понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10

Зашто су нам потребни хероји

Аутор: Исток Павловићсубота, 07.03.2015. у 09:15

Плакао сам када сам одгледао филм „Игра кодова”, који је ове године био номинован за осам Оскара. Филм је рађен по истинитој причи, и говори о животу Алана Тјуринга, британског математичара који је дешифровао „Енигму”, немачку машину за слање тајних порука у Другом светском рату. На основу овога, савезници су годинама знали све планове Немаца, и могли су да предвиде сваки њихов корак. Према проценама стручњака, Алан Тјуринг је на овај начин скратио Други светски рат за две до четири године. После рата, Тјуринг је ухапшен због своје хомосексуалности. Према тадашњим законима, био је осуђен на хемијску кастрацију, након чега је извршио самоубиство. Све у свему, веома потресна прича.

На филму, Тјуринг је прави херој, човек који је својим интелектом спасао милионе људи. А када се филм заврши, и када се истраже историјске чињенице, долази се до реалније приче: Алан Тјуринг је заправо био само један од људи који су учествовали у дешифровању „Енигме”. Годинама пре почетка рата, Пољаци су први дешифровали „Енигму” и могли су да разумеју велики део немачких порука. Затим су своја достигнућа предали Енглезима, који су их даље усавршавали. На дешифровању су свакодневно радиле хиљаде људи. Тјуринг је био један од њих, и иако је дао велики допринос, не може се никако рећи да је он сам решио Други светски рат.

Људима су потребни хероји. У било којој области, шта год да се десило, људи теже да издвоје једног човека и да креирају мит о томе како је он заправо био заслужан за све. То су приче које желимо да памтимо и препричавамо. Сви желе да гледају филм у којем Супермен спасава дете из пожара, а не филм у којем је спасава тим састављен од ватрогасаца, полицајаца и лекара. Овај феномен нашег друштва најчешће створи историјску неправду.

Заслуге за сва достигнућа су увек расподељене, али мозак једноставно жели да спакује све у једну особу, јер му је тако лакше. То је као да имате десет флаша, и у свакој помало воде. Пресућете сву воду у једну флашу, а оне остале ћете бацити у ђубре. Тако ће наредних сто година сви причати о Алану Тјурингу, док пољски математичари који су урадили огроман део посла труну у својим гробовима потпуно анонимни.

Ко је највећи геније свих времена? Многи људи ће рећи да је то Алберт Ајнштајн. Али, скоро нико не зна да је чувена теорија релативитета заправо производ рада низа научника. Ајнштајн је преузео деведесет одсто те теорије од научника као што су Лоренц, Поенкаре, Хилбет, Гросман, и низ других. Чувену формулу: енергија је маса пута брзина светлости на квадрат, први је написао Поенкаре. Људи који се не баве науком назвали би то плагијатом. Међутим, то је нормално, тако наука функционише – надградњом сазнања претходника. Али, у свету медија владају другачија, неправедна правила.

Сто година касније, Алберт Ајнштајн је највећи геније свих времена, а његови цитати се провлаче по свим друштвеним мрежама и мотивационим постерима. На сваком вашару може се купити мајица са његовим ликом и чувеном формулом. Многи људи чак мисле да је он направио и атомску бомбу, иако није имао никакве везе са тим пројектом. За остале научнике не знамо. Њихови ликови нису на пластичним кесама и на магнетима за фрижидере. Они су били те флаше из којих је све пресуто у флашу са етикетом Ајнштајн и које су након тога бачене.

Ова тежња људи не мења се ни данас. За сто година, људи ће можда мислити да је Стив Џобс измислио мобилне телефоне, а Бил Гејтс компјутере. Свет медија разликује се од света науке. Људима је јако тешко пласирати приче о достигнућима која су настала корак по корак, тимским радом, и зато медији праве хероје. Људи и сами маштају о томе да буду хероји, и онда се у таквим причама најлакше препознају.


Коментари21
b69d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zanemarena Podrska
Mi cesto zanemarujemo "logisticku podrsku" koja je znacajna u nauci, a jos vise u umetnosti. Zasto autor nije spomenuo Milevu Maric, kao osobu koja je zajedno sa Ajnstajnom ucestvovala u njegovom istrazivanju, a niko ne zna koliko je doprinela da njegov rad dobije znacaj koji mu pripada. Sta bi bilo da se ozenio nekom obicnom zenom koja nema veze sa fizikom i matematikom, koja ne bi mogla da mu daje sugestije, matematicke proracune, pa i podrsku da istraje u svom radu. Ona je potpuno zanemarena, navedeni su samo naucnici koji su radili na istom problemu. Na kraju je ostao samo Ajnstajn - kao da je sam sve smislio i uradio. Retko se spominju oni koji su njemu - osvetlili put.
Betty Boop
Ne zeli mozak da spakuje sve u jednu sobu vec to uspesno radi zapadna, narocito holivudska, propaganda radi svog interesa.
Jovana J
Slazem se za ovaj deo: ''Tako nauka funkcionise, nadgradnjom saznanja prethodnog naucnika''. Jos je Tomas Dzeferson rekao da je ideja najmanje podobna prisvajanju. Onaj ko je poseduje, ima tu privilegiju samo dok je ne saopsti, onoga trenutka kada je saopstena nekome, nuzno postaje njegovo vlasnistvo. Znacaj ideje se ne umanjuje zbog mogucnosti da se vise ljudi njome koristi. Junaci su su predstavnici ideja, 'katalizatori' svih radnji, podobnih tome da se ideja saopsti. Odlican tekst!
Vladimir Mladenović
"За сто година, људи ће можда мислити да је Стив Џобс измислио мобилне телефоне, а Бил Гејтс компјутере." Ne mislite li G-dine Pavloviću da ste ovim svojim rečima na kraju teksta doveli u pitanje ozbiljnost onoga što pišete? Naime, ako je za vas jednak prethodni stav kao dodela Nobelove nagrade Ajnštajnu, onda ste vi strašno puno pobrkali lončiće. U principu, postoje sumnje u neka otkrića kroz istoriju ali je, manje više, poznato da je upravo Alan Tjuring otac današnjih kompjutera. Raspitajte se. Svakom, iole ozbiljnom i obrazovanom čoveku je poznato da su IBM i njihovi kompjuteri postojali daleko pre Gejtsa. I onda vi govorite da će medijski za sto godina Gejts biti proglašen za oca kompjutera. Neozbiljno. I na kraju. Odakle vam pravo da dovodite danas u sumnju autorstvo kada akademska zajednica nije dovodila u vreme kada je prvi put prezentovano otkriće? Samo je još falilo da ubacite da je Mileva Marić zapravo zaslužna za sva Ajnštajnova dostignuća.
Slatka Mala
Ko i uvek zbog straha od smrti. Heroj - polubog. Posle smrti ide u jelisejska polja. U hriscanstvu propok-mucenik. U dvadesteom veku naucnik-genije. U dvadeset i prvom veku starleta-tajkun.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља