субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Сто година од епидемије пегавца у Србији

Аутор: Оливера Поповићуторак, 03.03.2015. у 08:15
Дезинфекциони воз

Пре тачно сто година, у хладно ратно пролеће 1915. године Србију је тресла епидемија пегавог тифуса због које је умрло 35.000 српских војника, 35.000 заробљеника и 120.000 цивила. Пуковник и епидемиолог др Радован Чеканац са Војномедицинске академије у Београду, који је изучавао ову епидемију, подсећа да су се први случајеви пегавца у Србији јавили спорадично почетком октобра 1914. до када је опште здравствено стање српске војске било релативно задовољавајуће. Епидемија је букнула неочекивано и нагло, по завршетку Колубарске битке (15. децембра), међу заробљеницима у рејону Ваљева, где су били највећи прихватни заробљенички логори. Заробљено је између 45.000 и 60.000 аустроугарских војника и 3.000 рањеника и болесника од пегавца. Пољске болнице биле су извор заразе, јер су се у њима на истом месту окупљали и мешали рањеници, болесници и заражени, збијени један уз другог, па се зараза лако преносила и ширила.

– Ниједна несрећа не иде сама: уз рат, у који је Србија ушла 1914. године, малобројни лекари, уз лошу организацију војног и цивилног санитета и без познавања епидемиологије морали су да себоре са епидемијом пегавог тифуса, која се брзо разбуктала и довела до тада готово невиђених, катастрофалних, последица по броју жртава–каже за „Политику” др Чеканац.

Зима и хладно време су само погоршавали ствари, јер је било тешко одржавати хигијену, а поред тога, о пегавцу, скоро се ништа није знало.

– Проучавао сам све епидемије на подручју Србије и бивших република Југославије, али апсолутно нема ниједне која се може упоредити по величини и страхотама са овом. Трагедијазбог пегавца изазвала је још једну драму: већина српских лекара је оболела. Коначан биланс јесте да је од 595 српских лекара, њих 122 умрло у току ове епидемије– наводи наш саговорник.

Тифус је тада био типична ратна зараза: пегавац, маларија и дизентерија чине чувену „велику тројку”, болести које су најчешће до изражаја долазиле у ратовима, напомиње др Чеканац и додаје како је немачка, односно Ромелова војска изгубила битке у Африци због дизентерије, а не од оружја.

– Данас, када о пегавцу знамо све, то није више ни тешка, ни смртоносна болест и лечи се антибиотицима, али тада нисмо знали ништа и зато је однела на хиљаде живота. Имали смо добре хирурге и интернисте, али мало лекара који су се бавили превентивном медицином. Истина је да су и у то доба постојали неки медицински радови, али наши војни лекари и војни санитет за њих нису знали тако да нису знали ни да је узрочник пегавца бактерија коју преноси вашка. Зато у неким извештајима налазимо да су лекари окривили власт, што је дозволила то незнање, јер су доктори још у Алжиру 1909. утврдили ко преноси болест – наводи наш саговорник.

Тифус пегавац је инфективна болест, коју прати дуготрајна температура, главобоља, оспа и велики број поремећаја стања свести.Узрочник обољења је бактерија рикеција,којупреноси бела ваш, живећи у шавовима рубља и одеће.У условима повећане густине смештаја,у ратуили избегличким камповима, када војници нису у могућности да редовно мењају одећу и да се купају, ваши се брзо рашире и епидемија је ту.

Питање где се најпре појавио пегави тифус у Србији и данас остаје без одговора – код избеглица, у нашој војсци или код Аустријанаца. Др Чеканац каже да се чак може сматрати да је епидемија пегавог тифуса у Србији представљала „пример нехотичног бактериолошког рата, јер је, како каже огроман број носилаца бактерије рикеције, стигао преко Поћорекових трупа из Боснеи убацио узрочнике у српски живаљ”.

Др Чеканац је пронашао и извештаје из „Њујорк тајмса”од 26. марта 1915, који говоре о жртвама пегавца у Србији, а 29. априла 1915.исте новине објављују чланак под насловом „Аустријанци донели тифус у Србију”.

У фебруару и марту епидемијаје достигла кулминацију.Радикални преокрет у борби са епидемијом доноси такозвано српско буре – оригинални начин дезинфекције одеће и постељине.

– Пегавац је, заправо, заустављен уз помоћ неколико мера, јер од појединачних не би било користи. Прво је уведена контрола на железничким станицама, кроз коју су морали да прођу сви који иду или се враћају са фронта. Од пресудног значаја за сузбијање епидемијебило је „српско буре”, касније „партизанско буре”, у којем се загревала вода и воденом паром су се уништавале ваши у вешу и одећи. Важни су били и посебни, дезинфекциони возови и покретна купатила, чиме је обезбеђено купање и пресвлачење људства – објашњава др Чеканац.

Буре је импресионирало својом једноставношћу и ефикасношћу, чак и председника српске владе Николу Пашића. Наредио је да се одмах направи 100 комада и пошаљу као модел у свако градско насеље. У војсци је уведено по једно на сваких 250 војника уз импровизовано покретно купатило. Број оболелих који је до тада износио 1.000 до 2.500 дневно, већ је после 14 дана примене „српског бурета” редукован на половину.

– Много је доказа да је пегавац заустављен само планираним мерама, уз помоћ бројних иностраних мисија, а пре свега британске, са доктором Хантером на челу, који је имао са пегавцем искуства из Индије и који је измислио буре. Захваљујући њима епидемија, која је у марту достигла врхунац, практично већ у мају почела је да се гаси. Нису тачне приче да је пегавац у Србији заустављен спонтано, због топлих, пролећних дана, како су тврдили неки извори, већ због нове тактике борбе – заштите здравих.Епидемија пегавца код нас је стала, а наставила се у Пољској у току узастопне четири године, а такође у Румунији и Русији– каже др Чеканац.

Процене говоре да је Србија у Првом светском рату изгубила 400.000 војника, тако да ипак није тачно веровање да је пегавац однео готово исто толико живота као ратни окршаји.

– Пегавац је однео много живота: смртност у овој епидемији, по процени др Хантера, кретала се у 30 до 50 одсто оболелих, али тачан број умрлих у то време није био познат–каже др Чеканац.


Коментари5
ae3c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran čukić, prim dr med, epidemiolog
I drugi navod ovog autora je značajan, da je u krugu iste ciglane pravljeno "srpsko bure" (Stamersovo). Šta je drugi tip srpskog bureta? U kazan za pečenje rakije se stavlja voda a iznad njega drveno bure koje je komora odeljena od kazana pregradom. Na poklopac se stavlja kamen da bude para pod pritiskom. U komoru na poklopac kači veš za razvašljivanje. Više toga je objavljeno u AMM, Niš (55)2016(4):97-103 i (57)2018(3):145-54 i VSP (75)2018(11)1145-8 i knjizi "Srpska prevencija pegavca 1915.", Zaječar, 2018. Komore su bile u Nišu, Obrenovcu, Skoplju, možda i u Valjevu, Kragujevcu, Pirotu... Treba ispitivati dalje, što će više uraditi "lokalni istraživači" svojim angažovanjem.
goran čukić, prim dr med, epidemiolog
Ispravno je da je Stamers dao prototip budućeg "srpskog bureta", tako nazvanog od strane stranaca jer je našlo primenu u Srbiji. Znači, moglo bi se nazvati i "Stamersovo bure" jer je on dao i drugi predlog da se metalna burad već iskorišena upotrebe za novu namenu uz prepravke. Prvo su pravljena u Kragujevcu, a potom i u Nišu. Njihov kapacitet je relativno mali, ali zadovoljava potrebe manje vojne jedinice. Nastala su po dolasku dr Hanterove misije. Za stanovništvo je smišljeno naporom Državnog odbora za suzbijanje pre dolaska Hanterove misije - dezinfekciona centrala. Radila je na Gorici, u "parnoj ciglani" (na parni pogon mašinski pravljenih cigli), preko puta podruma Gorice. O njoj pišu 17.04.1915. Pravda i Straža. Svečano je otvorena i imala je kupatilo sa 36 tuševa, koje je za dan moglo da primi 1200 korisnika. Dok se oni kupaju njihov veš je razvašljavljen u komori na suvi vazduh (te ciglane). Da li je to baš bilo u Fabrici belih cigli? Moguće. Podatak je prikupio S. Andrejević
Бранислав Тикић
То чувено "српско" буре касније са украденим називом "партизанско" (а можда и није украдено, пошто је највећи војнички контигент у партизанскијредовимабио из редова Српског народа?!) први пут је направљено, колико сам пронашао у неки писаним изворима у браварској радионици Пејић Драгомира на ондашњој јужној периферији Ниша.У његовој радионици и дезинфекционој станици која се налазила на истом месту израђено је 600 тих буради за дезинфекцију војне одеће. Драгомир Пејић је своју занатску делатност пребацио из Пирота у Ниш. Између два светска рата био је познати индустријалац и власник Ливнице "Пејић, Стевановић и комп" у Нишу. Господине пуковниче, зарад ваших даљих истраживања, а у интересу српске медицине и српског војног санитета препоручујем Вам да потражите Енциклопедију Ниша, том Привреда, Градина Ниш, 1996, стр.201-203. Молим редакцију за објављивање овог коментара. Уколико сматрате да не одговара правилима, молим вас да ову поруку из задњег делакоментара за господина пуковника са
Miodrag Bumbic
Nazalost, zaraza iz 1945 jos traje!!!???
Zemljorad Obradovic
Jos pogubniju epidemiju je doneo jedan austrougarski vojnik 1945!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља