понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:53

Београд ће ускоро бити саобраћајно паралисан

Аутор: Далиборка Мучибабићнедеља, 01.03.2015. у 15:00
(Фото Р. Крстинић)

Изузетна Вукова награда коју је недавно добио Михајло Митровић, архитекта, признање је које ће употпунити његову ризницу у којој су Октобарска награда града Београда, две „Борбине” и Велика награда за архитектуру Савеза архитеката Србије, Орден Светог Саве, УЛУПУДС-ова и Седмојулска награда за животно дело.

Најдража ми је Седмојулска. Њу ми је 1986. године уручио Иван Стамболић, тадашњи председник Скупштине Србије. То је државна награда коју нисам добио само за архитектуру него и за целокупно стваралачко дело. Обе Вукове, лане сам примио награду Вукове задужбине за уметност за књигу „Архитектура Београда 1950–2012”, драге су ми. Нарочито ова изузетна, једина награда која се додељује у континуитету већ пола века– каже Митровић.

Зато и не чуди што је држи на видном месту, на столу у дневној соби свог дома у строгом центру Београда, у једној од стотинак зграда које је у пола века дугој каријери пројектовао. Изнад ње је фотографија из 1924. године на којој је двогодишњи Михајло са оцем, мајком и баком. Преко пута је собна башта. На зидовима су платна Марка Челебоновића, Пеђе Милосављевића, Јована Бијелића, Мила Милуновића, цртеж архитекте Александра Дерока с посветом...

У Митровићевом мини-музеју савремене уметности су и скулптуре Ане Бешлић, Милице Рибникар и Јована Солдатовића. Простор у којем проводи највише времена оплемењују и резбарене фигуре из Индије, лампе које је доносио са бројних путовања по свету, зидни сатови, препуне полице енциклопедија, књига о филозофији, поезији, уметности, као и стручни часописи.

Да ли је тачно да се повлачите с места председника Академије архитектуре Србије, коју сте и основали пре 20 година?

То још нисам објавио, али тачно је. Године су учиниле своје, хтео сам и раније да одем, али колеге ми нису дозвољавале. Заморио сам се годину дана припремајући књигу „Архитектура у свету и код нас”, и сада, када је објављена, више нема разлога да било шта напорно радим. Доста је било. Цео живот сам посветио архитектури и писању. Још мало бих волео да сређујем своју архиву, читам и одмарам се.

Када се осврнете на тих 20 година, шта вас испуњава највећим поносом?

Можда две академије. Српска и руска. То што су у Академију бирани изузетни стручњаци, доктори наука, професори на факултетима. У нашој организацији нема квазиархитеката. Наши чланови бирају се на исти начин као чланови САНУ и никада нас није било више од 30. Управо захваљујући таквим критеријумима, успели смо да сачувамо Пети парк и спречимо градњу стамбено-пословног објекта. Борили смо се против лаког трамваја за 21. век који је требало да замени метро, што би био скандал. Први смо оспорили Мост на Ади и све што смо рекли данас се показало тачним: он је нефункционалан, на погрешном месту и нико не зна колико кошта. Мостови на сајлама по правилу се граде на ауто-путевима, на великим рекама, урвинама и изван градског језгра јер су веома рањиви.

Није нам успело да спречимо сечу платана у Булевару краља Александра. А то је био злочин. Снимио сам та посечена стабла, била су једра, без трунчице трулежи.

Имате ли фаворита за место председника Академије архитектуре Србије?

Да, већ смо се договорили. Биће то, надамо се, архитекта Бојан Ковачевић. Он није пројектовао много објекатаали је изванредан интелектуалац који ће умети да одржи дигнитет Академије.

Да ли је тачно да ће Академија архитектуре тражити од државе да обустави реализацију пројекта „Београд на води”?

Јесте. Све у вези с тим пројектом је нетранспарентно и изазива сумњу. Радиле су га неке куће из иностранства које немају представу о том простору и његовом значају за град. Можда су њихове архитекте и дошле да се прошетају обалом Саве, али то није довољно. Не знамо ко стоји иза тога, ко ће бити инвеститор, ко ће то платити и како би се пројекат представљен на макети интегрисао у град.

Академик Симовић недавно је за „Политику” рекао да је замишљени комплекс у Савском амфитеатру „чардак ни на небу ни на земљи који прети да уништи идентитет града”. Делите ли његово мишљење?

Да. Идеја да се град спусти на реку је стара и то ће се сигурно десити али данас за то нема могућности ни потребе. Посебно нису неопходни толики квадрати пословног простора када га имате празног на претек широм града. Када би којим чудом сутра неко спустио изграђени „Београд на води” у Савски амфитеатар, не би имао ко да га насели.

И ваше најзначајније дело, Западна капија Београда („Генексова” пословна зграда), дочекано је с неповерењем. Оспоравано је пре четири деценије, а данас мало ко може да замисли град без тог здања које је у свету добило висока признања. Да ли је „Београд на води” само страх од новог и непознатог?

То се не може поредити. Западна капија је само једна кућа, на ободу града. „Београд на води” заузима централни простор у старом језгру, поред реке која има своју амблематику и с њом се не смеју поигравати неки анонимни људи који никада пре нису чули за Београд.

Многе ваше колеге не подржавају архитектуру „Београда на води”, али у том пројекту виде шансу за домаћу грађевинску индустрију.

Можемо и пирамиде да градимо, да отварамо каменоломе. Чему? Међу људима који се залажу за тај пројекат нема афирмисаног стручњака. Могу да прихватим и разумем када лаик каже да ће то бити леп нови центар града у коме ће радити хиљаде људи. Али то су само пусте жеље, оствариве тек за стотинак година. Јер, Београд ће тада другачије изгледати, добиће нове мостове. Не кажем да на том месту не треба да се гради, сада никако не може. У своје време, наравно.

Метро пројектујемо скоро пола века, Прокоп чекамо деценијама. Шта бисте саветовали градоначелнику Београда, шта је граду најпотребније?

Метро на првом месту, а „Београд на води” на последњем. Године и новац смо проћердали путујући по Шпанији, Аустрији, Француској, тражећи најбољи модел за шински систем саобраћаја. И свака власт је у том великом пројекту хтела да прогура неке своје интересе. Без метроа, Београд ће ускоро бити саобраћајно паралисан.

За вас је архитектура класична уметност. Зашто је она данас на маргинама?

Зато што је таква друштвена клима. Данас више нема реда, гради ко и како хоће. Дивља градња још цвета. Све је више сателитских насеља попут Калуђерице. Затвара се шивара (фабрика „Беко”), споменик културе, и даје Захи Хадид да пројектује чудовиште у подножју Београдске тврђаве. То је бласфемија, притисак на државу да изда дозволе за пројекат јер га потписује славни архитекта. То се може потурити једино још неком урођенику у Африци.

Ко је одговоран за такво стање?

У Србији су естрадне личности рангиране далеко више од архитеката, лекара, професора, шаком и капом им се додељују национална признања. Академија се само једном обратила Министарству културе за помоћ јер смо хтели да излажемо у Пољској. Добили смо одговор да нисмо у њиховом програму. А онда један министар своје дело са армијом људи води у иностранство. И све то плаћају грађани Србије. Јер власт је увек јача и од појединца и од удружења. Једино од адвоката није јача. Ту се држава осрамотила.

Променили сте седам држава, како бисте данас описали време у којем живимо?

Живимо на маргинама егзистенције, под туторством великих, као већина малих држава. Нажалост, ми горе од њих. Када се осмехне нада, тад нам одједном у глави кврцне: под ногама поља неактивираних мина и простори осиромашеног уранијума. Ту смо сви притерани уза зид кобне егзистенције.

----------------------------------

Варвари руше Генералштаб

„Политикин” сте колумниста с најдужим стажом, чак 53 године. Писали сте о светским пројектима, указивали на домаће урбанистичке проблеме, хвалили и кудили. Да ли ја ваша критичка оштрица имала ефекта?

Како да није. На најлепшем скверу у граду, испред „Политике”, требало је да буду порушени моћни платани. Дан после текста у којем сам написао да је то невиђени вандализам позвао ме је Ратко Вујновић, тадашњи директор Дирекције за изградњу града, и рекао да ће одмах обуставити сечу платана. Поносан сам на то што сам лично спасао платане испред моје „Политике”.

Противите се и рушењу Генералштаба, здања Николе Добровића, декана Архитектонског факултета у Београду, који је потписао вашу диплому 1948. године?

Ако држава буде, као што је најавила, порушила те објекте, тиме ће потврдити да је кочничар развоја архитектуре. Варвари руше. Ако хоће да се идентификује с варварима, то ће бити њена одлука.

----------------------------------

О Новом Београду, бисеру српске архитектуре

Нови Београд је европско достигнуће, а њега су градили наши људи, домаћа радна и креативна снага. То је највећи бисер наше архитектуре. Али, да није било политичко-социјалног миљеа који је то омогућио и провоцирао младе људе да уложе најбољи део себе у подизање новог града, од тога не би било ништа. Замислите да данас треба да се гради тако грандиозан пројекат, имали бисмо јато манипуланата и рат за проценат – каже Михајло Митровић.


Коментари28
5b9f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Čolić
Beograd je već odavno saobtačajno paralisan i ugrožen. Verovatno zbog neusklađenodi radova arhitekata i urbanista.
Велибор Јонић
Није баш све како каже уважени архитекта Митровић, његов бисер над бисерима, кулу Генекс не жели нико као пословни простор а станари у стамбеном делу чупају косу због своје злехуде судбине да у том ремек делу баш они живе. Нови Београд, бисер српске архитектуре, неодољиво личи на Chicago projects-e, блокове бетоњерки за социјално становање економски и расно маргинализованих група из којих се бежи што пре у уточишта достојна средње класе. Генералштаб ЈНА је место у коме је осмишљено зло и ратови 1991-1999 и из кога су повлачени конци разарања, и то комунистичко ругло са сутјеске или неретве треба уклонити. Архитектонски, то је пирамида за лаж комунистичке диктатуре 1944-2002.Мост на Ади и унутрашњи магистрални полупрстен је значајно растерећење за саобраћај, а висећу конструкцију је одабрао наш највећи живи стручњак за мостове, актуелни председник САНУ,Никола Хајдин.
Pero Milicic
Gde zivi ovaj novobeogradjanin B 68 kad on ne vidi da je N. Beograd toliko unakazen da su sve ulice pretvorene u parking, da su zgrade nabijene uz ulicu(pohlepa za vise kvadrata) da su parkovi puni plasticnih kesa, pseceg izmeta, pikavaca, zvaki, staklenih i plasticnif flasa i raznog otpada. Ako nam jednog dana standard poraste pa kupimo jos neko vozilo onda ce da sevaju nozevi da se nadje parking mesto bio gde na N. Beogradu. Zar ne vidite da i pored komunalne policije koja gradjane Beograda mnogo kosta ne moze se doci u svoj stan a da pre toga ne nagazite na zvakacu gumu, pseci izmet, neku pljuvacinu i sl. Poslednji je cas da se nesto uradi i da dodju pravi ljudi da resavaju komunalne probleme.
Гујомир Герељ
Зашто ће бити Београд саобраћајно паралисан, па наравно са оваквим расипањем новца Чему служи мост на Ади и зашто тако скуп. Још 1986 у Прокопу започет је метро испод петог и шестог банатског колосека неверујем да то и знају био сам руководилац градилишта.Доста је промашаја урађено почев од Прокопа до трамваја. Станица је требала бити на садашњем хиподрому са желеѕничком обилазницом око Београда а не испод Града Уместо тога могао се изградити метро добрим делом. Такође промашај је и постојећи трамвај јер није замењен са широким колосеком. Новобеоградски је могао код Економског фак бити окренут и неѕавистан од осталог дела док се сукцесивно по етапама модернизује потом повеже у целину- Да не коментаришем уништену грађевинску оперативу и велике пројектантске системе то више овде неће имати никада.
ercov dragacevski
Sa uzivanjem sam procitao ovaj interviju sa nasom zivom legendom arhitekture gos.Mitrovicem i sebi dao odusak zadovoljstva jer ste mi bez razloga uklonili moj kriticki komentar Djilasovog most na Adi a koji se poklapa i identifikuje u recima Arh.Mitrovica. U potpunosti se slazem a verujem i vecina beogradjana o svim kritickim osvrtima gos.Mitrovica sto znaci Beograda na vodi,isecenih platana,divlje gradnje,nestrucnih i korumpiranih gradonacelnika i politicara kao i problemu br.1 beogradskom metrou.Kada se vlast ovako nasilno i prepotentno ponasa u glavnom gradu Srbije onda mozete zamisliti sta se sve desava van njega.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља