среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Поробљавање дугом

Аутор: Миленко Срећковићуторак, 03.03.2015. у 08:15

Иако је Сузан Вудворд у својој књизи „Балканска трагедија’’ још 1995. установила да је ММФ један од главних криваца за распад Југославије и почетак грађанског рата, данас је та интерпретација здушно потиснута у страну. Па и у контексту актуелне грчке дужничке кризе, човек може нешто начути о томе само са маргина – а граничи се с немогућим да то помене ико од утицајнијих европских или америчких властодржаца.

У центру медијске пажње данас је нова грчка власт, чији је приоритет да раскине с политиком штедње и приватизације наметнутом од стране ММФ-а и европских институција. Сириза се бори против „косовизације Грчке”, против претварања Грчке у протекторат под европским намесништвом, у којем би, као на Косову, владала општа беда – пише Јанис Варуфакис, нови министар финансија. И Пол Кругман, добитник Нобелове награде за економију, нада се да ће Сириза успети да спасе своју домовину од ноћне море у коју су је прогнале међународне финансијске и политичке институције.

Отпис дугова, који Сириза тражи од међународних кредитора, као правно-политичка мера постоји од памтивека, подсећа нас антрополог Дејвид Гребер, аутор чувене књиге „Дуг”. Познаваоци хеленске културе добро се сећају имена грчког песника и законодавца Солона. Он је још у 6. веку пре нове ере укинуо дужничке обавезе сељака, због чијег се неиспуњавања падало у дужничко ропство, тј. ставио је ван закона могућност да инсолвентни атински кметови буду продани у робље ради намиривања имућнијих суграђана – поверилаца. Тај Солонов реформистички потез – отпис дугова – поставио је неке од битнијих темеља друштва које данас познајемо као колевку демократије и цивилизације. И самој Немачкој управо је отпис дуга из 1953. омогућио да постане једна од економски најразвијенијих земаља света.

Али, природа дуга је погрешно схваћена, сматра Кругман, и то је узрок потпуно погрешне политике коју Европа намеће Грчкој. Иако имамо глобалну штедњу без преседана, та политика стезања каиша само је направила још већу штету. Званичници ЕУ и ММФ-а апелују на Грке да се одговорно понашају, док је њихова сопствена политика обична економска фарса, заснована на неразумном уверењу да оштре мере штедње немају никакав негативан ефекат на привредни раст и запосленост. И Немачка је, као и друге централноевропске земље, сходно томе почела да троши мање. Али, то смањење потрошње, које од Европе прави штедљиву швапску домаћицу, успорило је привреду и економски раст – па је смањење дуга постало у још већој мери немогућа мисија. Дуг може бити претња финансијској стабилности, али стање се сигурно неће поправити ако мере предузете у циљу његовог смањења гурају економију у дефлацију и депресију. Ситуација се тако само додатно погоршава.

Први потез новог грчког премијера – полагање цвећа на место где су немачке окупационе трупе стрељале више десетина грчких левичара 1944. – можемо разумети и као гест којим показује да је свестан историјата репресије за којом би власт посезала сваки пут кад су били угрожени интереси крупног капитала. Свакако му је добро познат пуч којим је, уз помоћ Сједињених Држава, у Чилеу збачен Салвадор Аљенде, такође, демократски изабрани левичарски председник. Уколико Сириза изгуби битку, треба се бојати доласка ауторитарног режима на власт. То не би био први пут да крупни капитал на тај начин тражи спас.Сам термин приватизација и настао је да би се описале економске мере које су тридесетих спроводили нацисти у Немачкој. Многи промотори неолиберализма и данас се заклињу Пиночеом. Левичари се, с друге стране, противе приватизацији јер се залажу да контрола над привредом и природним богатствима пређе у руке радника или локалних заједница. За Чомског, и Сириза је антинеолиберална странка, али не и левичарска, јер не захтева радничку контролу над привредом. Имајмо то на уму следећи пут када Вулин, Биљана Србљановић или Борко Стефановић опет покушају да нам се представе као левичари.

Председник Покрета за слободу


Коментари32
7e89e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Павле Антоновић
Баш бих ове који у коментарима на овај текст бране ММФ питао шта мисле о најављеном поскупљењу струје од 15 одсто на захтев ММФ-а...
petar smederevac
Sinko ,bravo .Ovo treba svaki nas gradjanjin da procita.
Besplatan ručak i doručak
"Natalija Nikolic: Ps. Nema u životu društva ništa besplatno." Natalija, pošto se društvo sastoji od ljudi, kao što smo mi, koji mogu na razne načine da urede svoje odnose, da li to znači da ni kod vas nema ništa besplatno? Baš ništa?
deda vukasin iz klepacas stevanovic
ohrabruje me cinjenica da mladi ljudi,pa i sreckovic,su poceli da razmisljaju ali jos nemaju hrabrosti da kazu da je na tapetu okupacija mali drzava ali ne tenkovima i silom vec MEDIJIMA I BANKAMA.
Раде Ковачевић
Постављамо следеће питање : како је могуће да Грчка, како кажу, у « правно уређеној » ЕУ упадне у дуг према спољним повериоцима којег према садашњим европским правилима и политикама не може никада да се ратосиља? Колевка европске цивилизације, Грчка, упала је, циници кажу од своје воље и грамзивости, у вечно дужничко ропство, то јест од сада па до вечности Грци ће рмбати за немачке, француске и друге повериоце!? Утопијски сан о лепом животу у европској заједници Грцима се, гле чуда, претворио у фатални дужнички Армагедон! При свему томе, водећа држава ЕУ, Немачка, грца у вишку капитала, обара извозне рекореде на тржишту ЕУ и гуши се у суфициту унутаревропске трговине. За дефицитарна и неконкурентна европска тржишта, а то су скоро сва осим немачког, једино решење је, то тврде ко би други до управо Немци, у смањењу зарада, пензија, кресању свих социјалних давања, отпуштању, пореској диверзификацији, продаји или изнајмљиваљу омиљених острвских летовалишта и слично. На сцени је немачки економски национализам, којим Немачка, којој су много пута опраштани дугови, враћа све репарације које је исплатила за своја злодела учињена у Другом светском рату.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља