На Инфективној клиници Клиничког центра Србије у Београду јуче је од грипа преминула тридесеттрогодишња трудница из околине Београда, потврдио је за „Политику” директор ове установе, професор др Мијомир Пелемиш.
– Поред свих напора лекара, нажалост, због грипа је умрла трудница у петом месецу трудноће. На нашу клинику је стигла седмог дана болести и истог часа је била прикључена на респиратор. Лабораторијски је доказано присуство вируса Х1Н1 – каже др Пелемиш.
То је други смртни случај од грипа ове сезоне, јер је тачно пре недељу дана, на ВМА, умро тридесетчетворогодишњак из Ужица.
Такође, у овом часу на Инфективној клиници нема других пацијената са тешким обликом грипа, али др Пелемиш каже да их је било.
– Занимљиво је да ове године, иако нема епидемије грипа и немамо велики број оболелих, већина оних који су оболели, долазе са јако тешком клиничком сликом. То само доказује да се и даље у Србији врло мали број становника вакцинише против грипа, иако је вакцина једина поуздана заштита – каже овај инфектолог.
Др Пелемиш подсећа да су због грипа у највећем ризику управо труднице, мала деца и људи са хроничним болестима.
– Ова, нажалост, лоша вест је и аларм да се свако ко осети симптоме грипа јави лекару истог дана, а не да чека да се развије тешка клиничка слика. Висока температура, изнад 39 степени Целзијуса, бол у зглобовима и општа малаксалост су симптоми због којих треба потражити помоћ лекара – наводи др Пелемиш.
Грип у овом часу угрожава још троје пацијената у Србији, који се налазе на Инфективној клиници у Крагујевцу и прикључени су на респираторе, наводе у крагујевачкој болници.
Према извештају епидемиолога Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” активност вируса грипа је тренутно на средњем нивоу, епидемиолошка ситуација је уобичајена за ово доба године, али се сви суздржавају у даљим прогнозама. Само последње фебруарске недеље регистровано је нових 8.047 случајева оболелих од обољења сличних групу, а треба имати у виду да је реч само о оним грађанима који су се јавили лекару.
Највише оболелих је међу децом до четврте године, што говори о томе да због симптома инфекција дисајних органа родитељи по правилу своју децу воде код лекара, али када је њихово здравље у питању, нису тако ревносни. Код ове евиденције такође треба имати у виду да се број оболелих од грипа од домова здравља добија за седам дана. Лекари претпостављају да је далеко већи број грађана који се лече сами, у кућним условима. Многи се не јављају лекарима у дому здравља, него узимају неколико слободних дана, очекујући да ће болест проћи, а када се грип не одлежи, лако се искомпликује, а код осетљивих категорија болесника може бити и – фаталан.
Грип је управо опасан зато што је непредвидив и зато што се никада не зна кога може да изненади. Већ годинама у Србији грип се разбукти на крају зиме и почетком пролећа, што ових дана најбоље потврђују извештаји са југа Србије. Према подацима епидемиолога, на југу Србије регистровано је 700 оболелих, али је број оболелих, по речима тамошњих лекара, бар три пута већи.