среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:09

Сер Петровић

Аутор: Александар Апостоловскисреда, 25.02.2015. у 22:00

Слободан Петровић, директор „Дунав храна групе” иза које стоји инвестициони фонд „Салфорд”, напао је на коктелу у једном београдском хотелу врсну новинарку „Политике” Аницу Телесковић. Претећи јој тужбом пред више десетина гостију, Петровић је повишеним тоном оптужио Аницу да ради по налогу Мише Бека и да треба да је буде срамота како пише.  

Директору се није допало што је Аница обелоданила резултате истраживања Међународног конзорцијума новинара истраживача о томе ко све послује преко офшорова. Његов јавни излив беса био би недопустив чак и да је наша колегиница нешто погрешила – а није.

Има ли Петровић икакву свест о томе да је његов поступак класичан притисак на слободу штампе и груб покушај авансног ућуткивања новинарке „Политике”? По свој прилици нема, иако је дао лични пример бахате цензуре о којој се новинари ретко усуђују да говоре, чак много ређе него када на њих заурлају једнако бахати политичари.

Запрепашћен што се његово име појављује у новинама без учешћа пи-ар службе, Петровић је умислио да може јавно да испољи оно што његова привилегована каста приватно осећа према новинарима – презир.

У покушају да ућутка нашу новинарку, Петровић јој је заправо помогао у њеном истраживачком раду, у шта се читалац може уверити у данашњем броју „Политике”. Редакција му свеједно није захвална на помоћи из нехата.  

Исти осећај недодирљивости не краси само главе наших покондирених тајкуна и остале бизнис и политичке менажерије. Тако је и далеко већег играча, ветерана британске политике, сер Малколма Рифкинда политички у парампарчад разнео властити его. Јер како другачије објаснити да бивши министар одбране, шеф дипломатије и актуелни председавајући парламентарног комитета који надгледа британске обавештајне службе, падне на фору на коју не би пао ни Џеј у доба када је шибицарио по Дорћолу. Наиме, британски новинари лажно су му приступили као представници измишљене кинеске компаније која му је понудила да лобира за њих, уз дневну апанажу од 5.000 фунти.

У време када је био млад политичар Рифкинд би сигурно одбио ту понуду, уверен да је свака кинеска фирма огранак моћне КП Кине. Али, стари Рифкинд, који је с временом створио илузију о сопственој свемоћи, чак и као политички контролор британске тајне службе, упао је, попут политичког балавца, у новинарску замку. Поднео је оставку, али није  извређао чак ни новинаре који су му сломили политички врат.

Рифкинд је тако постао пример искусног политичара који је несмотрено покушао да се бави бизнисом. Петровић је, у исто време, постао пример искусног бизнисмена који је несмотрено хтео да се бави „Политиком”.


Коментари8
9253a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dorćolac Stari
A mali serovi (sinovi) u čiji biznis tata planira da se uključi već godinama obaraju tendere za radiološku opremu, pa nabavka rentgena u Srbiji traje godinama. A sada kada tata i zvanično udje u posao razviće i metode poslovanja poznate i vašoj koleginici, modifikovane u odnosu na visinu profita.
Jovan Bugarcic
Poštovani autore teksta.Vi ste pogrešili samo u jednoj činjenici(ne zameram Vam možda nemate dovoljno informacija) nije naš cenjeni pevač narodne muzike šibicar.Ako se nekom može pripisati ta umetnička profesija onda ona mnogo više priliči pomenutom Ser-u.Njegova uloga od 2003 g.je upravo vešto skrivanje "kuglice"u kreiranju mlekarstva Srbije od "naivnih" faktora u ovoj našoj ojađenoj majčici Srbiji, Ser ima izuzetan talenat za ovaj umetnički zanat na čemu mu se neizmerno divim.Ja sam jedan od dvoice tadašnjih zastupnika skupštine Imlek AD, koji su glasali protiv privatizacije Imleka na način koji mogu samo šibicari da izvedu.Da niste napisali ovaj tekst nebi ni bilo povoda da razmišljam kako i Ser može da bude šibicar.
Стални читалац
@повремени читалац - Колико сам схватио, Орбан се не секира много због губитка двотрећинске већине јер су најважнији закони већ донети. Осим тога, вероватно има подршку партије Јобик која је још "екстремнија", у позитивном смислу.
Her Žika
To što država, poreski organi i regulatori žmure i ćute na bahatost raznih Ser-ova i "velikih punjača budžeta" u srpskoj ekonomiji - to ne znači da i hrabri novinari trebaju da ćute! Uostalom, ako su državni službenici neuki, neka zamole bilo kog knjigovođu da im protumači bilanse i efekte ovih "investitora" na tržište, zapošljavanje i punjenje budžeta. I nemoj niko da se čudi kad obični građani i potrošači kažu - vucite te vaše internet žice iz moje kuće i slična mleka, jogurte i kisle vode. A država neka nastavi da ćuti i juri sirotinju po buvljacima i dragstorima! Tamo će sigurno da "napune" budžet.
Jovan Masic
Komentar je vrlo dobar ali,svakako,nije trebalo praviti nikakvu paralelu niti aluziju na naseg pevaca narodne muzike,posebno,kada je u pitnanju vas renomirani list koji je ponovo na putu da postane i bastion (koliko je to moguce prakticno) profesionalnog i slobodnog novinarstva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља