четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 27.02.2015. у 08:15 Аница Телесковић

Шта је посвађало пријатеље у „Салфорду”

Двојица челних људи „Салфорда”, односно „Дунав храна групе” више нису у љубави. Реч је о бизнисменима Милану Беку и Слободану Петровићу. „Политика” је ово сазнала из прве руке, након што је Петровић напао потписницу ових редова да је текст о привредницима који раде преко оф-шор зона писала по налогу Милана Бека.

У оквиру „Дунав храна групе ” послују српске компаније „Имлек”, „Млекара Суботица” „Бамби” и „Књаз Милош”, као и Имлекове млекаре у Републици Српској, Македонији и Црној Гори.

У званичној биографији Милана Бека, објављеној на сајту клуба „Привредник”, наводи се да се он инвестиционом фонду „Салфорд” и „Дунав храна групи” прикључио као менаџер за реструктурирање предузећа „Књаз Милош”, а затим као највиши извршни руководилац и члан Управног одбора групације од оснивања, где је био ангажован на пословима преузимања прехрамбених предузећа у југоисточној Европи: „Књаз Милош”, „Имлек”, „Бамби”, „Банат”, „Млекара Суботица”, „Новосадска млекара”, „Импаз”, „Бањалучка млекара”.

Петровић је, са друге стране генерални директор „Дунав храна групе”, а према подацима Међународног конзорцијума истраживачких новинара, он је и директор у „Салфорд капитал партнерима” од 26. новембра 2003. године. Овај конзорцијум не налази везу између Милана Бека и ове компаније. Беко је, иначе, неколико пута у јавности демантовао да је власник „Салфорда”, али се, с друге стране, није понашао као неко ко није заинтересован за послове овог инвестиционог фонда у Србији.

Аранђеловчани, на пример, кажу, да је после приватизације „Књаза”, Беко свакодневно путовао из Београда за Аранђеловац и да је готово оперативно водио фирму.

Одговор на питање зашто је дошло до сукоба на релацији Петровић – Беко можда треба тражити у продаји „Салфорда”, јер овај инвестициони фонд однедавно има новог газду. Реч је о „Мид Европа партнерима”. У пословним круговима целе прошле године причало се о продаји ове компаније, а Беко није крио да је у процесу продаје учествовао. Привредници који су им блиски кажу да би Слободан Петровић после продаје требало да задржи менаџерску позицију. Чак му је то нови газда и понудио. Разлог његовог сукоба са Беком можда лежи у томе да се двојица бизнисмена боре за наклоност новог газде, мада привредници кажу да њих двојица никада нису били претерано блиски, јер је свако радио свој део посла.

У Србији се сада поуздано зна ко је нови власник „Салфорда”, а фама око тога ко је стари газда овде је трајала годинама. Беко је, једном приликом рекао да је једини власник овог фонда Јуџин Џефи који има економске партнере свуда по свету. Ипак, тајну о томе ко је прави власник „Салфорда” открио је британски „Гардијан”. И то опет на основу документације поменутог конзорцијума новинара. Као директор и акционар у овој компанији заиста се наводи Јуџин Џефи. Британски „Гардијан” је пре неколико година објавио да је „Салфорд” уложио 750 милиона британских фунти инвестиција у Грузији и Србији за грузијског олигарха Бадрија Патаркацишвилија. Овај Грузијац је означен као партнер покојног руског олигарха Бориса Березовског са којим је и побегао у Лондон. За Џефија је наведено да је првобитно радио у руском министарству финансија, а да је касније стекао држављанство САД и луксузни стан у центру Лондона, тачније у Хајд парку.

Код нас је нови власник „Салфорда” – „Мид Европа партнери” познат као бивши власник кабловског провајдера СББ-а. Овај инвестициони фонд из Лондона продао је прошле године СББ америчкој инвестиционој компанији „Колберг Кравис Робертс” (ККР), иза кога стоји бивши шеф ЦИА Дејвид Петерус.

Занимљиво је да је за Салфордову „Дунав храна групу” првобитно био заинтересован и ККР. Са њима се неколико месеци наводно разговарало о куповини. Блумберг је чак у мају прошле године објавио да „Дунав храна група” преговара са фондом ККР да прода уделе у овим компанијама. Блумбергов извор тада је тврдио да би преговори могли да буду завршени за око две недеље. Спекулисало се да трансакција вреди око 600 милиона евра. Зашто је ККР на крају одустао није познато. Засад нема доказа да су ККР и „Мид Европа партнери”, једни другима конкурисали у овом послу и да су на било који начин повезани.

Коментари0
19054
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља