понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:47

Форсирање Славије, симболички поредак

Аутор: Мр Стефан Алексићчетвртак, 05.03.2015. у 08:15

Центар Београда свакако се испоставља и као центар Србије, не само у просторном, већ и у идеолошком и симболичком смислу и борба за тај простор данас је само рефлексија битке која се води већ две и по деценије. Тако се Мирјана Лукић јавила („Политика”, 19. фебруара) ламентирајући над национално сиромашном естетиком главног града, па је изнела и предлог за решење: постављање реплике кичастог париског споменика Александру Карађорђевићу (ауторка је погрешила: није то споменик Петру, већ његовом сину) на Славији.

Али на коти Славија испречио се један проблем: она је већ споменички комплекс и већ је „заузета”, јер се ту налази споменик Димитрију Туцовићу. Утолико се предлог Мирјане Лукић испоставља не само као егзотична цртица одвећ национално ревносне грађанке, већ као наставак тродеценијске кампање за освајање урбаних простора нашег друштва. Јер замена Димитрија Туцовића једним монархом значи замену слободарске естетике естетиком кич-национализма. Споменици монарсима као споменици прогресивним идејама изнимно су ретки – неки би додали да је онај подигнут на тргу Конкорд изузетак – њихово рушење је често прогресивније од њиховог уздизања, па је тако и у случају предлога Мирјане Лукић. Имплементација њеног предлога омогућила би да Славија, поред тога што је саобраћајни, постане и идеолошки и историјски кружни ток.

Неколико идеолошко-естетских пројеката се, додуше, наоштрило да Туцовића склони са Славије: први је био пројекат кичасте фонтане, а други је идеја Мирјане Лукић. Дакле и капиталистички и национални кич равноправно претендују на простор центра, као што то чине и у идеолошком простору. Туцовић је, као познати српски политички активиста, социјалиста, антинационалиста и борац за еманципацију био и остао незгодан за већину политичких елита и политичких пројеката од Првог светског рата на овамо. И управо такав – агент еманципаторских пројеката сада постаје непожељан и у центру Београда и у средишту идеологије рестаурације антиеманципаторског капитализма. Измештање Туцовићеве бисте је одстрањивање еманципације из симболичког уређења града и друштва.

Ваљало би подсетити да је простор сиромашан националним кичем у исто време простор слободан за симболику социјалне правде и инклузије, а управо је то недопустиво у свету у којем брачној заједници капитализма и национализма не сме бити алтернативе. Због тога Мирјана Лукић онако олако измешта Туцовића, јер његово је уклањање само симболичка тачка у процесу разваљивања једног еманципаторског, солидарног и социјалистичког пројекта, а постављање кичасте реплике било би само још један корак у примитивној акумулацији симболичког простора.

Није чудан ни најбизарнији моменат у њеном предлогу: да се на Славији подигне реплика. Наравно, ми смо периферија, код нас аутентичних ствари нема, па је и разумљиво да усред копирања идеолошких трендова ископирамо и један споменик.

Аутор „Пешчаника” и „Машине”


Коментари28
09304
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Č S
Naravno da Dimitrije Tucović i te kako ima velike zasluge ne samo za srpski narod - za razliku od današnjih političara on se nije libio da u borbi za slobodu da i svoj život. Uzgred, za neupućene, Dirmtrije Tucović iz Gostilja, pored svoje levičarske orijentacije, u svoje vreme, nadaleko je bio poznat po svom čovekoljublju.
Mile Metar
Budi rečeno, rodna kuća Dimitrija Tucovića u selu Gostilju je utvrđena za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Rapubliku Srbiju.
Bane Marković
Tucović je za razliku od ostalih političara tog i bilo kog vremena otišao lično na ratište i poginuo braneći svoju zemlju Srbiju. A bio je najljući protivnik tog istog rata. E to je patriotizam i ljubav prema otadžbini.
@Vitomir Andjelkovic
Те улице, због чијег преименовања жалите, већ су биле преименоване после 1945 у ерупцији идеолошког насиља. без јавне дебате, а противници тог чина нису имали ту слободу коју ви данас имате, да се јавно буне. Идеолошки потомци ондашњих "кумова" београдских улица сада имају образа да протестују због преименовања улица? Ништа ново од њих.
Сељак Беземљаш
Постоји позадина за ову причу. На конгрес у Вуковару Социјалистичке радничке партије (20 јун 1920.г) стижу социјал-демократи а 24 јуна одбачен је програм Социјалистичке партије (преписан Ерфуртски програм немачке социјалдемократије) и из Радничког дома излазе комунисти са програмом "сламања буржоаског апарата, парламентаризма... Комунисти сматрају социјалдемократе највећим политичким непријатељима. Када је то тако одкуд посмртни остаци Димитрија Туцовића на Славији. Зато што је мртав, његови политички истомишљеници су ућуткани (многи и физички) па се може Туцовић може користити у "борби против великосрпске хегемоније" и коришћењу "револуционарног потенцијала национално угњетених нација" То је та основа о којој се не прича а на којој стоји и господин Алексић. Свака друга прича је обична дангуба. Није како се то каже " заживело" да Славија постане Трг Димитрија Туцовића.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља