среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:36

Слике које су наљутиле Тита

Аутор: Биљана Лијескићсреда, 11.03.2015. у 08:15
Мића Поповић „Предео”

„Поклон СИВ-а Савременој галерији Зрењанин 1963. године” је назив изложбе слике која ће до19. марта приказати избор од 45 дела, пристиглих из Зрењанина у изложбени простор Куће легата у Београду, Кнез Михаилова 46. Ови радови настали углавном средином прошлог века, сведоче и о откупној политици тог периода, која је омогућавала уметницима да покрију трошкове стварања и излагања, али је овом праксом омогућена и легализација осредњости. Зато овај поклон СИВ-а садржи подједнако осредња, али и врхунска дела југословенског сликарства. Захваљујући оваквој допуни из 1963. године збирка Савремене галерије Зрењанин постала је незаобилазна за проучавање уметности средине XX века и превазишла je локално-регионални значај, како истичу аутори ове „београдске поставке”, др Јеша Денегри и кустоскиња Славица Попов.

– Циљ  изложбе је да се истакне да колекција Савремене галерије Зрењанин није само локалног карактера, већ да има и националну вредност. У Уметничкој колонији у Ечкој, због које је наша галерија и основана априла 1962. су боравили, поред локалних и уметници из земаља некадашње Југославије, а ремек дела нашег сликарства добили смо захваљујући СИВ-у.  После Београда изложба се враћа у депо у Зрењанину, јер ми немамо стални изложбени простор. А надамо се да ће и то моћи да се реши – рекла нам је кустоскиња Попов.

Владислав Тодоровић Шиља „Композиција IV”

По уметничкој вредности али и необичној причи коју носе издвајају се неколико дела, између осталих слика Владислава Тодоровића Шиље „Композиција IV”, напомиње историчарка уметности Славица Попов.

– Ово дело  откупљено  је са другог Октобарског салона 1962. године и једно је од оних које је било повод за осуду апстрактне уметности у Титовом говору 21. јануара 1963. године. Тито је , наиме, у говору на VII конгресу Југословенске омладине изјавио: „Ја нисам против стваралачког тражења новог али сам против да дајемо новац заједнице за нека такозвана модернистичка дела која немају никакве везе са умјетничким стваралаштвом. Ако неко хоће да се бави таквим сликарством или скулптуром, нека то чини на свој трошак, заједно са онима који заступају правац ултрамодернистичке, апстрактне умјетности. Поред тога, тиме се гуши развитак истинске умјетности”. Следећег дана, 22. јануара 1963. Савремена галерија је међу 136 уметничких дела од СИВ-а, на чијем челу је тада био Тито, добила и ову слику.

Други аутор који изазива пажњу, по речима наше саговорнице,  је Фердинанд Кулмер, један од најзначајнијих представника енформела у Хрватској, који је јануара 1961. године у Галерији сувремене умјетности у Загребу излагао две слике са истим насловом „Смеђа слика” (обе идентичних димензија 146x97цм). Једна је затим излагана на великој изложби „Савремено југословенско сликарство и скулптура” у Лондону, у чувеној Тејт галерији и остала у инвентару те велике музејске институције  (вероватно откупљена) а друга је доспела у Савремену галерију Зрењанин 1963. године као поклон СИВ-а.

Игор Васиљев „Делиријум”

Славица Попов  издваја и Игора Васиљева, рођеног 1928. године у Београду, у породици руских емиграната. Академију ликовних уметности у Београду, коју је уписао 1948. године, након неколико прекида трајно напушта 1952. године, када уписује историју уметности.

– Под неразјашњеним околностима, на студентској екскурзији, Васиљев је трагично изгубио живот у пролеће 1954. године. Остварио је више од 120 слика и велики број цртежа.  Живео је бурно и  брзо, а након 11 месеци робије следи циклус злослутних слика у хладним плавим тоновима са сабласним визијама и дахом смрти. Том циклусу припада и слика „Делиријум”, настала новембра 1953. године, пет месеци пре његове преране и трагичне смрти.

Кустоскиња представља и слику „Предео” Миће Поповића из 1947. године, о чему каже:

– Дело припада  периоду „Задарске групе” и могуће да га је уметник изложио на својој првој самосталној изложби 1950. у Уметничком павиљону где је приказао своју целокупну продукцију од 1939. до 1950. са 160 слика. У предговору каталога ове изложбе Мића Поповић се тада обрачунао са теоријом социјалистичког реализма.


Коментари4
a1a7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

S. Stevic
Kako je jadno, u vlastitioj nemoci i nistavnosti okaciti se o neko veliko ime! Pa taj Tito, iza svakog pokusaja kompromitovanja, postaje jos vise suveren!
Bob Petrovich
Mora da je Mica Popovic imao tu Titovu kritiku u vidu kad je slikao "Svecanu sliku" pa je naslikao Tita kako dolikuje.
Твртко .
„Ја нисам против стваралачког тражења новог али сам против да дајемо новац заједнице за нека такозвана модернистичка дела која немају никакве везе са умјетничким стваралаштвом. Ако неко хоће да се бави таквим сликарством или скулптуром, нека то чини на свој трошак, заједно са онима који заступају правац ултрамодернистичке, апстрактне умјетности. Поред тога, тиме се гуши развитак истинске умјетности”. - Знате шта? - Мислио сам да ово никад нећу изговорити, али ... У ПРАВУ ЈЕ!
Иоанн Дубињин
O Игору Васиљеву (1928-1954), чија импресивна слика “Делиријум“ подсећа на неке слике великог руског сликара М.А.Врубеља (1856 – 1910), у тексту се каже: „... Живео је бурно и брзо, а након 11 месеци робије следи циклус злослутних слика у хладним плавим тоновима са сабласним визијама и дахом смрти...“ . Откуд сад робија? Тако млад – а већ робија? То није објашњено – али о томе је једну језиво импресивну цртицу („Apage, Satanas!“) оставио Борислав Михајловић – Михиз у “Аутобиографији о другима“: Игор се, као 20 -годишњак, усудио да одбије УДБИНУ “понуду која се не одбија“ – да уходи пријатеље својих родитеља и дојављује УДБИ њихове политичке ставове. То га је коштало монтираног суђења и робије, а највероватније и живота, и то: “...Под неразјашњеним околностима, на студентској екскурзији...“ - услед “испадања“ из воза у пуној брзини..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља