недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 27.02.2015. у 08:15 Б. Васиљевић

Академски парк под кључем од поноћи

На овај начин излази се у сусрет житељима околних зграда који годинама од ларме из парка ноћу не могу да спавају

За отприлике месец дана, капије Академског парка биће закључане од поноћи до раних јутарњих сати. Градска управа је овакву одлуку донела на иницијативу станара зграда на Студентском тргу. У петицији коју су средином фебруара упутили надлежнима, они су затражили да се нађе решење за ноћну галаму из парка, због које не могу да спавају.

Према речима градског менаџера Горана Весића, припреме за увођење новог „кућног реда” у Академски парк потрајаће неколико недеља. То подразумева постављање инфо табли са обавештењем када није дозвољена посета парку.

– Од поноћи до пет или шест ујутру нема потребе да било ко у парку борави. Онима који се у парку буду затекли у периоду кад је закључан, комунални полицајци моћи ће да напишу казну – каже Весић.

Када одлука буде спроведена, Академски парк биће једина зелена оаза у граду која ће ноћу бити под кључем.

– Постоји шест улаза у парк, а на два се већ налазе капије. Оне су постављене када је и зидана камена ограда у рококо стилу. Пошто је парк споменик природе, уређење две постојеће капије и изградња преостале четири радиће се уз сагласност Завода за заштиту споменика – рекли су у „Зеленилу Београд”.

Проблеми са понашањем ноћних посетилаца у Академском парку трају годинама. Углавном се ту окупља млађа популација, многи од њих пију, користе и опијате, а потом уништавају клупе, корпе за отпатке, цвеће... Проблем праве и власници паса, који упркос упозoрењима пуштају своје љубимце, а они копају по цветним алејама и уништавају их.

Ни ограда не представља довољну заштиту, с обзиром на то да је неједнаке висине – од 1,7 метара до седамдесетак центиметара, на страни према Етнографском музеју.

Парк је 2007. градском одлуком проглашен за заштићено природно добро и споменик је природе. Обновљен је 2012. године када су уређени травњаци и пешачке стазе, посађено је цвеће, а постављене су и нове клупе. Од тада је појачана контрола комуналне полиције у парку, али очигледно ни то није било довољно да се уведе ред у један од најстаријих градских паркова.

-------------------------------------------------------------------

Ограде су до сада биле само декорација

За разлику од многих светских метропола у којима је радно време паркова деценијама уобичајено, Београд се после Другог светског рата определио за концепт паркова отвореног типа. Ограде постоје око Мањежа, Финансијског, Неимарског и Академског парка, али се у њих, барем до сада, могло ући у свако доба дана и ноћи.

Парк који је до Другог светског рата био затворен за јавност је садашњи Пионирски парк, а некадашња Дворска башта. Део баште подигнут је још за време зидања зграде Старог двора (1882), али је парк касније проширен и уређен.

Око простора у коме је био летњиковац, павиљон за музику, игралишта за крикет и тенис постојала је ограда висока три метра. Део баште према данашњој Улици краља Милана пролазници су могли да виде јер је ограда била од металних шипки. Капије су биле позлаћене.

У време Александра Обреновића, два пута недељно и празницима у башти је свирала музика, а за време краља Милана често су приређиване забаве, док се зими клизало на леду.

После Другог светског рата, у склопу комуналног уређења града, уклоњене су ограде, а дворска башта отворена је за јавност. Промењено јој је и име у Пионирски парк.

Коментари50
cc191
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дража М.
Чуј овај бисер "нема потребе да било ко у парку борави". Ако он нема потребе онда нема нико. Ја савршено разумем загађење буком, живим у прометној улици где даљу трубе нервозни возачи, полиција пали сирене само да би прошли семафор, а ноћима, посебно викендима, пијана омладина се довикује, урла итд. Али тај аргумент да "нико нема потребе да буде у парку" је потпуно бесмислен. Нико нема потребе да виче, урла и ствара непотребну буку, а свако треба да има слободу кретања. Када ће да забране полицији да урлају сиренама само да би прошли црвено светло? Када ће полиција да одговара за милион саобраћајних прекршаја који чине свакодневно? Лако је закључати парк и ограничити грађанима слободу кретања. Доведите у ред полицију, ај то да видимо.
Mariana Trench
Svojevremeno Djindjic je rekao: "Nece svako moci ziveti u Beogradu, posebno nece moci svako ziveti u centru Beograda". Posto je nastavak sprovodjenja njegovih ideja opredeljenje vecine gradjana Beograda i Srbije cude me reakcije pojedinaca. Trazili ste i dobili ste. I ne mislim da su "penzioneri krivi za sve" kako neki pokusavaju to da predstave. A da ima nocnih "grupnih operskih pevaca" cesto u vidno alkoholisanom i drogiranom stanju i ne samo u Beogradu ili centru Beograda moze da primeti svako ko (cak i slucajno) prodje ulicama bilo kojeg veceg mesta u Srbiji posle ponoci. Za mnoge "akademske" besposlicare tada zivot zapravo i pocinje, a sve zahvaljujuci mamama, tatama i ostaloj rodbini koja te iste besposlicare vuce na grbaci i u cetvrtoj deceniji zivota. (Vladu necemo optuzivati za takvu situaciju jer se ona bavi "precim problemima"). Za "Mariana Trench" (najdublja poznata rupa okeana) u organizaciji drzave dobro se jos i drzimo. Posebno jer u Srbiji "nema cenzure" komentara.
malo reda i mira!
Odlično! takođe bi se mogle uvesti kazne za one koji urlaju i prave lom noću, već godinama ne mogu da spavam od urlanja omladine po parkovima i ulicama, a ne živim u centru grada...
Ђорђије Ускоковић
Ђорђије Ускоковић ШТЕТА! Због несанице некад првилегованих, данас углавном постаријих станара овог елитног дела града, затим клошара, наркомана и пијанаца, а можда и због мира и ноћне тишине, тј. „радне атмосфере“ у седишту СПС-а (Студентски трг 15), многима сте покварили лепе успомене. Како је било лепо, некада, шездесетих и раних седамдесетих, после вечерњег концерта или предавања на „Коларцу“ или седељке у истоименом клубу и кафани, н након фајронта, држећи се за руку (Она и Ја), наставити дружење у поменутом парку, или због (не)намерног пропуштања последњег поласка аутобуса (20, 26 28) сачекати рану зору и прве поласке аутобуса. Срећом, тада није било интернет-домета, видео-надзора и Webcamera, па је интима била загарантована. А сада кад осим поменутих уређаја у Београду „делује“ и неколико стотина комуналних полицајаца које плаћају сви грађани, дакле и „елитни“ и бивши љубавници, могли би да се прошетају ноћу кроз парк и уклоне оне који чине „комунални неред“ . Ђорђије Ускоковић
Nalim M
Ideja zaista postoji sirom Evrope a licno sam je video u Italiji i u potpunosti je opravdana. Zna se ko i zaato nicu ide u park najcesce. Ako neko zna kako sa parkovima onda su to Italijani a razlog je isti - ocuvati mir stanarima okolnih mesta i sprecito unistavanje zelwnih povrsina, zapisavanje i prljanje parka tokom noci....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља