За отприлике месец дана, капије Академског парка биће закључане од поноћи до раних јутарњих сати. Градска управа је овакву одлуку донела на иницијативу станара зграда на Студентском тргу. У петицији коју су средином фебруара упутили надлежнима, они су затражили да се нађе решење за ноћну галаму из парка, због које не могу да спавају.

Према речима градског менаџера Горана Весића, припреме за увођење новог „кућног реда” у Академски парк потрајаће неколико недеља. То подразумева постављање инфо табли са обавештењем када није дозвољена посета парку.

– Од поноћи до пет или шест ујутру нема потребе да било ко у парку борави. Онима који се у парку буду затекли у периоду кад је закључан, комунални полицајци моћи ће да напишу казну – каже Весић.

Када одлука буде спроведена, Академски парк биће једина зелена оаза у граду која ће ноћу бити под кључем.

– Постоји шест улаза у парк, а на два се већ налазе капије. Оне су постављене када је и зидана камена ограда у рококо стилу. Пошто је парк споменик природе, уређење две постојеће капије и изградња преостале четири радиће се уз сагласност Завода за заштиту споменика – рекли су у „Зеленилу Београд”.

Проблеми са понашањем ноћних посетилаца у Академском парку трају годинама. Углавном се ту окупља млађа популација, многи од њих пију, користе и опијате, а потом уништавају клупе, корпе за отпатке, цвеће... Проблем праве и власници паса, који упркос упозoрењима пуштају своје љубимце, а они копају по цветним алејама и уништавају их.

Ни ограда не представља довољну заштиту, с обзиром на то да је неједнаке висине – од 1,7 метара до седамдесетак центиметара, на страни према Етнографском музеју.

Парк је 2007. градском одлуком проглашен за заштићено природно добро и споменик је природе. Обновљен је 2012. године када су уређени травњаци и пешачке стазе, посађено је цвеће, а постављене су и нове клупе. Од тада је појачана контрола комуналне полиције у парку, али очигледно ни то није било довољно да се уведе ред у један од најстаријих градских паркова.

-------------------------------------------------------------------

Ограде су до сада биле само декорација

За разлику од многих светских метропола у којима је радно време паркова деценијама уобичајено, Београд се после Другог светског рата определио за концепт паркова отвореног типа. Ограде постоје око Мањежа, Финансијског, Неимарског и Академског парка, али се у њих, барем до сада, могло ући у свако доба дана и ноћи.

Парк који је до Другог светског рата био затворен за јавност је садашњи Пионирски парк, а некадашња Дворска башта. Део баште подигнут је још за време зидања зграде Старог двора (1882), али је парк касније проширен и уређен.

Око простора у коме је био летњиковац, павиљон за музику, игралишта за крикет и тенис постојала је ограда висока три метра. Део баште према данашњој Улици краља Милана пролазници су могли да виде јер је ограда била од металних шипки. Капије су биле позлаћене.

У време Александра Обреновића, два пута недељно и празницима у башти је свирала музика, а за време краља Милана често су приређиване забаве, док се зими клизало на леду.

После Другог светског рата, у склопу комуналног уређења града, уклоњене су ограде, а дворска башта отворена је за јавност. Промењено јој је и име у Пионирски парк.