петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:46

Могу ли продавачице да упропасте шопинг?

Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 07.02.2008. у 22:00

Шопинг! Активност која једно кишно новембарско поподне претвара у карневал самбе, која мења расположење за 180 степени, која се на „рецепт” прописује уместо антидепресива и за коју већина жена тврди да има проверено афродизијачко дејство. И коју, веровали или не, могу да покваре та дивна „створења” – продавачице!

Колико сте пута кренули у шопинг наоружани чеком од последње плате и свим кредитним картицама и од те мисије одустали само зато што сте у првој радњи налетели на продавачицу која вас је третирала за нијансу пријатније од кувара који дочекује несрећног Оливера Твиста који моли за додатну порцију хране? Колико су вас пута те „љупке жене” догурале до ивице суза својим коментарима да се тај модел не производи у вашој величини, да у вашим годинама морате да користите крему-пудер-коректор који боље сакрива боре или да ви немате новац за ствари које се налазе на полицама бутика?

За разлику од западних земаља, у чијим радњама углавном раде продавачице које од девет до пет носе осмех „закачен” иза минђуша и која ће вас из радње испратити подједнако срдачно као да сте у њој оставили целу своју плату или сте (више него очигледно) решили да изненадни пљусак прекратите разгледањем најновије колекције – паста за зубе, у Србији, како се често може чути, постоји већа вероватноћа да сретнете И-Тија него насмејану продавачицу.  

Из неког непознатог разлога, најскупљи артикл у већини наших радњи јесте осмех продавачица, а најгушће насељена врста продавачица су оне које се понашају се као да су лично дизајнирале сваки комад ципела, гардеробе или парфема који се налази на полицама. Оне су заштитни знак парфимерија или бутика са фирмираном гардеробом, њихова глава најчешће се налази у облацима најновијих парфема, нос – који сантиметар изнад, а поглед препун презира упућују на адресу свакога ко не украшава насловне странице таблоида.

Њихове сестре близнакиње су „манекенке” из „силиконске долине” које се налазе на привременом раду у бутику све док не улове неког младог капиталисту који ће их спасити од зле судбине. Препознаћете их по испегланој коси, реш кварцованој кожи и свеже маникираним ноктима, који им представљају главну препреку у бављењу њиховом основном делатношћу – додавању тражених ствари са полица.

Особе које су навикле да купују у светским метрополама ову врсту продавачица веома лако могу да помешају са глувонемим особама, јер оне са муштеријама углавном комуницирају путем мимике – ваш улазак „прокоментарисаће” једва приметним климањем главе у правцу горе-доле, на постављена питања најчешће „одговарају” негативним махањем главе у правцу лево-десно, а незадовољство вашим разгледањем производа демонстрираће тако што ће ципелу или ролку коју сте управо вратили на полицу или на офингер померити два сантиметра улево или удесно – односно тамо где је стајала пре него што сте ви дошли на идеју да пореметите „мир” и „хармонију” у њеној радњи.    

Продавачице које често срећемо у мини-маркетима и мини-парфимеријама су исте оне којима би оперативци Штазија позавидели на ентузијазму са којим прате сваки ваш корак и реагују на сваки ваш нагли покрет. Њихова девиза је: свака особа која пређе праг продавнице третира се као лопов – док се супротно не докаже! На несрећу, ова врста продавачица клонира се у оним радњама чији су власници израчунали да им је јефтиније да запосле особље који својим изгледом подсећа на контролоре у ГСБ-у или на избациваче из сеоских биртија него да уграде заштитне магнете на производе. Ако се приближите штанду са ситном козметиком или ситним чоколадицама њихово узнемирење расте, а ако се усудите да пробате тестер-кармин или сенку за очи будите уверени да ћете у горњем десном углу огледалцета угледати њихово избезумљено лице.

Да ли због незадовољства висином плате или због потребе да себи дају на значају тек – већина продавачица са својим купцима комуницира путем узвичника, а главна тема дискусије гласи – треба да верујете мени, а не својим очима. То је она врста продавачица која ће вас до последњег атома енергије убеђивати да чарапе од 20 дена трају двадесет година и да су потпуно резистентне на жар од цигарете, да пудер који потамњује ваше лице за три нијансе изгледапотпуно природно на дневном светлу, да боја сахарског песка сужава и да ће се ципеле два броја мање разгазити после два дана ношења. Овај аргумент посебно сумануто звучи када вас продавачица у салону за венчанице убеђује да ће вас два броја мање „шпицасте” лаковане ципеле на првом венчању мало жуљати, али да ће вам већ на следећој свадби – пристајати баш као Пепељуги!


Коментари9
300a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ona
Apsolutno se slazem da su prodavacice veoma neljubazne. Slazem se i sa stavom da ih treba ignorisati i trziti ono sto hoces blo sam ili uz njenu pomoc, ona to mora da uradi a dali se njoj to svida, dali joj je tesko ili je jdnostavno prepotenta to me ne intaresuje i ne pogada. Ja znam ko sam i sta sam. Necu valjda ocekivati od prodavacice pohvale i komplimente. Koliko dugo ona mene poznaje, koliko ja nju. Neka ona uziva u svijoj lepoti, pameti, gluposti to mene kao kupca u opste ne interesuje. Kada dolazim u Srbiju, nama ni sluzbenici na salteru za kontrolu pasosa nece da kazu 'dobar dan , kako ste, kako ste putovali, a to je prvo mesto gde se srecemo sa nasom Srbijom. Kako ce tek stranc da razmislja koji mozda dolazi prvi put, da mu sluzbenik srbije ne kaze dobar dan.
Молим превод
Хахаха, не, смисао мог коментара свакако није био да су продавачице нељубазне зато што им је посао слабо плаћен и није лак. Мислим да код извесних жена долази до несвесног упоређивања и ривалства са продавачицом, ако је дотична млађа, мршавија и лепша, што је чест случај, тако да продавачицу третирају са висине и добијају нељубазност за узврат. Ја се уопште не сећам продавачица које су ме услуживале, ни овде ни у иностранству. Понашам се неутрално, не фокусирам се на продавачицу већ тражим оно што желим да купим и обично то и добијем без проблема.
goca
Veoma mi se dopao tekst. Moje iskustvo je istovetno. Posle decenije zivota u inostranstvu i dalje uhvatim sebe kako poredim ljubaznost ovdasnih prodavacica sa onim "kod nas". Pogotovo se secam tog pogleda - "nemas ti te pare da kupujes u ovom butiku"...Uh! U to vreme (pre 10-ak godina), dok sam jos bila u Beogradu, deca su mi bila mala i osim sto sam se trudila da sam uredna i cista, nisam imala vremena da se pratim poslednje modne trendove. Prema tome, nisam izgledala kao neko ko "ima pare". A imala sam, vise nego prosecna osoba u to vreme. Sto puta sam izlazila besna i bez reci iz radnje jer su me ili ignorisale ili mi upucivale poglede pune prezira. Pa necu jos da im pravim promet. Neko je ovde spomenuo gazde radnji. Ja ne mislim da je samo tu problem. To je pre svega kucno (ne)vaspitanje. A secam se i prodavacica u nekadasnjim Robnim kucama Beograd. Pa to je tek bio sou. Ono kad razgledas ves na gondolama, npr., a one stoje na pola metra od tebe, pa ti korak desno, one korak desno. I kad ih pogledas upitno, upute ti prodoran, ljutit pogled, po sistemu, sta toliko razgledas, kupuj i mars napolje. Ajde valjda smo se barem malo odmakli od toga... A, jos nesto - odgovor na onaj komentar kako to nije lak posao, pa eto valjda to je razlog sto su takve...ljubaznost i kulturno ophodjenje je DEO usluznog posla, ko to ne ume ili nece da upraznjava, neka trazi drugi (teski) posao. Svima bolje...
Hana
Svaka cast! Stvarno je tako, i nisam cak ni razmisljala o tome... Sad tek shvatam da mi je (nazalost) postalo normalno da me odmeravaju neuke devojke kojima predstavlja vrhunac zivota da rade u prodavnici. Srecom imam priliku i da kupujem u inostranstvu i istina je da su i tamo prodavacice slabo placene, ali su veoma prijatne i koliko god da (ne)vole svoj posao uvek ce biti nasmejane i spremne da pomognu. jos jednom svaka cast, i veoma realno opisana situacija koja nas ceka u srpskim radnjama.
Молим превод
"...најгушће насељена врста продавачица"? Ваљда најраспрострањенија? Најгушће насељени си градови или делови града. Иначе, посао продавачице је свуда слабо плаћен, а све је само не забаван, јако је напорно стајати на ногама читавог дана и радити са различитим особама од којих многе мисле да је продавачица нека врста слушкиње а купац јако важан, јер има новац који продавачица може само да сања. Ово ради уравнотежења, има много и неваспитаних купаца, не само продавачица.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља