Србија је остварила напредак, а њена влада је одлучна да спроведе структурне реформе важне за учлањење у Европску унију, мада је још нужно ојачати владавину права, наводи се у предлогу резолуције који је јуче у Бриселу усвојио Спољнополитички одбор Европског парламента (ЕП) са 50 гласова „за”, четири „против” и два уздржана гласа.

У предлог резолуције, о којој ће се гласати на пленарној седници ЕП у марту, није ушао захтев хрватских посланика да се Србији отварање преговора о правосуђу услови изменом закона о суђењима за ратне злочине. Реч је заправо о захтеву да Србија измени закон који омогућава истрагу злочина у региону и да изручи Хрватској и у надлежност хрватског судства пренесе поступак против хрватског држављанина Вељка Марића, коме се за злочине суди у Београду.

Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер најавио је, међутим, да ће његова посланичка група затражити од Европске комисије (ЕК) да изнесе мишљење о српском закону о надлежности за ратне злочине чије укидање траже хрватски посланици. „На састанку моје посланичке групе договорили смо се да затражимо од ЕК да утврди да ли је тај закон у складу са европским стандардима”, рекао је јуче Мекалистер, према Танјугу, новинарима након гласања о пакету амандмана на његов извештај о Србији у Спољнополитичком одбору ЕП у Бриселу.

Хрватски посланици су током расправе тврдили да неће одустати од свог захтева. Посланик Хрватске демократске заједнице Андреј Пленковић најавио је јуче да ће Хрватска у свим институцијама ЕУ наставити да захтева укидање закона. „Покушаћемо да ставимо ово питање на дневни ред пленарне седнице ЕП у марту”, изјавио је он.

Немања Тодоровић Штиплија, уредник „Јуропијан Вестерн Балканса”, који је до краја прошле године у ЕП радио на питањима у вези са западним Балканом, објашњава, за наш лист, да су хрватски посланици из редова деснице ХДЗ-а и ХСС-а на самом крају прекјучерашње седнице одбора поднели усмени амандман на Мекалистеров извештај у којем се тражи да ЕП позове ЕК да „преиспита српски закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине и провери да ли је у складу са општеприхваћеним принципима кривичног и међународног права”.

Мекалистер је рекао да тек треба видети да ли ће остале посланичке групе прихватити овај предлог Европске народне партије, чији је он члан. „То ћемо знати тек за неколико дана”, казао је.

С друге стране, Сајмон Морђу, један од директора у ЕК, током расправе у комитету рекао је да је став ЕК да је ово билатерално питање које Србија и Хрватска треба да реше на том нивоу, с чиме се, како је пренео „Јуроактив”, сложио и Мекалистер. „Бићу кристално јасан: условљавати Србију да укине закон који у сличном облику постоји у многим чланицама ЕУ био би преседан”, поручио је Морђу.

Прихваћени су иначе амандмани хрватских и неких других посланика којима се од српских власти тражи да уложе веће напоре у расветљавање судбине несталих у сукобима деведесетих година.

У јуче прихваћеној резолуцији се истиче да поглавље 23, о правосуђу и темељним правима, и поглавље 24, које се односни на правду, слободу и безбедност, треба отворити у раној фази преговора ЕУ и Србије о чланству.

Такође се Београд и Приштина подстичу да наставе дијалог и примену постигнутих договора и подвлачи да је оквиром за преговоре о чланству Србије и ЕУ „утврђено да се упоредо с општим напретком преговора мора остваривати помак у нормализацији односа с Косовом у складу с поглављем 35”.

Европосланици, како наводи Бета, позивају Србију да усклади спољну и безбедносну политику с политиком ЕУ, укључујући политику према Русији.

Б. Чпајак

-----------------------------------------------------------------------

Дели: Амандмани корисни за Србију

Мађарски посланик ЕП Андор Дели је изјавио да су јуче изгласани амандмани корисни за Србију и да је Мекалистеров извештај „веома уравнотежен, немачки строг али праведан”.

Овај војвођански Мађар са двојним држављанством, који је у ЕП ушао као члан партије Фидес, рекао је, према Танјугу, да финална верзија извештаја, која ће са придодатим амандманима бити усвојена у виду резолуције на пленарној седници у марту, верно одражава напредак Србије на европском путу. Дели је рекао да су се чланови његове странке у ЕП посебно залагали за то да се похвале Србији уврсте у нацрт резолуције. „Ипак, морали смо да укажемо и на проблеме који се тичу националних мањина јер је то питање за нас од посебне важности”, казао је он.

Упитан да прокоментарише део резолуције који садржи захтев да се Војводини не смањују уставна овлашћења, посланик је рекао да ЕП од Србије не тражи ништа ново.

-----------------------------------------------------------------------

Луначек: Признати независност Косова

Комитет за спољне послове ЕП је расправљао о извештају известиоца за Косово и Србију Улрике Луначек, која је затражила да независност Косова призна пет чланица Европске уније које то још нису учиниле, пише „Коха диторе”.

Улрике Луначек је изјавила да су у извештају наведени захтеви да Косово више буде присутно на међународној сцени, укључујући спортске и културне манифестације.

Фонет