли се приватизовати знање?

Наравно да може. Пословна тајна је један пример. Патентна права су други. Међутим, када се ради о знању, „друштвено власништво” је правило. Целокупно знање које се предаје у школама и на факултетима није приватно и може се слободно другима преносити. Оно што плаћамо када финансирамо ове установе нису ауторска права, већ рад и умеће професора. Другим речима, целокупна основа знања бесплатна је, нема било каквих права на њој. Ова чињеница је једна од основа цивилизације. Знање није увек било тако третирано. Стари питагорејци су чували као тајну математичка знања, а Платон је имао два дела учења, један за чланове Академије, други за све остале. Међутим, у модерно време знање је по правилу јавно, једино његови специфични делови могу бити заштићени ауторским правима, пословним или државним тајнама, и то само ако су искоришћени за неку производњу на тржишту или су важни за безбедност. И те тајне и забране обично не трају дуго.

Осим уже научног знања, постоји још једна „јавна употреба ума”, она која се тиче ствари из домена економије и политике. У нетранспарентим државама и ово знање данас је приватизовано на једноставан начин – подаци који би требало да су јавни учињени су тешко доступним или тајним.

Да се вратимо актуелном примеру „Железаре”. Без обзира на то што је ово предузеће у власништву грађана Србије, на њиховом сајту није могуће, или бар мени није успело, пронаћи графиконе и табеле о броју запослених и њиховим платама, пословном успеху предузећа по годинама, плаћеним порезима, свему о чему се ових дана говори. Ови подаци постоје, али нису доступни јавности, већ искључиво приватним лицима. Ова лица се онда често представљају као експерти, јер им је омогућено да знају нешто што другим грађанима није. Уместо јавног ума, друштво у транзицији се одлучило да се ослони на приватизовано знање које се стиче и продаје изван факултета. Тако и сада чекамо да неки „професионални менаџмент” дође са управо таквим знањем. Ових дана, представници синдиката Железаре овако говоре о очекиваним менаџерима: „Нису то паметни неки момци који су завршили неке школе, неке факултете, већ су то у ствари приватна предузећа која су се бавила челиком и имају купце за њега, а поред тога, са собом би требало да донесу и новац.”

Не требају нам, дакле, просто девојке и момци који су завршили школе и факултете јер се на њима не учи оно знање које је сада у моди. Не треба нам никакво јавно знање – другачије се то код нас каже и „теорија” – треба нам само нечије приватно знање које овај продаје на тржишту. Нема боље илустрације за одговор на наше питање: шта се догодило са знањем. Оно модерно, јавно знање које је развило европска друштва, па и наше друштво, потпуно је нестало. То је можда главни разлог зашто су нам наставници најгоре плаћена популација са факултетским образовањем – са платама испод просека укупне популације – и зашто се докторати копирају и преписују, а дипломе штанцују.

Негде у осамдесетим и деведесетим годинама наш колективни ум одлучио је да грађани немају довољно способности и знања да било чиме управљају. Свиме би требало да управљају „стручњаци”, „експерти”, они који поседују нама недоступно знање. Тако смо се сви колективно вратили у ону кантовску самоскривљену незрелост, очекујући да нам други обезбеде све што нам треба. Данас нам је у Србији само за пуко преживљавање потребно око 1,5 милијарде евра позајмица годишње (толики дефицит је планиран ове године), мада позајмљујемо и више од тога.

Можда је време да видимо где је нестало оно старо знање.

Уредник сајта „Филозофија инфо”


Коментари18
95c63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ekonomista master
Posto vidim da je autor (najverovatnije) diplomirani filozof, da ga besplatno obavestim da postoji sajt Agencije za privredne registre na kojem se mogu proveriti svi relevantni finansijski i ostali podaci za svako preduzece za poslednje tri godine (podaci o broju zaposlenih, prihodima, rashodima, neto rezultatu i sve ostalo sto autor kaze da ne moze da nadje na sajtu Zelezare), potrebno je samo da pretrazi registar privrednih drustava po maticnom broju ili ukuca Zelezara Smederevo. Finansijski izvestaji privrednih drustava nisu poslovna tajna i dostupni su svim gradjanima. Nesto drugo su interni poslovni planovi, pogonsko knjigovodstvo i slicno. Kao drugo, teorijsko znanje je neophodno, ali nista vam ne znaci bez iskustva stecenog u praksi, tj. tokom rada. Ja sam zavrsio "prvi i pravi" Ekonomski fakultet u Beogradu, a da sam od znanja na racunaru tamo vezbao samo kliktanje na tacne odgovore na testu. Koriscenje excela savladao sam tek na poslu.
Goran S. Jovanović
Možda će Vlada na primeru Železare, kad već nije na primeru Kosova, doći do nekih korisnih zaključaka i aktivnosti šta je danas neophodno Srbiji da bi preživela. Umesto jalovog moralisanja na temu korišćenja „javnoga uma“, spasilačke misije „investitora“, ..., treba se pozabaviti pitanjem KAKVE su nam REFORME potrebne da bismo omogućili svakome ko može da se BLAGOVREMENO „umeša“ (ponudi znanjem, idejama, kapitalom, ...) nešto dokazivo bolje od onoga kako stvari funkcionišu u SVAKOM radnom procesu. To podrazumeva i u Železari, i u Skupštini, Vladi, kabinetu Predsednika države, Briselu, medijima, ... Tajni rad u donošenju odluka, zbog sputavanja delovanja principa konkurentnosti, obavezno podrazumeva propuste u kristalisanju najboljih rešenja. Nekada sa katastrofalnim posledicama. Srbija je to, kao i Jugoslavija, na najgori mogući način iskusila. Kada se većina komentatora bude bavila tim problemom biće to znak da je Srbija počela da uzima svoju sudbinu u svoje ruke.
politicka moc je jedino vredno znanje u Srbiji
Sa znanjem se dogodilo to da vise nikom nije potrebno, cak je i glupo muciti se po skoli i uciti nesto sto vam u Srbiji nece trebati. Najvaznije znanje danas u Srbiji je ono koje se moze kupiti politickim uticajem ili novcem a da uospte i ne vidite fakultet koji ste zavrsili, ili da niste vi licno ni napisli doktorat koji vam je dodeljen. Nekad su deca ucila frazu "znanje je svetlost, znanje je moc, ucite deco dan i noc". U Srbiji znanje se stice uz pomoc politicke ili finansijske moci i to znanje nikakva regularna diploma ne moze da ospori, ni u mraku ni u svetlosti. A ako bas hocete da ucite dan i noc, posvetite mnogo vise vremena stranim jezicima. Ne mogu svi da budu politicari u Srbiji, a vi sigurno necete biti, ali zato mozete biti emigrant. I dok je tako jos nije sve propalo, bar za vas.
voya montoya
Plod opste -drustvene i nacionalne negativne selekcije.Cela je nacija reprezentacija (fudbalska )...
Nina Jerković
dva i dva je cetiri | 25/02/2015 18:19 Mene ponekad stvarno frapira kad procitam koliko Srbi pridaju vrednost skolskom ili knjiskom znanju. Изједначавање "школске" са стручном спремом, је почело 70тих година прошлог века, када је извршена "сеча" старих финансијских директора и доведени "морално политички подобни" са "школом". Није помогло ни Титово писмо из 1972 године у коме опомиње комунисте да мање краду. ООУРизација је издигла "школску спрему" до имбецилности па су стотине хиљада "школараца" "политички подобних" запошљавани да упропаштавају привреду (која је "спашена" 60 тих протеривањем незапослених у гастарбајтере). Из овог периода и потиче крилатица "учи сине да не мораш да радиш". Српску привреду и даље оперећује наслеђено стање после ООУРизације са вишком запослених са "школском спремом" који су једино "способни" да буду руководиоци или директори. Посебан проблем Србије је што у Београду "раде везе" још из 70-80тих па је бирократски апарат још већи него у доба СФРЈ..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља